0
U Sjedinjenim Američkim Državama će 8. novembra biti održani međuizbori, za koje je prevremeno glasanje već počelo. Ovi izbori označavaju veliku borbu Republikanaca i Demokrata za prevlast u Kapitolu, a koplja će se lomiti u šest ključnih američkih saveznih država.
Ovi izbori ponovo u fokus stavljaju borbu između trenutnog predsednika SAD-a Džo Bajdena i njegovog prethodnika Donalda Trampa.
Bajdenove Demokrate kao ključni element koriste zabranu abortusa koju pokušavaju da nametnu Republikanci, dok je njima glavna tema rastuća inflacija za koju krive aktuelnu vladajuću garnituru. Usred žestoke borbe našao se i bivši predsednik Donalnd Tramp, koji priprema teren za predsedničke izbore 2024. godine.
Demokratama je potrebno najmanje 50 mesta da bi zadržali kontrolu nad Senatom, a potpredsednica Kamala Haris im je dala odlučujući glas za većinu, dok je republikancima potrebno 51 da bi preuzeli kontrolu od njih. Tj. odnos snaga u takmičenju za prevlast nad ovim telom trenutno je 50-50.
Sa druge strane, da bi kontrolisala Predstavnički dom SAD, Demokrate moraju da imaju 218 od 435 mesta. Prema trenutnim projekcijama Republikanci bi mogli da osvoje 216 mesta, dok se demokratama predviđa 199 mesta. Dakle po ovoj projekciji 20 mesta za sada ne ide nijednoj od stranaka i upravo bi oni mogli da budu odlučujući.
O njima će najverovatnije odlučiti glasovi iz šest saveznih država – Arizone, Džordžije, Viskonsinu, Pensilvanije, Nevade i Mičigena
Kada je reč o ovoj Arizoni, u njoj je na predsedničkim izborima Bajden ostvario izuzetna uspeh obzirom da je postao prvi demokratski predsednički kandidat koji je osvojio glasove u ovoj državi otkako ju je Bil Klinton osvojio 1996. godine.
Zapravo Bajden i Klinton su jedini demokratski predsednički kandidati koji su pobedili u toj državi za više od 70 godina.
Međutim, Republikanci se nadaju da će povratiti Arizonu nakon što demokrate nisu uspele da sačuvaju stabilnost nakon izbora. Međutim, činjenica je i da nemaju stabilno biračko telo u ovoj državi.
Veliki glasački blok u Arizoni koji bi na kraju mogao da odluči su Latinoamerikanci, koji su predstavljali 19 odsto biračkog tela Arizone 2020. godine, prema izlaznim anketama. Ovaj ključni glasački blok je doprineo Bajdenovoj pobedi, koji je osvojio 61 odsto glasova Latinoamerikanaca, u poređenju sa Trampovih 37 odsto.
Ipak, rezultati će u ovoj državi biti neizvesni do samog kraja jer je tokom poslednjih godina glasačko telo koje je većinom bilo naklonjeno Republikancima počelo da naginje ka Bajdenovoj stranci.
Kada je Bajden pobedio u Džordžiji na predsedničkim izborima 2020. godine, takođe je postao prvi demokrata od Bila Klintona koji je 1992. godine osvojio glasove državnog elektorskog koledža.
U prošlom izbornom ciklusu, demokrate Džon Osof i Rafael Vornok osvojili su mesta u Senatu i tako obezbedili kontrolu nad komorom demokratama. Vornok će se sada takmičiti za puni mandat protiv fudbalske zvezde koju podržava Tramp Heršel Voker, koji je zadržao podršku građana uprkos nekoliko skandala koje je imao.
Republikanski guverner Brajan Kemp je u ovom ciklusu preživeo primarnog izazivača kojeg je odobrio Tramp nakon što je odbacio Trampove izborne laži 2020. On je svoj prvi mandat osvojio 2018, pobedivši demokratu Stejsi Abrams sa samo 55.000 glasova.
Njih dvoje će se ponovo suočiti u novembru, ali ovog puta Kemp ulazi u trku kao republikanac koji se suprotstavio Trampu. Ako Abrams pobedi, ona bi bila prva crna guvernerka u istoriji SAD.
Kada je reč o ovoj državi, Bajden je ju je vratio demokratama 2020. godine, nakon što je Donald Tramp postao prvi republikanac koji je osvojio državu od Džordža H.V. Buš 1988. godine, piše CNN.
Bajden je osvojio Mičigen sa manje od 155.000 glasova.
Zbog toga sata sve oči u Mičigenu će biti uprte u gubernatorsku trku države dok se guvernerka demokrata Grečen Vitmer suočava sa konzervativnim komentatorom Tjudorom Diksonom, koji se nada da će podrška koju uživa Trampo biti dovoljna da se država vrati ka Republikancima.
U ovoj državi će u fokusu biti i pravo na abortus, koji je u ovoj državi sporno pitanje. Demokrate se nadaju da će ovo pitanje pomoći da se poveća izlaznost među njihovim glasačima.
Um Mičigenu će se izabrati novi državni sekretar. Aktuelna demokrata Džoselin Benson suočava se sa republikankom Kristinom Karamo, koja je podržala Trampove i nakon izbornih previranja i upada na Kapitol.
Da bi Mičigen održali plavim, demokrate će morati dobro da prođu u okruzima u oblasti Detroita, kao i da postignu rezultat u delovima države koji su naklonjeniji demokratama kao što su En Arbor i Lansing.
Republikanci će se verovatno dobro proći u zapadnim i severnim delovima države, a pokušaće da pridobiju i veću podršku u istorijski konzervativnoj oblasti oko Grand Rapidsa, koja je poslednjih godina postala demokratskija.
Nevada je specifična po tome što je glasala za svakog predsedničkog pobednika od 1980. do 2012. godine. Taj niz je prekinut kada je Hilari Klinton osvojila državu 2016. godine, ali se ponovo desilo tokom izbora na kojim je pobedio Bajden.
Bajden je osvojio državu sa nešto manjom razlikom od Klintonove – uprkos na njegov poboljšani učinak na nacionalnom nivou. Dok su demokrate dobijale državu na svim predsedničkim izborima počev od 2008. godine, njihova prednost se svakog puta smanjivala.
Zapravo, najugroženiji u ovoj državi koja još uvek pokušava sa se oporavi od gubitaka koje je donela pandemija su senator Ketrin Kortez Masto i guverner Stiv Sisolakasu istaknuti pripadnici Demokrata.
Kortez Masto se suočava sa izazovom bivšeg državnog tužioca Adama Laksalta, koji je uprkos tome što je izgubio ponudu za guvernera 2018. godine, pobedio u celoj državi 2014. godine.
Sa druge strane, Sisolak se bori protiv Džoa Lombarda, šerifa najvećeg okruga u državi.
Demokratija je takođe na glasanju, jer republikanac Džim Marčant, koji je doveo u sumnju izbore iz 2020. godine nastoji da iz izborne trke izađe kao državni sekretar.
Kada je reč o Republikancima, oni se najbolje kotiraju u ređe naseljenim ruralnim mestima u državi. Međutim, trka u ovoj državi se obično dobijaju ili gube u Las Vegasu koji je naklonjen Demokratama.
Bajden je Pensilvaniju vratio u kolonu demokrata 2020. godine, dok ne Tramp tesno pobedio u državi 2016. godine, ali je pre toga država glasala za demokrate na šest uzastopnih predsedničkih izbora.
Država koja je Bajdena postavila na vrh 2020. godine, ove će biti jedna od najvažnijih za pobedu u čitavoj Americi.
Republikanci se nadaju da će zadržati otvoreno mesto u Senatu uz pomoć poznatog TV lica Mehmeta Ozoa, dok se njegov protivnik potguverner Džon Feterman nada da će mu njegovi netradicionalni stavovi pomoći da pobeda ipak ode njemu.
Na kraju, državni tužilac i Demokrata Džoš Šapiro pokušava da zadrži kontrolu nad Pensilvanijom. Šapirov protivnik je republikanski državni senator Dag Mastrijano, koji je žustro podržavao Trampove napore da poništi izbore 2020. godine.
Kada je reč o glasačkom telu, demokratska baza u Pensilvaniji nalazi se u urbanoj Filadelfiji i Pitsburgu, dok Republikanci bolje stoje u ruralnijem centralnom delu države. Predgrađa Filadelfije se pomeraju ka Demokratama, dok su Republikanci napredovali u zapadnim i severoistočnim delovima države.
Bajden je ovu državu ponovo “obojio” u plavo 2020. godine i to pomoću samo jednog poena prednosti nad Trampom koji je prethodno u njoj takođe za dlaku pobedio u državi 2016. godine.
Trampova pobeda prekinula je niz trijumfa demokratskih predsedničkih kandidata – koji su pobedili na prethodnih sedam izbora.
Inače, Viskonsin je jedna od država sa prilično polarizovanim biračkim telom, a republanksi senator Ron Džonson i demokratski guverner Toni Evers suočavaju se sa veoma konkurentnim kampanjama za reizbor.
Pročitajte još:
Džonson, koji ima je više puta davao kontroverzne izjave o pandemiji i napadu na Kapitol 6. januara, suočava se sa Demokratom Mandelom Barnsom, koji je u jednom trenutku dao znak podrške ukidanju finansiranja policije.
Evers se suočava sa republikanskim biznismenom Timom Mišelsom koji je dobio Trampovu podršku na predizborima, a poznat je i po tome što agresivno podržava sve što bivši predsednik izjavi.
Kada je reč o biračima, Demokrate dobijaju najveću podršku u Milvokiju i glavnom gradu ove savezne države Medisonu.
Republikanska baza se nalazi u bogatijim severnim i zapadnim predgrađima Milvokija, kao iu manje naseljenim okruzima u centralnom Viskonsinu.
BONUS VIDEO Višegodišnje insistiranje urodilo plodom: Kragujevčani se izborili za bezbednost pešaka
