Austrijska ministarka se oglasila o protestima u Srbiji: Jasno je da mladi na ulicama žele promene

Izrazila je želju da EU primi prve kandidate za članstvo "za nekoliko godina", odnosno najkasnije do 2030. godine. U svetlu agresivne carinske politike američkog predsednika Donalda Trampa, ona zahteva da Evropa "preuzme inicijativu u svoje ruke", umesto da se samo nada.

Plakolm je kritikovala to što „više od 20 godina pričamo o Zapadnom Balkanu, ali nismo postigli značajne pomake, jer uglavnom susedne zemlje koče proces“. U tom kontekstu, Plakolm može da zamisli i ograničenje prava veta u EU. Bilo bi „svrsishodnije da se neki koraci mogu brže sprovoditi, a da se tek na kraju celokupnog procesa ponovo primeni načelo jednoglasnosti. Ipak, smatram da je važno da u ključnim pitanjima postignemo jednoglasnost i razgovaramo jedni s drugima“.

Stanovništvo Srbije spremno na reforme, to podržavaju mladi ljudi na ulicama

EU rizikuje da izgubi kredibilitet na Zapadnom Balkanu, upozorila je ministarka.

„Postoji opasnost, ako ne uspemo da postignemo evropsku integraciju, da zapadni Balkan postane igračka drugih geopolitičkih sila“, rekla je ona, očigledno aludirajući na pokušaj regionalnog uticaja velikih sila poput Rusije i Kine.

"Oseća se, posebno kada pomislimo na demonstracije u Srbiji, da je stanovništvo više nego ikada spremno za reforme, za evropske integracije i da su mu sada konačno potrebna opipljiva poboljšanja. Vidi se da to podržavaju i mladi ljudi, studenti koji izlaze na ulice i traže stvari od političara", objasnila je 30-godišnja ministarka za Evropu, integraciju i porodicu.

Inače, ovo je prvi put da se član austrijske vlade (i to iz redova OVP koja je sestra partija SNS) oglasio toliko jasno o dešavanjima u Srbiji.

"Postepena integracija"

Plakolm se založila da EU omogući naprednijim kandidatima za članstvo da učestvuju u programima EU u okviru „postepene integracije“.

„To može da se desi, na primer, kroz bolju ekonomsku saradnju s konkretnim koristima za stanovništvo i privredu Zapadnog Balkana, što naravno ide ruku pod ruku s određenim obavezama. Može se korak po korak napredovati i u državama koje su već daleko odmakle proširiti ili pokrenuti evropske programe.“ Kao najnaprednije ocenila je kandidate za članstvo Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju. Na pitanje da li je realno da te zemlje postanu članice do 2030. godine, rekla je: „Nadam se, to bih zaista želela.“

Podrška Ukrajini

Plakolm je rekla da je dodeljivanje kandidatskog statusa Ukrajini bila geopolitička odluka. Jasno je, kaže, „da se kao Austrija i kao Evropska unija zalažemo za podršku Ukrajini. Jer, ovde je jedna zemlja napadnuta 24. februara 2022. na tlu Evrope. I jača povezanost sa našim evropskim principima i vrednostima može biti samo korisna.“ Međutim, čak i ako bi se ruska agresija uskoro završila, „Ukrajina neće od danas do sutra biti spremna da postane članica EU“. Taj proces je kod nekih zemalja trajao više od 20 godina, podsetila je Plakolm, dodavši: „Zapadni Balkan je u tom pogledu znatno ispred Ukrajine.“