Analitičar iz Ukrajine: Nismo romantični da mislimo da će nas Zapad braniti

„Ja sam u Kijevu i mi ovde pokušavamo da budemo mirni, ali se ljudi generalno plaše kad dobijaju toliko informacija iz Bele kuće i iz Kremlja. Sa jedne strane, mi smo navikli da živimo u takvim usloivma, u uslovima otvorenog konflikta na istoku Ukrajine, ali kao što sada vidimo, sada je najveća tenzija između Zapada i Rusije i to se sve odražava i na našu bezbednosnu situaciju“, ukazuje Ferens za N1.Upitan šta je očekivao od razgovora između američkog i ruskog predsednika, Džozefa Bajdena i Vladimira Putina, navodi da nije očekivao ništa jer je konsultacija bilo i ranije."Ali je direktna komunikacija između Bajdena i Putina neophodna da bi se normalizovao globalni kontekst bezbednosti, tako da hajde da damo prostor diplomatskom rešenju za stabilizaciju prilika. Ipak, kao sto vidimo iz nekih prethodnih razgovora nisu doprineli deeskalaciji tenzija", kaže on.A na to da li svi u Ukrajini očekuju invaziju i kakvih bi razmera ona bila, Ferens navodi da se ukrajinska vlada i predsednik trude da budu relativno mirni po tom pitanju."Naša ekonomija trpi zbog svih ovih različitih informacija koje cirkulišu u globalnom kontekstu. Mi moramo da budemo spremni za mobilizaciju i za različite scenarije, ali nadam se da otvoreni rat sa Ukrajinom nije glavni Putinov cilj. Ja mislim da je njegov cilj da on iskoristi ovu pretnju agresijom i da odgurne Zapad kako bi ispunio svoje ciljeve", kaže Ferens.Dodaje da misli da Putin ima dva glavna cilja."NATO se nalazi u jednom kontekstu, jer vide NATO kao glavnu pretnju, ali mislim da je za Ukrajinu trenutno nemoguće da se priključi NATO. Mi pokušavamo da se integrišemo, ali istovremeno ne vidimo zeleno svetlo od zemalja članica NATO. Putin želi da se o tome razgovara. Nije to hteo ranije. Kada pogledate tri poslednje članice NATO, one su imale dobre odnose sa Rusijom, i on se nekako složio sa tim i sada želi da pregovara o tome. Druga stvar je Severni tok 2 i energetski prioriteti za Rusiju. Želeli su da ovo pitanje zatvore prošlog leta, ali sada vidimo da stvari ne idu baš tako glatko za Rusiju, kao ni za Nemačku. Tako da mislim da je Severni tok još jedna stvar o kojoj Rusi žele razgovore", ocenjuje ukrajinski analitičar.U slučaju ruske invazije šta misli da li bi se sukobi zadržali samo na istočnim pokrajinama Donjecku i Lugansku ili bi se proširili, Ferens smatra da je "najverovatniji scenario napad na prvu liniju, jer bi dodatna eskalacija mogla da utiče na dalje korake i Rusije i Zapada"."Ali, istovremeno vidimo da je Kremlj kreativan u pripremanju nekih vojnih operacija koje nemaju tako očigledne planove. Zato mislim da treba da se spremimo i na neke druge vrste pretnji, ne samo vojne, već i hibridne napade na našu kritičnu infrastrukturu. Sa nečim takvim smo se suočili i pre nekoliko nedelja. Ipak, moramo reći da je istok Ukrajine pod svakodnevnom pretnjom", navodi on.A na pitanje da li očekuje pomoć Zapada u slučaju ruske invazije, kaže "nismo romantični po tom pitanju"."Nismo ušuškani uopšte, shvatamo da u slučaju stvarne eskalacije treba da budemo spremni da se sami branimo. Diplomate se evakuišu i nije baš lako kada vidiš da neki ljudi napuštaju tvoju zemlju, nije dobro kad razmišljaš o bezbednosti svoje zemlje i porodice. Jer svi zavise od ishoda tenzija između Rusije i Zapada . Nisam siguran da bi američki ili neki drugi vojnici došli da brane Ukrajinu. Mi jesmo dobili neku vojnu pomoć jer je neophodno da poboljšamo naše odbrambene sisteme", ukazuje Ferens.Upitan da li diplomatija još ima šansu, kaže "mislim da da".Da i mi iz našeg primera 1999. godine znamo da nije dobro to kad strani državljani napuštaju zemlju, ali mislite li da diplomatija još ima šansu."Nisam siguran da je za Kremlj sada dobro vreme za rat, koliko god to suludo zvučalo, nikad nije dobro vreme za rat, ali nisam siguran da im je potreban otvoreni rat sa Ukrajinom. Oni pokušavaju da na globalnom nivou proguraju neke njihove predloge kroz ultimatume, ali istovremeno ako Zapad i Rusija ne budu mogli da pregovaraju, tenzije će biti jako, jako visoke, ali i dalje će biti moguće da se deeskalira situacija i da se pokaže svetu da su odgovorni političari i da mogu i dalje da pregovaraju o različitim aspektima globalne bezbednosti. To je jedan optimističan scenario, i diplomatski pregovori su važni, ali su mogući i gori scenariji. Ako tenzije nastave da budu visoke, biće teško da se pregovara. Rusija ne pokazuje da je spremna da razgovara o konkretnim problemima. Istovremeno nije lako da se situacija deeskalira", ocenjuje on.Na pitanje kako sve te tenzije utiču na svakodnevni život građana, on kaže da je situacija prilično normalna, ima robe."Finansijska situacija je bolja sada nego pre tri ili četiri nedelje. Trenutno najviše na našu ekonomsku situaciju utiču različite glasine sa svih strana. Primamo neku makrofinansijsku pomoć iz EU, ali nama je istovremeno potrebno da budemo spremni za sve. Mislim i nadam se da je moguće stabilizovati situaciju.. Život je normalan, na ulicama ljudi se ponašaju normalno, normalno su raspoloženi, ali negde u glavama im se sigurno vrte različiti scenariji", zaključuje nekadašnji konsultant Vrhovne rade za N1.BONUS VIDEO: Vojni manevri ruske vojske na granici sa Ukrajinom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vojnimanevriruskevojskeuukrajinigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3076874"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram