Alarm iz Estonije: Krajem meseca stiže ključna odluka o američkim trupama, Evropa mora biti spremna

Karis je otkrio da je na važnost američkog vojnog prisustva u istočnoj Evropi lično upozorio predsednika SAD Donalda Trampa, kada su u aprilu, na sahrani pape Franje, razgovarali gotovo dva sata. „Sve sam mu objasnio,“ rekao je Karis u predstavništvu Estonije pri EU, prenosi Politico.

„Prisutnost američkih vojnika u Estoniji – ne samo u Estoniji, već i u Evropi – od ključnog je značaja. I to ne samo za Evropu, nego i za same Sjedinjene Države.“

Iako su ga donekle umirile Trampove izjave, posebno obećanje da će američki vojnici ostati u Poljskoj, Karis je naglasio da je „vrlo teško predvideti“ šta će Vašington učiniti na Baltiku. Zato, dodaje, zemlje poput Estonije „moraju biti spremne na svaki scenario“, a mogućnost povlačenja najvećeg NATO saveznika „znači da moramo graditi sopstvene kapacitete“.

SAD trenutno imaju oko 2.000 vojnika u baltičkim državama – Estoniji, Litvaniji i Letoniji – raspoređenih posle ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Pentagon sprovodi reviziju globalnog rasporeda snaga, čiji se rezultati očekuju krajem meseca. Pregled vodi Elbridž Kolbi, zamenik američkog ministra odbrane za politiku, poznat kao zagovornik smanjenja američkog prisustva u Evropi.

Karis je u Brisel doputovao na razgovore s generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, dok se istovremeno tamo okupila i grupa evropskih lidera iz tzv. „koalicije voljnih“ koja radi na bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Moskva je reagovala saopštenjem da Rusija neće prihvatiti prisustvo stranih trupa u Ukrajini kao deo mogućeg prekida vatre.

"Mnogo zavisi od Trampovog temperamenta"

Na pitanje očekuje li da će Tramp pojačati pritisak na Putina, Karis je odgovorio da „mnogo toga zavisi od Trampovog temperamenta“. „Estonija i mnoge evropske zemlje trenutno podržavaju ono što Tramp radi. Toliko puta je razgovarao s Putinom, a ništa se ne dešava… Mislim da već gubi strpljenje,“ rekao je Karis.

Nekoliko dana pre njegovog dolaska u Brisel, ruska raketa pogodila je zgradu delegacije EU u Kijevu. „To nije bila slučajnost,“ tvrdi Karis. „Jedina greška koju je Putin napravio bila je to što je uopšte započeo rat.“

Upozorio je i da evropske zemlje „ne smeju biti naivne“ prema nameri Kremlja da u narednim mesecima dodatno testira zapadne demokratije, na primer kroz mešanje u predstojeće parlamentarne izbore u Češkoj. Ipak, odbacuje ideju da bi baltičke države morale da budu zabrinutije od drugih samo zato što graniče s Rusijom. „Moderne rakete mogu krenuti iz Moskve i završiti u Hagu ili Briselu za nekoliko minuta,“ kaže Karis.

Poznat kao jedan od najvatrenijih zagovornika Ukrajine u EU, estonski predsednik nada se da će Kijev do kraja godine moći da otvori zvanične pregovore o pristupanju Uniji. Na pitanje kako prevazići protivljenje Mađarske, koja blokira ukrajinsko članstvo, rekao je: „Moramo raditi s tom jednom zemljom… Možda bismo trebali više razgovarati s Viktorom Orbanom, a ne samo ga etiketirati, da pronađemo rešenje.“ Kao mogućnost dodao je: „Mađarska napusti prostoriju, a mi donesemo odluku.“

Slično razmišlja i o odnosu prema Izraelu. Dok pojedine evropske zemlje žele da smanje trgovinske veze ili ukinu finansiranje izraelskih istraživačkih projekata zbog kršenja ljudskih prava u Gazi, Karis zagovara drugačiji pristup. Kao bivši molekularni genetičar, ističe važnost „ubeđivanja“ izraelskih lidera da zaustave humanitarna kršenja. „Izraelski naučnici su izuzetno dobri. Ako im uskratimo sredstva, uskraćujemo ih i sebi,“ kaže Karis. „Postoje i druga rešenja. Razgovor i ubeđivanje.“