Tokom poslednjih meseci gotovo svakodnevno slušamo o tome kako demografsku sliku Srbije, tržište rada i nekretnina znatno menja dolazak Rusa. Brojka pristiglih državljana Rusije zaista jeste izuzetno velika - više od 120.00 njih se prijavilo za boravak od početka invazije na Ukrajinu. Međutim, Srbija nije jedini izbor Rusa - oko 900.000 njih prebeglo je u četiri druge države - Tursku, Kazakhstan, Jermeniju i Gruziju. Procenjuje se da, ukoliko se iscrpljujući rat nastavi, njihov broj biti daleko veći, kao i posledice koje će zbog toga pretrpeti lokalno stanovništvo zemalja u koje dolaze.
Ova brojka je postepeno rasla srazmerno sa time na koji način je ruski predsednik Vladimir Putin vodio rat. U prvom talasu, nakon proglašenja „specijalne vojne operacije“ iz Rusije je otišlo je oko 400.000 njih.
Zatim se situacija blago smirila – od marta do kraja septembra zemlju je napustilo oko 200.000 građana.
Međutim, tada se dogodio zaokret – Putin je 21. septembra proglasio delimičnu mobilizaciju kojom je najavljeno da se u rat šalje 300.000 regruta. Tada se dogodio pravi bum – iz Rusije je otišlo 400.000 stanovnika.
Upravo je i mobilizacija jedan od presudnih razloga zbog kog Rusi odlaze iz domovine. Pored toga, oni koji su otišli iz Rusije kao razlog su navodili i neslaganje sa ratom, beskorisnost i surovost rata, simpatije prema Ukrajini, neslaganje sa političkim korenima rata sa Ukrajinom, odbijanje da učestvuju u zločinima i ocena da Rusija više nije mesto za njihovu porodicu.
Dobar deo njih je želeo da ode u zemlje Evropske unije, ali tamo ih je sačekala rampa. Naime, većina evropskih država, uključujući Finsku, Letoniju i Estoniju sa kojima se Rusija graniči, pooštrile su zakone i zatvorila granice za ruske državljane.
Stoga Rusi sada moraju da biraju između preostalih dostupnih destinacija poput Srbije, Turske, Kazahstana, Jermenije i Gruzije.
Kada je reč o Turskoj, ona od početka rata održava dobre odnose sa Rusijom. U junu je turski izvoz u Rusiju dostigao 791 milion dolara, što je rast od 46 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a očekuje se da će robna razmena između dve zemlje tokom godine premašiti 60 milijardi dolara.
Rusi su ove godine postali vodeći strani kupci stambene imovine u Turskoj. Statistička agencija turske vlade izvestila je da su Rusi kupovali u proseku 34 turska stana dnevno do avgusta. Potražnja je značajno porasla od objave ruske mobilizacije.
Ništa manje ih nije došlo ni u susedni Kazahstan. Od početka rata 50 međunarodnih kompanija i 100 privatnih firmi preselio iz Rusije u Kazakhstan. Ova „selidba“ dovela je do toga da se u ovoj državi otvori više od 5.000 novih radnih mesta.
Sa druge strane, tačan podatak o broju Rusa koji su ušli u Kazakhstan nije poznat.
U Gruziji su Rusi čini se najnepoželjniji. Od početka rata u zemlju ih je ušlo više od 112.000, ali se lokalno stanovništvo više puta javno bunilo protiv njihovog dolaska u državu.
Razlog protesta koji su izbili u septembru bilo je to što su Rusi poremetili tržište nekretnina i podigli cene osnovnih namirnica u zemlji, koja je već ugrožena visokim nivoom siromaštva.
Demonstranti su tvrdili i da Rusi predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost i ekonomiju.
I u Jermeniju je stiglo više od 100.000 ljudi. Prema poslednjim procenama među njima je najviše IT stručnjaka – sada ovo zanimanje obavlja 25 odsto više ljudi nego prethodne godine.
Registovano je i više od 300 ruskih velikih firmi i 2.500 malih preduzeća, što će dovesti do toga da ekonomski rats poraste za 1,6 odsto.
Što se tiče samog profila ljudi koji dolazi iz Rusije, koji zakupljuje stanove u Beogradu, to su uglavnom mlađi ljudi, do 35 godina, koji rade u IT sektoru.
Pročitajte još:
U Srbiji je njihov dolazak potpuno poremetio tržište nekretnina – cena zakupa se u proteklih šest meseci udvostručila. Udeo ruskih državljana koji zakupljuju cene stanova popeo se na gotovo 90 odsto. I, kako se čini, ovaj rast će se nastaviti.
BONUS VIDEO Aleksandar Radić: Rusija nema resurse za nastavak rata u Ukrajini
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare