Američki "Stargate" protiv Zmaja, ovako izgleda novi Hladni rat: Da li će se Trampu isplatiti opklada od 500 milijardi dolara?

Piše Petar Donić, Novi treći put

U saradnji sa vodećim tehnološkim gigantima poput OpenAI-a, Oracle-a, SoftBank-a i jednim konzorcijumom investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, projekat Stargate nije samo lepo nazvan razvojni plan, već strateški potez osmišljen da Amerika ostane na vrhu AI talasa. Projekat predviđa masovnu izgradnju data centara širom zemlje, unapređenje superračunarskih kapaciteta, subvencionisanje razvoja poluprovodnika, a sve sa ciljem da se smanji zavisnosti od uvoza čipova iz Tajvana i Južne Koreje, kao i zavisnost od trećih strana. Cilj je jasan, a to je da sva AI infrastruktura ostane potpuno pod kontrolom američkih kompanija i bezbednosnih službi, jer kako navode zvaničnici administracije, kontrola AI tehnologije danas je ekvivalent kontrolisanju nuklearnih bojevih glava tokom Hladnog rata.

Sa druge strane Pacifika, Kina se ne predaje i drastično uvećava sopstvene kapacitete. Pekinška AI strategija, sa projektima poput DeepSeek i Menus-a u svom začetku, pokazuje da Komunistička partija ozbiljno shvata šta znači blaga prednost, a šta dominacija u ovoj oblasti i da je samim tim odlučna da uđe u trku sa američkim kompanijama. Kina već troši preko 140 milijardi dolara godišnje na istraživanja u oblasti, a sam DeepSeek, iako još uvek kaska za američkim modelima, beleži 10 do 15 puta manje troškove. Njeni tehnološki giganti, uključujući Baidu, Alibaba i Tencent, dobijaju ogromne državne subvencije, dok američke firme i dalje zavise isključivo od privatnih investicija i tržišne konkurencije, što kineskim kompanijama stvara zavidniji položaj.

Uprkos svemu tome, Amerika i dalje vodi. NVIDIA, kompanija čiji čipovi i računari pokreću najmoćnije AI modele na svetu, ostvarila je promet od 60 milijardi dolara u 2024. godini, dok kineski konkurenti poput Huaveija još uvek ne mogu da dostignu taj nivo kapaciteta i tehnologije. Google DeepMind i OpenAI razvijaju modele koji ne samo da nadmašuju kineske konkurente u kapacitetu rezonovanja, već i u sposobnosti za generalizaciju znanja, prilagođavanje različitim zadacima i etičkim ograničenjima. Američke sankcije dodatno su oslabile kinesku proizvodnju poluprovodnika, a ukidanje izvoza naprednih AI čipova u Kinu već je usporilo napredak Pekinga za najmanje tri do pet godina na osnovu aktuelnih procena.

Ipak, uprkos svim ovim prednostima, pozicija SAD nije garantovana. Baš kao što je Sovjetski Savez iznenadio svet lansiranjem Sputnjika 1957. godine, tako i Kina može u jednom trenutku preokrenuti tok igre. Dok Stargate pokušava da osigura američku prednost, Kina istovremeno gradi paralelni AI ekosistem. Njena Digital Silk Road inicijativa izvozi veštačku inteligenciju u zemlje Afrike, Latinske Amerike i Jugoistočne Azije, gde američki uticaj slabi. Dok je Evropa fokusirana na regulaciju AI modela i etike, Kina je spremna da bez ograničenja koristi AI za nadzor, propagandu i vojnu strategiju.

Ono što Stargate čini najznačajnijim projektom u novijoj tehnološkoj istoriji nije samo finansijska vrednost, već njegov geopolitički značaj. Očekuje se da će projekat direktno stvoriti više od 100.000 radnih mesta u sektorima IT-a, inženjeringa i poluprovodnika, dok će indirektno podstaći rast celokupne američke ekonomije za dodatnih 1,2% do 1,5% godišnje. Ovo su veliki brojevi u doba malog rata globalno,  ali da li je to dovoljno? Kritičari tvrde da bi Stargate mogao dovesti do još veće koncentracije moći u rukama tehnoloških giganata, dok drugi upozoravaju na implikacije saradnje sa Bliskim Istokom.

Kina sprema odgovor

Sa druge strane, Peking već sprema odgovor. Kineski naučnici predlažu formiranje sopstvene AI mreže koja bi eliminisala američki uticaj, dok se pregovara o stvaranju posebnog AI saveza sa Rusijom i Iranom. Ako Kina uspe da premosti tehnološki jaz i osigura kontrolu nad digitalnim tržištima u zemljama u razvoju, lako se može desiti scenario u kojem će se svet podeliti na dve suprotstavljene AI sfere uticaja—jednu pod američkom i drugu pod kineskom kontrolom.

U ovom trenutku, trka u domenu veštačke inteligencije nije samo borba za ekonomsku moć, već borba za oblikovanje globalnog poretka. Podaci su nafta 21 veka, a strana koja kontroliše infrastrukturu na kojoj se skoro sve što radimo u digitalnom svetu odvija, drži u svojim rukama do sada ne viđenu moć. Amerika veruje da će AI revolucija ostati u rukama demokratskih država, slobodnog tržišta i inovacija privatnog sektora. Kina, s druge strane, nudi drugačiji model u kome je sloboda ograničenija, ali zato cena drastično manja, što je mnogim državama, ali i firmama prihvatljivo.

Ako je veštačka inteligencija bojno polje budućnosti i Stargate najambiciozniji američki potez do sada, ostaje ključno pitanje: da li će SAD uspeti da zadrže prednost ili će svet uskoro videti AI ekvivalent Sputnjika, ovaj put sa kineskim potpisom?