2
Ovog meseca se 864 padobranca američke vojske ukrcalo u C-17 transportne avione u vojnoj bazi u Aljasci, kako bi odradili veliku vojnu vežbu između tri vulkanske planine na havajskom Velikom ostrvu. Samo 492 padobranca je uspelo. Nekoliko C-17 aviona imalo je problema s vratima, dok su neki bili prisiljeni na prinudno sletanje. Među vojnicima koji su uspeli da se spuste, nekoliko njih zadobilo je uganuća, a jedan vojnik je pretrpeo težu povredu kada mu se glavni padobran nije otvorio.
Ova vežba, osmišljena kao simulacija mogućeg sukoba velikih sila, predstavlja deo priprema američke vojske za moguće sukobe s Kinom, poznate kao Veliki rat velikih sila. Takav sukob bio bi drastično opasniji jer bi uključio dve najjače svetske vojne sile, obe nuklearne super sile, u direktnom sukobu, potencijalno uvlačeći i druge nuklearne protivnike, uključujući Severnu Koreju i Rusiju.
PROČITAJTE JOŠ:
U ovakvom sukobu, očekuje se da bi rat bio vođen na kopnu, moru, u vazduhu, pa čak i u svemiru. Kako bi se pripremila za te izazove, američka vojska sprovodi brojne vežbe, prilagođavajući se za operacije na pacifičkim ostrvskim lancima. Tokom ove vežbe, vojnici iz 25. pešadijske divizije, zajedno sa trupama iz Japana, Australije, Indonezije i drugih zemalja, vežbali su spuštanje u džunglu i prelazak terena s teškom opremom.
Američka vojska, u ovim vežbama, nastoji da unapredi mogućnost brzog raspoređivanja u Aziji. Na primer, vojne jedinice u Pearl Harboru usavršavale su metode za prebacivanje trupa i opreme. Na severu ostrva Oahu, vojnici su radili na kamufliranju komandnih jedinica kako bi ih učinili neprimetnim u gustoj tropskoj vegetaciji.
Bez obzira na politička previranja u Sjedinjenim Državama, stručnjaci se slažu da će zemlja nastaviti da se priprema za potencijalni sukob s Kinom. Kina sve otvorenije pokazuje ambicije za proširenjem svoje moći u Aziji, uključujući militarizaciju nenaseljenih teritorija u Pacifiku i prisvajanje međunarodnih voda. Ključna tačka ovog sukoba je Tajvan, koji je predsednik Kine Si Đinping nazvao glavnim prioritetom, naređujući vojsci da bude spremna za moguću invaziju do 2027. godine.
Kina bi, prema procenama vojnih stručnjaka, teško mogla da osvoji Tajvan bez pomoći vazdušnih i pomorskih snaga. Planeri smatraju da bi kineske snage morale savladati brojne prepreke, uključujući minska polja, složen teren, i organizovan otpor tajvanske vojske.
Američka vojska trenutno održava intenzivne vojne vežbe kako bi pokazala sposobnosti, ne samo svojih trupa, već i saveznika u regionu. Gotovo četvrtina od ukupno 450.000 aktivnih vojnika već je raspoređena u Pacifiku, sa bazama u Japanu, Južnoj Koreji, Filipinima, Aljasci, Havajima, kao i državama Vašington, Oregon i Kalifornija. Dok je Tajvan udaljen preko 9.000 kilometara od najbližih američkih baza na kopnu, vojska se oslanja na veštinu savladavanja daljine da bi uspela da izvede brzu mobilizaciju u regionu.
Rat u Ukrajini inspirisao je američke trupe da unaprede svoju strategiju brze mobilnosti i fleksibilnosti, ključnu za potencijalni sukob u Aziji. Na nedavnim vežbama na Havajima, vojnici su bili opremljeni specijalnim džungla-zelenim uniformama i maskirnim bojama za lice, prilagođavajući se tropskim uslovima i zahtevima budućeg rata na Pacifiku. Poseban fokus bio je na usavršavanju komunikacionih tehnika koje ne zavise od satelita, kako bi se smanjila mogućnost da neprijatelj otkrije njihove položaje.
Američka vojska takođe koristi nove tipove vozila koja omogućavaju brzo premeštanje vojnika kroz gustu džunglu i teško prohodne terene. Komandant 25. pešadijske divizije, pukovnik Markus Evans, naglasio je važnost ovih taktika. Prema njegovim rečima, ključ uspeha biće u sposobnosti trupa da se brzo rasporede, izvrše napad i potom nestanu na terenu, čime se znatno povećavaju šanse za uspeh u eventualnom sukobu.
Ukoliko Kina uspe da zauzme Tajvan, mogla bi da preuzme vodeću ulogu kao najjača vojna sila u Aziji, ozbiljno narušavajući američke interese u regionu. U tom scenariju, američki saveznici poput Japana i Južne Koreje mogli bi da izgube poverenje u američku podršku i potencijalno se okrenu saradnji s Kinom, pa čak i razvoju sopstvenih nuklearnih kapaciteta.
Kroz vežbe i pripreme ovog tipa, američka vojska šalje jasnu poruku Kini o svojim mogućnostima i spremnosti. Ova politika odvraćanja, smatraju analitičari, mogla bi biti ključna za očuvanje ravnoteže snaga i američkog uticaja u Aziji.
BONUS VIDEO: Tesna trka za predsednika Sjedinjenih Američkih Država
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
