Zašto je Vučićeva izjava o "skrivanju ispod kamena" duboko problematična: Intervju Bojane Selaković za Nova.rs

Kako komentarišete upad policije na Filozofski fakultet u Novom Sadu i nasilje nad studentima i profesorima?

Upad policije na univerzitet i nasilje nad studentima i profesorima predstavljaju ozbiljno kršenje autonomije univerziteta i temeljnih demokratskih sloboda. Univerzitet nije ni bezbednosna pretnja ni neprijateljska teritorija države. Kada se policijska sila koristi protiv mladih ljudi koji izražavaju neke stavove, to nije održavanje reda, već demonstracija moći i pokušaj zastrašivanja.

Za ministra Ivicu Dačića policija je postupala profesionalno?

Tvrdnja da je policija postupala profesionalno ne može se prihvatiti zdravorazumski, a kamoli pravno. Profesionalno postupanje podrazumeva pre svega, proporcionalnost, nužnost i poštovanje prava građana. Scene koje smo videli, koje uključuju prebijanje studenata i grub odnos prema profesorima, ne spadaju ni u jedan profesionalni standard koji važi u demokratskim državama.

Prebijanje studenata se dogodilo samo dan pre dolaska Misije Evropskog parlamenta u Srbiju. Koliko to može da utiče na njihovu konačnu ocenu?

Tajming je izuzetno indikativan. Ovakvi događaji neposredno pred dolazak Misije Evropskog parlamenta ne mogu se ignorisati niti relativizovati. Oni daju kontekst i potvrđuju obrasce o kojima, pre svega, civilno društvo, govori godinama: da se represija pojačava kada vlast proceni da je unutrašnji pritisak veći od spoljnog rizika. Članovi Misije EP će prilikom izrade svojih zaključaka svakako i ove scene uzeti u obzir, jer verujem da je to bio predmet razgovora studentske i akademske delegacije sa njima.

Mislite li da će vlast moći da manipuliše pred njima i da opravdava nasilje?

Vlast će svakako pokušati da nasilje predstavi kao nužnu reakciju države na nasilje. To je taktika koja je više puta opravdana, kako bi se opravdala ova reakcija kod međunarodnih, pre svega evropskih aktera. Međutim, kada su u pitanju poslanici koji su u Srbiji trenutno, oni svi, uključujući i članove Evropske narodne partije čija je pridružena članica SNS, imaju iskustvo praćenja autoritarnih praksi širom Evrope i regiona, što je konstatovano u poslednjoj rezoluciji EP o Srbiji i pretpostavljam da će u ovim scenama videti kontinuitet, a ne samo izolovanu praksu države.

Evropske demokrate su navele da Vučić nije „nevidljiv na radaru“. Može li se očekivati neka konkretna reakcija?

Važno je da se poruka o vidljivosti jasno čuje, ali jednako je važno da ona preraste u dosledne političke korake. To može značiti oštriji jezik u izveštajima, uslovljavanje finansijskih instrumenata ili jasnije političke poruke. Reakcija neće biti trenutna, ali se ovakvi događaji akumuliraju i imaju posledice na duži rok i o efektima ćemo moći da sudimo tek nakon reakcija Evropske komisije ili država članica prema Srbiji.

Kako komentarišete izjavu predsednika Srbije iz Davosa da treba da se „sakrijemo pod kamen“, uz poruku saradnicima da ne daju izjave o globalnoj situaciji?

Ta izjava je duboko problematična. Ona govori o kontinuitetu politike balansiranja, o ponovnom izostanku vrednosnog svrstavanja sa onim delom sveta kome Srbija istorijski i geografski pripada, a to je Evropa. Verujem da ćemo tokom ove godine zaista svedočiti novim svrstavanjima i opredeljivanjima, među kojima neće biti apsolutno nikakvog prostora za male države poput Srbije da ostanu neopredeljene. Efeketi globalnih potresa su takvi da će uticati i na unutrašnje dinamike svih država i u odnosu na to će se stvarati i održavati nove identitetske linije. Ovo je važna poruka za sve koji plediraju da budu akteri u političkom ringu i bore se za glasove građana.