15
Predsednik Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandar Šapić smatra da je prerano govoriti o njegovoj kandidaturi za gradonačelnika, pa i o tome na čiju podršku, ako se kandiduje, računa, jer nije, kako kaže, bilo razgovora na tu temu, mada "jeste pomenuto".
On ponavlja svoju nedoumicu oko toga zašto je takva mogućnost uopšte za nekoga iznenađenje.
„Sve vreme, 10-11 godina, sam u lokalnoj politici. Ušli smo u vlast kao SPAS, ja kao predsednik nisam ušao u Vladu, i onda kažem kada sam već upitan ‘gde biste sebe preporučili’, da kada dođu redovni – beogradski i predsednički izbori, a i verovatno vanredni parlamentarni, jer imamo takve najave, da mi je najlogičnije da budem tamo gde sam najviše do sada sebe davao i imao neke rezultate i gde sam se već kandidovao. I onda su se kao svi iznenadili“, kaže Šapić u intervjuu Tanjugu, pitajući se istovremeno „šta je trebalo da odgovorim da se ne bi iznenadili?“
Upitan da li, ako odluči da uđe u trku za gradonačelnika, očekuje ili računa na podršku vladajuće SNS, odgovara da je prerano pričati o tome.
„Da li ću dobiti podršku još neke stranke i na koji način i ko će stajati iza mene i kakvu ću listu predvoditi i da li ću se, na kraju krajeva, i kandidovati, to ćemo da vidimo i ima dovoljno vremena. U takve razgovore još nismo detaljnije ušli. Ne kažem da ih nismo pomenuli, ali ne bih iznosio dalje informacije dok to ne bude bilo zaista aktuelna stvar“, kaže predsednik SPAS-a.
Na pitanje kako kao predsednik stranke koja u svojoj politici insistira na nacionalnom konsenzusu oko dugoročnih ciljeva države, vidi podeljenost oko tih, ali i gotovo svih drugih važnih i manje važnih pitanja na političkoj sceni Srbije, ali i u drustvu i to, čini se, isključivo na liniji – za i protiv Aleksandra Vučića, Šapić kaže da je nekonstruktivna svaka politika „kada ste za ili protiv nekoga lično“.
„Politika je ipak nešto ozbiljnije od političarenja i politikantstva“, kaže on i dodaje da, ukoliko neko želi da se ovim poslom bavi ozbiljno i da ostavi nekog traga iza sebe, ostvarujući dobro za društvo u kojem živi i radi, potreban je malo širi pogled na stvari, od toga da li ste za ili protiv nekoga, bez obzira na njegovu političku snagu u datom momentu.
Povodom najavljenog političkog dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima pod posredništvom Evropskog parlamenta, Šapić izražava nadu da će politički akteri uspeti da, kako kaže, smognu snage da, ako ništa drugo, razgovaraju jedni sa drugima bez učešća stranaca.
„Sramota da neko iz EU bude mentor ili medijator u razgovorima među nama samima u našoj zemlji. To je po sebi pokazatelj problema u kom se nalazimo. Jer, onaj ko nije u stanju da razgovara međusobno, kako može da misli da sutra bilo šta ozbiljno uradi u odnosu na region, a da ne pričamo o nekim evropskim ili svetskim okvirima“, pita se Šapić.
Kada je reč o izbornim uslovima, ističe da oni u Srbiji nikada nisu bili niti će biti idealni i da nema opozicije u svetu koja će reći da su uslovi idealni ili zemlje „u kojoj su objektivno uslovi idealni“, te poziva na dozu „objektivnosti“, kada je reč, kako kaže o postavljanju uslova i „durenju“ nekih aktera, jer smatra da to ne daje dobar rezultat.
Prema njegovim ocenama, treba raditi na demokratizaciji društva i političke scene, na popravljanju ambijenta za međusobni dijalog, „ali ne možemo da popravljamo dijalog ukoliko nismo sposobni da sednemo za isti sto bez stranaca“.
„Što se mene tiče, zaista tu neću biti nikad problem“, jasan je lider SPAS-a.
Povodom žalbi dela opozicije na medijsku (ne)prisutnost, Šapić kaže da u današnjem svetu postoje raznorazni vidovi komunikacija, poput društvenih mreža te da je pitanje da li bi neki imali više glasova kada bi se više pojavljivali u medijima.
„To je zanimljiva teza. Oni su sigurni da bi, ja nisam baš tako siguran“, smatra Šapić i dodaje da je danas u svetu trend da se privatne televizije i mediji opredeljuju i da zastupaju određene politike i da je ta polarizacija prisutna i u Srbiji.
„Kod nas imate jasno opozicione medije i one koji podržavaju aktuelnu vlast i rad Vlade. Inače, te televizije koje podržavaju današnju vlast podržavale su i prošlu i pretprošlu vlast. S druge strane, postoje novi mediji koji podržavaju opoziciju, ne znam tačno koju, ali su apriori protiv vlasti, što je čak i legitimno ali malo mi smeta što sebe nazivaju nezavisnima i objektivnima, ‘jer nezavisni nisu pošto od nekog dobijaju novac, a objektivni još manje'“, ocenio je predsednik SPAS-a.
Svakako, dodaje, treba dati svakome priliku u pogledu medijske prisutnosti pa „narod neka vidi i odabere najbolje“.
