Analitičar iz Ukrajine: Ne samo što očekujemo invaziju, već se i spremamo

"To radimo uz pomoć naših zapadnih partnera, EU i NATO, SAD, Velike Britanije, baltičkih zemalja, Poljske i ostalih. To radimo sve vreme. Ne samo što očekujemo invaziju, mi se za nju spremamo, na sve načine", rekao je on.Obaveštajne agencije su rekle da očekuju rat do srede i da će se svakako dogoditi tokom trajanja Olimpijskih igara, a Nosenko kaže da se radi o rečniku o koji se koristi i da ima problema u prevođenju reči „neizbežan“ na ukrajinski.„Neki ga prevode kao nemoguć dok u stvari znači – izvesno da će se dogoditi. Ova jezička akrobacija nije tu da utešim građane svoje zemlje, važno je kako Ukrajinci vide situaciju. Poverenje u vojsku u Ukrajini je poraslo za 6 odsto u proteklih mesec dana i sada je na 72 odsto. Čak i u istočnim delovima zemlje, uz neposrednu liniju zone konflikta poverenje u vojsku je oko 50 odsto“, rekao je on za N1.Kaže da je jedino što treba da brine pad poverenja u vladine institucije, kao i u predsednika Zelenskog.

"Ipak, stepen poverenja u ovom trenutku njegove vlasti je veći nego bilo kog drugog predsednika u ukrajinskoj istoriji. To govori da će Rusiji biti nemoguće da postavi svoj režim u Ukrajini. Postoje ljudi koji su skloni panici, koji su spakovali, da tako kažemo svoju opremu za preživljavanje. To je ipak pre pokazatelj spremnosti nego straha. Deo ljudi se prijavio za priključivanje odbrambenim snagama. Ako se invazija dogodi to znači veliku cenu za Rusiju. Oni nemaju podršku drugih zemalja, a to je ono što Ukrajina ima", kaže analitičar.Osvrnuo se i na to kako na mogući sukob gledaju u delovima zemlje na istoku, ali i na zapadu prema Poljskoj i Moldaviji."Ukrajina ima 40 miliona stanovnika. Ako pričamo o delovima zemlje koji su bliži zemljama Unije i NATO, ti ljudi su spremniji da brane zemlju ukoliko se invazija dogodi. Ipak, svakako postoji određeni strah kod ljudi da će morati da migriraju, ali takav osećaj straha nije široko rasprostranjen. Najveći broj ljudi je smiren. Što se tiče ljudi na istoku, reč je o ljudima koji pričaju ruski i oni ne misle da će Rusija pokrenuti invaziju. Oni ne misle da će njima Rusija da usadi strah, pa možda i ne razmišljaju o tome da situacija može da se pogorša, da dođe do tačke odakle nema povratka. Ako pričamo o najvećem gradu na istoku, koji je na 40km od Rusije, Harkovu, on može da očekuje najveću pretnju. Ljudi tamo demontsriraju, poručuju da je Harkov deo Ukrajine, iako tamo veliki deo građana priča ruski. Rekao bih da je situacija svuda slična", kazao je ekspert za međunarodne odnose.Govoreći o reakciji Bele kuće u kojoj se pominje bombardovanje i invazija, kaže da to zavisi od toga kako vidimo vojne korake koje preduzima Rusija.

"Zapad misli da ako Rusija krene u napad, onda joj ne treba puna upotreba snaga, odnosno cela armija. Tako dobijaju i element iznenađenja, a sa druge strane stav ukrajinskih vojnih zvaničnika je da će Rusiji biti potrebna cela armija, što je oko 280 hiljada vojnika. U ovom slučaju će element iznenađenja biti izgubljen. Zato je teško predvideti gde bi tačno mogla da se desi invaziji i kakvih bi razmera bila. Mora da se razume da Rusija sada ima mogućnost da pregovara sa Zapadom, ima šansu da postigne kompromis. Ako Putin krene u sveobuhvatni rat takva mogućnost dijaloga je izgubljena. Ruska vojska jeste bolje opremljena od ukrajinske ali nemaju iskustvo neophodno za rat ovakvih razmera. Ono što rade u Siriji, što su uradili u Gruziji, što su uradili u Pridnjestrovlju, nije ni približno ovome u Ukrajini. Sada razmatraju različite scenarije. Kremlj nije siguran šta će tačno da uradi. Najizvesniji scenario je ograničeni napad", kaže on.Rusija je imala vojne vežbe u Belorusiji, a Nosenko ističe da su Ukrajinci navikli na to da Belorusija nije prijateljska zemlja prema Ukrajini i da su saveznici Rusije."Glavni pravac udara bio bi sa severoistoka, dok bi Belorusija i Krim odvlačili pažnju za ukrajinske snage, da ne bi pratili liniju glavnog udara. Potom bi Rusija stacionirala snage u Donbasu i koristila snage iz Rusije da opkoli ukrajinske snage i da spreči Ukrajinu da se odbrani", objašnjava on.Prenosi i trenutna dešavanja u Donjecku i Lugansku."Sada Vlada pokušava da promeni stvari putem informisanja. Sprovode kampanje kroz tv program koji finansira Vlada. To je kanal na ruskom jeziku sa namerom da građanima dostavi objektivne informacije, ali Kijev nema mogućnost da ispita tamošnje javno mnjeje, tako da slobodno možemo da kažemo da su te oblasti pod potpunom ruskom kontrolom", kazao je sagovornik N1.

Rekao je da je oko milion ljudi već dobilo ruske pasoše i dodaje da što se tiče ostalih neki ne mogu da ode jer su im tu roditelji, rođaci, da nekima treba medicinska pomoć, što znači da su svi koji su želeli da odu to već uradili.Nosenko kaže da je teško reći kakva će biti reakcija Zapada, jer niko ne zna da li će se agresija dogoditi."Moramo da nastavimo da pričamo o tome šta nam se dešava. Zapad ponavlja jedno te isto neko vreme. Oni moraju da uvedu sankcije prema Rusiji koje neće biti usmerene samo na oligarhe i kremlje već takve da umanje snagu ucene Moskve. To se trentuno ne dešava", kaže on i dodaje ako Rusija napadne da se mora shvatiti da Zapad nema nikakvu obavezu prema Ukrajini, jer nije deo nikakvog saveza, kao i da možda mogu da podrže Ukrajinu da ojača vojsku, kako bi se stvorio neki balans.Ističe da su mnogi skeptični da se diplomatski može da se reši ovo pitanje."To ne znači da smo mi ljuti ili besni na Zapad koji nije spreman da se bori sa nama. Zapad ipak gleda i svoje interese i moramo da shvatimo da je diplomatija jedino rešenje. Mislim da Rusija ne želi sveobuhvatni rat već pokušavaju da nametnu takve uslove da se izbore za svoje interese", zaključio je Silvester Nosenko.BONUS VIDEO: Povlačenje ruskih oklopnih vozila iz zone na granici sa Ukrajinom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=povlacenjeruskihoklopnihvozilaiybelorusijegp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3128378"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram