4
General Zdravko Ponoš kandidat je za predsednika dela opozicije okupljene oko Stranke slobode i pravde, Demokratske i Narodne stranke. Ukoliko je cilj ove kandidature politička promena u Srbiji, smatraju sagovornici lista Nova, neophodno je da Ponoševa nastupajuća kampanja bude “mejnstrim”, odnosno da ne bude strogo fokusirana na “tvrde” opozicione birače, jer bi oni svakako glasali za kandidata ovog bloka, ko god to bio. S obzirom da je reč o “novom licu” za veći deo građana Srbije, od kampanje mnogo toga zavisi, a kako istraživanja pokazuju Ponoš bi mogao da “zahvati” izvestan broj birača ekološkog bloka, ali i deo glasača stranaka vladajuće koalicije, koji se trenutno kolebaju.
Da je general Zdravko Ponoš najbliži kandidatu za predsednika dela opozicije okupljene oko SSP, DS i NS list Nova pisao je još 1. Novembra prošle godine. Nekoliko meseci kasnije, to je i potvrđeno, čime je stavljena tačka na višenedeljne teške razgovore među strankama ovog bloka oko toga da li je možda bolji izbor potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić.
Narodna stranka je prelomila, a kako je rekao predsednik ove partije Vuk Jeremić, podrška Ponošu biće bezrezervna.
“Naša odluka da sačuvamo jedinstvo opozicije je konačna i naša podrška zajedničkom kandidatu će biti bezrezervna. Pred nama je teška borba protiv režima u potpuno neravnopravnim uslovima i Narodna stranka će biti njen najčvršći deo“, rekao je Jeremić i stavio tačku na sve dosadašnja međustranačka razmimoilaženja.
Sada ostaje pitanje koji su Ponoševi dometi u trci za predsednika i kojim biračima može i treba da se obrati.
Istraživač i profesorka Beogradskog univerzitea Jovanka Vukmirović za novine Nova kaže da mnogo zavisi od Ponoševe kampanje, ali da bi mogao da pridobije deo glasača ekološkog bloka, ali i birače vlasti koji se “kolebaju”.
Kandidatura Tadića problem za Ponoša
Dodatni problem Ponošu može da izazove eventualna kandidatura lidera SDS Borisa Tadića, smatra Bojan Klačar.
“Tadić je za sad prepoznatljiviji u javnosti, ima i dalje pristojan rejting i pristojan je političar koji iza sebe nema afera. Ponoš je sa druge strane novost, njegova kandidatura je tek predstavljena javnosti i ima svega dva meseca da prikupi simpatije birača”, objašnjava Klačar.
“Prema rezultatima istraživanja realizovanog tokom prethodne nedelje veliki procenat ispitanika nema stav o Zdravku Ponošu i to su uglavnom ispitanici koji kao glavni izvor informisanja navode RTS. Drugim rečina, Zdravko Ponoš je za mnoge u Srbiji “novo lice” pa će njegov rezultat na predsedničkim izborima u najvećoj meri zavisiti od kampanje”, kaže Vukmirović.
Kako dodaje, za sada je izvesno je da će Ponoš imati najveću podršku od levo orijentisanih birača.
“To znači da bi osim pristalica “ujedinjene opozicije” koju predvode SSP, DS, NS i PSG imao podršku i pristalica “ekološkog bloka”. Beležimo određeni procenat kolebanja (oko 15 odsto) kod građana koji su 2020. glasali za neku od stranaka vladajuće koalicije, pa je za očekivati da bi oni mogli podržati kandidata opozicije koji, kako navode, ima najveće šanse”.
Izvršni direktor CeSid Bojan Klačar smatra da Ponoš u nastupajućoj kampanji ne bi trebalo da se obraća isključivo “tvrdim” opozicionim biračima, jer njih u ovom trenutku nema dovoljno za političke promene u Srbiji.
“Ako je cilj politička promena u Srbiji, onda to nije dovoljan broj birača. Što se desničara tiče, njima će se obraćati i Aleksandar Vučić i Boško Obradović, ali postoji čitav niz drugih grupa birača koje ne bi trebalo zanemariti. Ponoš bi trebalo da ima mejnstrim političku kampanju. Da se obrati ljudima koji još razmišljaju za koga će glasati, ali i onima koji nisu toliko nezadovoljni radom vlasti. Iznad polovine anketiranih zadovoljni su pravcem u kojem ide Srbija, ali nisu svi oni birači SNS i Zdravko Ponoš bi trebalo i njima da se obrati. Jer, referendumska kampanja u kojoj si ili “Za” ili “Protiv” može da funkcioniše samo ako postoji ekstremno nezadovoljstvo u većem delu populacije, a to ne postoji. Zato se pored kritike vlasti mora ponuditi i program”, kaže Klačar za list Nova.
Na pitanje da li Ponoš ima potencijala da “zahvati” deo birača vladajuće stranke, Klačar kaže:
“Da bih odgovorio na to pitanje potrebno je prethodno obaviti jedno detaljno i ozbiljno istraživanje. Međutim, ono što na osnovu ranijih istraživanja mogu da kažem jeste da je prostor ulaska među birače SNS veoma mali. U istraživanjima prvo pitate ljude za koga će glasati, a drugo je pitanje koliko ste u to sigurni. Gotovo 80 birača SNS će reći da su sigurni, tako da je vrlo teško da ih neka druga stranka ili kandidat privuče sebi”.
BONUS VIDEO: Đilas predlaže Ponoša, kandidata opozicije na predsedničkim izborima
Pratite nas i na društvenim mrežama:
