Američki pukovnik upozorava: Tramp i Putin planiraju krvavu otimačinu

Upozorenje pukovnika Ričarda Vilijamsa, veterana sa bogatim iskustvom u NATO-u, dolazi u trenutku kada je grupa od sedam evropskih lidera, među kojima su i predstavnici Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke, dostavila sopstvene mirovne predloge Sjedinjenim Državama. Time nastoje da utiču na dnevni red predstojećeg sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, zakazanog za 15. avgust na Aljasci.

Nepravedno primirje

Pukovnik Vilijams posebno je kritikovao ideju da bi se sporazum mogao postići precrtavanjem granica, što je mogućnost koju je Tramp ranije pominjao. Takav dogovor, tvrdi on, ne bi bio ništa više od „krvave ruske otimačine zemlje zarad postizanja nepravednog privremenog primirja“. Optužio je američkog predsednika da tim potezom isključivo želi da „ni za šta dobije Nobelovu nagradu za mir“.

Njegovi komentari odražavaju široko rasprostranjenu zabrinutost u Evropi da bi mirovni sporazum postignut između američkih i ruskih lidera mogao da ide na štetu Ukrajine. „Hoće li Trampova i Putinova ‘poslovna’ moćna diplomatija ikada izvući zeca pravde kako bi iznenadila Zelenskog i preokrenula tri godine brutalnog kriminalnog ubijanja?“ upitao je.

Takođe je uputio direktno pitanje evropskim liderima: „Hoće li Evropa i NATO ponovo dozvoliti samoproglašenim ‘velikim momcima’ da podele veliki deo Evrope pred njihovim pognutim pogledima?“

Vilijams je dodao da su „svet i iskustvo od 80 godina pokazali šta Hirošima i Nagasaki počinju da znače – molitva za mir nikada nije bila dovoljna!“. Pozvao je na proaktivniju ulogu evropske „Koalicije voljnih“, ističući da će Moskva i Vašington „bilo šta manje“ shvatiti kao evropsku ravnodušnost ili apatiju.

Koordinisani odgovor Evrope

U svojoj zajedničkoj izjavi, evropski lideri su, čini se, dali jasan odgovor. Potpisnici, među kojima su francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer, postavili su jasne crvene linije. Iako pozdravljaju Trampove diplomatske napore, insistiraju da svako rešenje mora „štititi vitalne bezbednosne interese Ukrajine i Evrope“.

Ključno, lideri su naglasili da se „put do mira u Ukrajini ne može odrediti bez Ukrajine“ i da se „međunarodne granice ne smeju menjati silom“. U izjavi se navodi da bi trenutna linija fronta trebalo da bude „polazna tačka pregovora“, a zemlje su se obavezale da nastave „značajnu vojnu i finansijsku podršku Ukrajini“.

Zajedničku izjavu potpisali su i italijanska premijerka Đorđa Meloni, nemački kancelar Fridrih Merc, poljski premijer Donald Tusk, finski predsednik Aleksander Stub i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, čime su poslali signal o ujedinjenom evropskom frontu odlučnom da bude aktivan učesnik, a ne pasivan posmatrač, u bilo kom mirovnom procesu.