Pritisci Evropske unije da Srbija uvede sankcije Rusiji ne samo da nisu urodile plodom, nego se čini da se zvanični Beograd ubrzano udaljava od EU. Informacija da se priprema otvaranje TV stanice “Raša Tudej” u Srbiji, koja je zbog proruske propagande o agresiji na Ukrajinu zabranjena u celoj EU, pokazuje da se sprske vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem više ne plaše reakcija iz Brisela, kao i da evropski put Srbije nije u prvom planu. Naprotiv.
Obećanje Aleksandra Vučića da će evrointegracije Srbije biti ubrzane i da će se pomaci videti već do kraja godine teško da će biti ispunjeno. On je nedavno izjavio da zvanični Beograd neće uvesti sankcije Ruskoj Federaciji, iako je bilo najava da će to pitanje biti razmotreno.
Takođe, nedavno je u Srbiji osnovana još jedna ruska organizacija – Informaciono poslovni centar Sankt Peterburga, a kao šlag na tortu Vladimiru Putinu dolazi otvaranje televizijske stanice “Raša tudej”, kojoj je onemogućeno emitovanje u celoj EU.
Čini se da će evrointragracije Srbije biti “zaglavljene” na isti način kao što je to bilo u slučaju Turske, koja je kandidat za EU duže od 20 godina. Iako je brojne odluke donosio pod izgovorom i pritiscima iz Brisela, Vučić se izgleda više ne plaši EU.
Nemanja Todorović Štiplija, politikolog i urednik portala European Western Balkans, navodi za “Novu” da sem otvaranje klastera, Evropska unija trenutno nema drugih mehanizama da stavi do znanja Srbiji da radi kako treba. On kaže da za Aleksandra Vučića neotvaranje klastera (poglavlja) očito nije sankcija.
“Za suspendovanje novca koji dolazi iz IPA fondova (oko 200 miliona evra godišnje, prim.aut) potrebna je saglasnost svih država članica, a za to neke države, poput Mađarske, nikad neće glasati. Blokada otvaranja poglavlja je momenat koji ima Turska. Njoj su neki fondovi stopirani, ali zato što su se sve države članice sa tim saglasile. Kod Srbije to nije tako. Uvek će postojati jedna zemlja, ako ne i više, koje će reći da to ne žele”, navodi Štplija.
On smatra da su, ne toliko institucije EU, koliko neke države članice, shvatile da bi pritisak na Vučića, odnosno vlasti u Srbiji, bio kontraproduktivan i da bi doveo veće radikalizacije u Srbiji.
“Vlasti u Srbiji su tu videle da mogu da rade šta hoće, a da Evropa na to neće reagovati. Od 2019. jasno je da ne postoji politička volja vlasti za bilo kakve reforme koje bi dovele do članstva u EU. Kada je počela pregovarački proces Srbija je imala dva uslova – reformu vladavine prava i potpisivanje pravnog obavezujućeg sporazuma sa Prištinom. Sada imamo još dva – stanje demokratije i usaglašavenje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Ova vlast je dovela do toga da mi od dva uslova koja su zajednički ugovorena između Srbije i EU i stavljena u pregovarački okvir sa EU, imamo situaciju da postoje četiri uslova”, ističe Štiplija.
Da je otvaranje ruske televizije udaljavljanje od politike Evropske unije, smatra i Duško Lopandić, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji. On navodi da to za Srbiju ni dobro ni kratkoročno ni dugoročno.
“Mislim da će to da škodi Srbiji i njenom pogođenom položaju zbog dosadašnje politike oklevanja koja se pretvara u prorusku politiku i to naravno nije u interesu ove zemlje. Ja ne znam zašto se to radi”, naglašava Lopandić.
On kaže da je od početka rata govorio da bi kao minimum Srbija trebalo prvo da se distancira od Rusije.
“Takođe, trebalo je da objavi da neće zaobilaziti sankcije koji drugu budu primenili, da će pružati podršku Ukrajincima i Ukrajini, ne samo teoretski nego i u praksi, mislim na izbeglice…”, navodi Lopandić.
Sa druge strane, Slobodan Samardžić, profesor na Fakultetu političkih nauka i lider Državotvornog pokreta, navodi da je kandidatura Srbije u EU “prazna puška”, zato što Evropska unija nema kapacitet širenja.
“Mi treba da budemo potpuno oslobođeni straha od toga da bi zbog sprečavanja puta u EU, Unija mogla da zavede neke sankcije Srbiji, jer više nema tog cilja. Vučić je toga svestan. Ne može niko da uđe u EU, zbog problema koje EU ima, ne zbog Srbije ili Crne Gore”, kaže Samardžić za “Novu”.
On dodaje da mu se čini da postoji opuštenost Aleksandra Vučića, koja proizilazi iz njegovog realnog sagledavanja šansi da Srbija postane jednog dana članica.
“Tih šansi uopšte nama. U realnoj politici veća je korist koju mi dobijemo od razlike u ceni gasa od Rusa nego što je korist koju Unija na osnovu pretpristupnih fodnova daje Srbiji”, zaključuje Samardžić.
BONUS VIDEO Dragojlović: Najveća je zabluda da je Srbija bliska sa Rusijom
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare