"Vučić onemogućava socijalni dijalog, studenti su nada sindikata"

Vuković je u intervjuu agenciji Beta kazao da odluku o visini minimalne zarade utvrđuje Socijalno-ekonomski savet, odnosno predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije, a ne predsednik države.

"Nedavnu izjavu predsednika Vučića o minimalnoj plati u 2026. godini od 550 evra ocenjujem kao 'deža vi' praksu prekinutu na kratko prošle godine ali, najblaže rečeno, neprimerenu iz nekoliko razloga. Prvo, tako se onemogućava stvarni socijalni dijalog i ujedno sprovodi pritisak na sve zakonom definisane učesnike u pregovorima, onemogućavajući im da autonomno postignu dogovor", istakao je Vuković.

Drugo, dodao je, postavlja se sasvim logično pitanje - zašto predsednik države minimalnu zaradu nominuje u evrima kada imamo svoju monetu u kojoj se isplaćuju zarade i izražavaju troškovi života?

"Treće, rast minimalne zarade izražen u evrima, a ne u dinarima, stvara iluziju da nam se standard poboljšava, a realno on je na istom nezadovoljavajućem nivou, s nepobitnim povećanjem cena na malo, uvećanim troškovima života, stalnim poskupljenjima komunalnih usluga, energenata, poljoprivrednih proizvoda i svega drugog. Očigledno je da se već planiraju izbori, pa nije naodmet da se daju i olaka predizborna obećanja kojih smo se unazad nekoliko godina baš naslušali i zasitili", ocenio je Vuković.

Na pitanje koliko je zaposlenih prijavljeno na minimalac i kako ocenjuje njihov socijalni položaj, potpredsednik najvećeg sindikata u Srbiji je rekao da je od 2,36 miliona zaposlenih, na minimalcu njih između 400.000 i 500.000.

"Tu procenu potvrđuju sledeće činjenice: polovina zaposlenih, a to je 1,18 miliona, prima od minimalca do medijalne zarade, još oko 550.000 prima do prosečne zarade, a tek oko 630.000 zaposlenih mesečno dobija više od prosečne zarade u Srbiji. Prosečna zarada u Srbiji bi bila znatno veća kada bi bilo tačno da samo 90.000 zaposlenih prima minimalac, kako to tvrde ključni akteri izvršne vlasti. Međutim, realnost je sasvim drugačija i sumornija jer o broju onih koji primaju minimalac nepobitno svedoče statistički podaci", naglasio je.

"Kada se detaljno sagleda struktura minimalne potrošačke korpe, ne samo po sadržaju, kvalitetu i količinama hrane već i po predviđenim stavkama za obrazovne, zdravstvene, kulturne, komunalne i druge potrebe jedne porodice, s pravom možemo reći da je socijalni i materijalni položaj onih koji primaju minimalac na neprihvatljivo niskom i ponižavajućem nivou", kazao je Vuković.

Komentarišući to što u većini privatnih preduzeća ne postoji sindikalno organizovanje zaposlenih, Vuković je ocenio da je udar na sindikalno organizovanje suštinski udar na radnike Srbije.

"Privatni kapital ih marginalizuje i stavlja u poziciju surove eksploatacije. Tako su radni ljudi prinuđeni da što više rade, bez šanse da kroz kolektivne ugovore participiraju u odlučivanju o njihovim obavezama i pravima, uslovima rada i visini zarada, odnosno o onom delu prihoda koji bi trebalo da pripadne radnicima, zatim o bezbednosti i zdravlju na radu. Faktički, radnici se ne pitaju ni o čemu", rekao je.

Prema njegovim rečima, država i njene institucije ne žele da upotrebe mehanizme kojima bi se sankcionisalo onemogućavanje sindikalnog organizovanja.

"Pravo na slobodu udruživanja u sindikate nije milostinja koju vam neko daje, to je pravo zagarantovano Ustavom, konvencijama Međunarodne organizacije rada koje je naša zemlja ratifikovala, domaćim zakonima i, iznad svega, zdravim razumom svakog društva koje želi da se zove demokratskim. Samo u demokratskim društvima sindikati deluju slobodno i autonomno, i obrnuto - nijedno društvo koje pledira da je demokratsko ne može bez sindikata", objasnio je on.

Na pitanje s kakvim problemima se susreću zaposleni u ostvarivanju radnih prava u preduzećima i javnim institucijama gde ne postoje sindikati, Vuković je rekao da radnici nemaju adekvatne uslove za bezbedan rad i očuvanje zdravlja, izloženi su šikaniranjima, diskriminaciji i protivzakonitim otkazima.

"Problemi su brojni. Rade duže od zakonom predviđenog redovnog i prekovremenog radnog vremena, poslodavci jednostrano kroz pravilnik o radu određuju njihove obaveze i prava, visinu zarada, najčešće na nivou minimalca, i bez prava na topli obrok i regres za godišnji odmor... Mnogi koji su angažovani na određeno vreme rade u tom statusu duže nego što je to zakonom predviđeno, ne uplaćuju im se doprinosi za socijalno i penziono osiguranje", kazao je potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Upitan zbog čega sindikati već duže vreme upozoravaju da je vlastima značajniji interes vlasnika kapitala od interesa i prava radnika, Vuković je rekao da vlast donosi odluke, zakone i javne ekonomske i socijalne politike koje pogoduju svetu kapitala, a ne svetu rada.

"Godinama se smanjuju stope doprinosa za penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje, i to pre svega one na teret poslodavaca, kako bi se oni tobože rasteretili. A suština je u stvari da novac ostane u njihovim džepovima, a smanji se nivo penzija, socijalnih davanja i kvalitet zdravstvene zaštite. Kada pogledate unazad nekoliko decenija, kakve smo zakone o socijalnim doprinosima usvajali, kakve su izmene radnog zakonodavstva, lako je zaključiti da vlast protežira svet kapitala i da se ponaša kao u čuvenom stripu 'Alan Ford' - uzmi od siromašnih, daj bogatima", ocenio je.

Na pitanje kakav je odnos Saveza samostalnih sindikata Srbije prema studentskim zahtevima i protestima, Vuković je rekao da je za respekt energija koju studenti donose, poruke koje šalju, način na koji svoje stavove artikulišu, kao i kreiranje i osmišljavanje događaja.

"Najbolji odgovor je dat prilikom zajedničkog obeležavanja ovogodišnjeg Prvog maja ispred zgrade Vlade Srbije. Naša organizacija je  pronašla adekvatan način za konekciju i komunikaciju sa studentima. Poručili smo javnosti da se zajedno zalažemo i borimo za radnička prava, da se uspostavi društvo zasnovano na načelima vladavine prava i socijalne pravde, integriteta i autonomije institucija. To zajedništvo iskazano na Praznik rada, koje se nastavlja kroz zajednički angažman na izmenama radnog zakonodavstva, hrabri nas na putu ka sigurnijoj budućnosti ne samo naše organizacije već i celog društva. Uveren sam da će njihovim dolaskom u svet rada sindikalni pokret u Srbiji biti jači, organizovaniji i uspešniji", zaključio je Vuković.