10 razloga zašto je odnos Amerike i Rusije hladniji od Sibira

Poslednje zahlađenje odnosa posledica je gomilanja ruske vojske na ukrajinsko-ruskoj granici.  Američki zvaničnici su tokom poslednjih mesec dana ukazali na "neobična kretanja ruskih trupa" u blizini Ukrajine i izrazili su zabrinutost zbog, kako kažu, moguće ruske invazije. Moskva to odbacuje kao "izazivanje straha".Ukrajina je bila centralna tema jučerašnjeg video sastanka predsednika SAD Džozefa Bajdena i predsednika Rusije Vladimira Putina. Prvi čovek SAD rekao je Putinu da je Amerika sada "spremna na stvari koje nije radila 2014. godine", aludirajući na ozbiljne ekonomske sankcije.Sa druge strane, Rusija je tražila bezbednosne garancije od Zapada da se "puzeća ekspanzija NATO-a" ka njenim granicama, kako je to prethodno nazvao Dimitri Peskov, neće nastaviti.  Putin je tražio i pravno obavezujuće garancije da NATO neće raspoređivati određene vrste oružja u zemljama bliskim Rusiji, uključujući i Ukrajinu, prenosi Rojters.Pored ovog, trenutno gorućeg pitanja, odnose dve sile opterećuje i čitav niz drugih - od spoljne politike i pozicije koje zastupaju u Belorusiji, Siriji i Iranu, do pitanja cene energenata.

1. Ukrajina i moguće sankcije Zapada

Sjedinjene Američke Države su upozorile Rusiju da će se suočiti sa "ozbiljnim troškovima", uključujući ekonomske sankcije sa velikim uticajem, ako napadnu Ukrajinu, koja kaže da se sada nadomak njenih granica nalazi oko 94.000 ruskih vojnika.Vašington je pozvao na povratak na Minske sporazume iz 2014. i 2015. godine, koji su omišljeni tako da okončaju rat između ukrajinskih snaga i separatista sa istoka zemlje koje podržava Rusija poslednjih sedam godina.

2. Mogući ulazak Ukrajine u NATO

Rusija kaže da je raspoređivanje njenih trupa odgovor na agresivno ponašanje NATO-a i Ukrajine, uključujući letove američkih strateških bombardera i manevre ratnih brodova u Crnom moru.Moskva zahteva pravno obavezujuće bezbednosne garancije od Zapada da se NATO neće širiti dalje na istok - što bi sprečilo Ukrajinu da postane članica - niti da se u Ukrajini postavljaju rakete koje bi ciljale Rusiju. SAD kažu da nijedna zemlja ne može staviti veto na aspiracije Ukrajine u NATO.

3. Migrantska kriza u Belorusiji

SAD su optužile ruskog saveznika Belorusiju da "naoružava" migrante sa Bliskog istoka ohrabrujući hiljade njih da pokušaju da uđu u Evropsku uniju sa njene teritorije.Sa druge strane, Rusija je podržala beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka, što je podrazumevalo i slanje nuklearnih ratnih aviona da patroliraju beloruskim vazdušnim prostorom.

4. Energetski spor

SAD su rekle da Rusija može i treba da učini više da ublaži energetsku krizu u Evropi povećavanjem isporuka gasa i upozorile je da ne koristi energiju kao političko oružje, posebno protiv Ukrajine.

SAD su uvele sankcije protiv ruskih subjekata uključenih u Severni tok 2, novoizgrađeni gasovod ispod Baltičkog mora. Severni tok 2 čeka odobrenje nemačkog regulatora pre nego što Rusija počne da pumpa gas kroz njega, tako da bi bio potencijalno ranjiv na dalje sankcije Zapada ako bi ukrajinska kriza eskalirala.

5. Spor zbog ambasada

Rusija i SAD su smanjile veličinu svojih ambasada, koje se nalaze na američkom, odnosno ruskom tlu.Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov sugerisao je 2. decembra da je ovo jedna oblast u kojoj bi dve zemlje mogle da pokušaju da povuku liniju i počnu ispočetka uklanjanjem ograničenja u pogledaju predstavljanja.

6. Sajber napadi

SAD su optužile hakere koji rade za rusku vladu ili deluju sa ruske teritorije, za sajber napade na američke političke partije, kompanije i drugu infrastrukturu. Rusija poriče da je sprovodila ili tolerisala sajber napade.Bajden je pokrenuo to pitanje sa Putinom na samitu u junu i naveo 16 kritičnih oblasti za koje je rekao da bi trebale da budu "zabranjene" za sajber napade, ali dve strane od tada nisu javno signalirzirale nikakav napredak na tom polju.

7. Kontrola naoružanja

Ubrzo nakon što je Bajden preuzeo dužnost, dve zemlje su proširile ključni sporazum kojim se ograničava veličina njihovog strateškog nuklearnog arsenala. U Ženevi su obećali da će postaviti temelje za buduće mere kontrole naoružanja i smanjenje rizika.Bajden je rekao da će biti potrebno šest meseci do godinu dana da se sazna da li je moguć smislen strateški dijalog. Do sada nije bilo znakova napretka.

8. Aleksej Navaljni

Vašington je oštro kritikovao hapšenje i zatvaranje ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, Putinovog najistaknutijeg kritičara i političkog protivnika i možda će ponovo izraziti zabrinutost zbog stanja oko ljudskih prava u Rusiji.

9. Zatvoreni Amerikanci

Američka strana je u više navrata pokretala slučajeve dvojice bivših marinaca, Trevora Rida i Pola Vilana, koji su zatvoreni u Rusiji na osnovu, kako SAD smatra, lažnih optužbi.

10. Od Sirije do Azerbejdžana

Dve zemlje su u sukobu oko različitih pitanja, uključujući Siriju, gde je Rusija vojno intervenisala 2015. godine, kako bi podržala predsednika Bašara al Asada u građanskom ratu. Ali američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je prošle nedelje da postoje oblasti u kojima bi mogli da rade zajedno uprkos njhovim tenzijama.On je spomenuo međunarodne napore da se Iran spreči da napravi nuklearno oružje, kao i mirovni proces između bivših sovjetskih republika Jermenije i Azerbejdžana u kojem je Moskva preuzala vodeću ulogu.BONUS VIDEO: Ko je Džo Bajden

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiamerickipredsednikbajdengp2-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2259915"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram