Mohamed Alabar odustao od gradnje po Ulcinju? Priznao da je pogrešio: "U Beogradu sam gradio prebrzo"

Govoreći na konferenciji o razvoju nekretnina RE:D u Podgorici, Alabar je naglasio da su investicije zahtevne i rizične, poput otvaranja kafića, ali da je otvoren za dijalog i savete u svakom koraku procesa.

Istakao je da je već grešio — kako u Srbiji, tako i u Albaniji, gde je, kako kaže, gradio prebrzo. U vezi sa Ulcinjem, rekao je da nije trebalo ni da učestvuje na tenderu za zakup plaža, nazivajući to „glupom idejom“. Pojasnio je da je želeo da realizuje projekat jednog lepog plažnog bara, ali je finansijska procena bila loša, pa je neočekivano dobio koncesiju nad devet plaža. Nakon toga je odlučio da ih vrati lokalnoj zajednici jer, kako navodi, ne želi da se bavi tim poslom, pišu Vijesti.

„Nemam nijedan projekat u Crnoj Gori“

„Nemam nameru da ulažem u Crnu Goru, svi mogu da se opuste. Nemam nijedan jedini projekat ovde i želim da svi budu mirni. Trenutno radim u 18 zemalja i upravljam projektima ukupne vrednosti 55 milijardi dolara“, rekao je Alabar. Dodao je da globalno poseduje 90 hotela i da za njegove kompanije trenutno radi oko 200.000 ljudi.

Ipak, kazao je da su sve ideje u vezi sa Crnom Gorom još uvek u začetku i da je spreman da sasluša korisne predloge, ali ne i besmislene kritike. Predstavio je viziju razvoja Crne Gore, u kojoj je uključena i ideja o preduzetničkom fondu za mlade, kao i mogućnosti za zapošljavanje u njegovoj kompaniji „Noon“.

Ako dođe do konkretnih projekata, Alabar smatra da treba graditi parkove, igrališta za decu i Tehnološki univerzitet, te dodao da bi konferencijski centar mogao produžiti turističku sezonu sa četiri na osam meseci, čime bi se omogućio kontinuitet u radu lokalne privrede.

Lokalni biznisi i javne plaže

Naglasio je da želi učešće lokalnih biznisa u svakom projektu, navodeći da ih ima preko 600 u okviru „Beograda na vodi“. Dodao je da je spreman da gradi i plažne klubove, restorane, objekte za socijalno stanovanje, međunarodnu marinu i aerodrom, ukoliko to odgovara potrebama lokalnog stanovništva.

„Plaže treba da ostanu javne i da pripadaju građanima. Ako investitor prepozna šansu, treba uzeti manji deo plaže, u skladu sa planskom dokumentacijom, i proveriti da li zajednica ima koristi. Ako ne, odustati odmah“, istakao je Alabar.

Pojasnio je da bi sredstva za projekte dolazila iz proverenih banaka, bez spekulacija sa kupovinom i prodajom zemljišta. Ugovori bi morali jasno da predvide da se u slučaju neizgradnje zemljište vraća vlasniku.

Zakonitost i transparentnost kao uslov

„Sve mora da prođe kroz parlament. Ako radimo sa lokalnim partnerima, možemo zajedno da odlučimo šta žele, a šta ne žele. Lokalni zakoni određuju visinu zgrada i planske parametre“, kazao je Alabar, dodajući da u nekim zemljama polovina lokacije mora biti predviđena za vrtove — i da on takve zahteve uvek poštuje.

U Egiptu, kako je rekao, gradio je projekat na 4 miliona kvadrata vredan 400 miliona dolara, a vrednost kuća porasla je četiri puta. U Marasiju je, navodno, uložio 50 miliona u igralište za decu, uposlio ukupno 130.000 radnika, platio 600 miliona dolara poreza, a potrošnja klijenata povećana je 11 puta.

U Srbiji, tvrdi, vrednost nekretnina oko projekta „Beograd na vodi“ porasla je 80% od 2015. godine, a trenutno je zaposleno 10.500 ljudi. „Državi svakog dana plaćamo 200.000 evra. Ocene da plaćamo samo šest miliona godišnje su smešne“, dodao je.

Crna Gora mu se dopada, ali...

Alabar je rekao da je dva puta bio u Crnoj Gori i da ga građani prepoznaju i pozdravljaju na ulici. Jedan prolaznik mu je, kako navodi, rekao da ne odustaje, što je smatrao lepom porukom. Podgoricu je opisao kao lep grad sa brdima u okolini.

Na kraju je poručio da investicija neće biti ako ne postoji kvalitetna ponuda, podsetivši da međunarodni ugovori sa zemljama EU podležu procedurama Bečke konvencije. U slučaju ulaganja, predložio je osnivanje zajedničkih firmi sa lokalnim investitorima i potpuno transparentan nadzor nad tenderima i svim procedurama kroz Upravne odbore.

Alabar je govorio na panelu posvećenom megaprojektima i njihovom uticaju na lokalnu ekonomiju.