"Vlast ne priznaje ni dokumentovano preseljenje birača"

Da li su pre neki dan u Skupštini usvojene izmene Zakona o biračkom spisku vrhunac fer izbornih uslova koje je vlast spremna da prihvati? Ako je pre nekoliko godina CRTA izborne promene uoči raspisivanja izbora nazvala nedemokratskim i odstupanjem od međunarodnih standarda, kako bi onda okarakterisala promene izbornih uslova u toku ove kampanje, za izbore 2. juna?

„I ovo je nastavak jedne prakse koja nije dobra, jedna od okolnosti kojom se može opravdati menjanje izbornih uslova jeste ako postoji konsenzus najvećih političkih aktera. Taj konsenzus sada ne postoji… I do kraja nije jasno u kojoj meri će izmene različitih okolnosti u vezi sa izbornim procesom će se odnositi na 2. jun. To je ostalo nejasano čak i nama koji smo deo Radne grupa za unapređenje izbornih uslova“, kazao je Nedeljkov za N1.

Na pitanje da li svojim učešćem u toj radnoj grupi predstavnici civilnog društva daju alibi vlasti da ne promeni ništa, Nedeljkov kaže da će „predstavnici vlasti svaku priliku iskoristili da kažu da je sve u najboljem redu“, učestvovali oni ili ne u nekom procesu.

„Svojim prisustvom CRTA je u mogućnosti da utiče koliko-toliko na neke okolnosti. Jedan od najvećih problema jeste što predstavnici vladajućih struktura ne prepoznaju postojanje bilo kakvih problema. I samim tim je iznalaženje rešenja za takav problem nemoguće“, naglasio je Nedeljkov.

Prema njegovim rečima, mogućnost da se unaprede izborni uslovi u nekoj persektivi su veoma male.

„Jer u ovom trenutku ne postoji, a biće ih sve manje, i potražnje za unapređenjem izbornih uslova na način da se uopšte razgovara o tome“, dodao je.

O tome zašto to smatra, kaže:

„Mogućnosti su veoma male, a najveća politička grupacija ne priznaje da postoji bilo kakav problem. Negiraju čak i ono što je dokumentovano, a to je preseljavanje birača“.

Koji je onda smisao radne grupe i pokušaj promene izbornih uslova, programski direktor Crte rekao je da se od borbe ne sme odustati.

„Mi ne možemo da odustanem, zašto se bavimo izborima ako znamo šta će da se dogodi… Ali kada dokumentujemo nepravilnosti…Mi objavimo istraživanje o pritiscima na birače, a onda se kaže – pa to smo već znali. Ispada da svi sve znamo, a ništa ne radimo, a kad se dođe do konkretnih načina, onda ostajemo bez rešenja“, izjavio je Nedeljkov.

U susretima sa evropskim zvaničnicima, predsednica Skupštine Ana Brnabić hvali se učešćem NVO sektora u Radnoj grupi za unapređenje izbornih uslova.

„Ne želim da komentarišem političke poruke predsednice Skupštine ili bilo koga drugog, ali mi odavno znamo da je jedan od najboljih načina da se problemi zabašure jeste da se organizuje neki proces i on traje u nedogled, i ne da rezultate“, dodao je.

Nedeljkov kaže da je u ovom procesu ključno „šta će izaći iz toga“.

„I da li će na kraju krajeva organizacije civilnog društva koje su uložile sve što imaju, a to je kredibilitet i svoj obraz, da pokušaju da se u ime dela javnosti bore za neke časne stvari iza zatvorenih vrata, nažalost“, rekao je.

Da nisu učestvovali u tom procesu, na izborima 2. juna, „sasvim sigurno bi učestovali svi oni koji su protivzakonito prebacivani u Beograd“.

„To je sada onemogućeno ovim zakonom. Pa oni koji su menjali prebivalište nakon 3. jula prošle godine mogu da glasaju tamo gde im je bilo prebivalište pre te promene. Vlast je ovim priznala postojanje tog problem. I to će ostati zapisano u dosijeu demokratije i slobode izbora u Srbiji“, kazao je Nedeljkov.

Jer, dodaje, bilo je teško očekivati da će vlast reći – da, jesmo, mi smo činili krivična dela.

„Iako institucije ne rade svoj posao, mi i dalje podnosimo krivične prijave. Ali mi nismo policajci, nismo tužioci, mi smo građani koji smo opredelili svaki atom naše snage da prikupljamo dokaze i da ih pretočimo u pravne dokumente koje dajemo institucijama, ali kultura nekažnjivosti se produbljuje“, rekao je Nedeljkov.

U ponoć je istekao rok za predaju izbornih lista za izbore 2. juna. Nedeljkov sumira da na ove izbore treba gledati kao na produžetak beogradskih izbora.

„Mi ne vidimo nikakvu promenu u ponašanju institucija, u ponašanju političkih aktera, i dalje ima pritisaka na javni sektor… Izborni uslovi su kod nas, kao i u drugim oblastima našeg života, žrtve trulih političkih kompromisa“, naglasio je.

Među predatim izbornim listama, dodaje, izvesno je da ima falsifikovanih potpisa.

„Osam lista koje su predate većinom glasova potpisi birača su overavani kod opštinskih overivača, i to je nešto što opravdava sumnju da ti potpisi nisu legalni. Tim pre što sakupljanje tih potpisa nije praćeno nikakvom kampanjom“, ocenio je Nedeljkov.

Jedina suštinska stvar, naglašava, koja daje mogućnost za neke bolje izborne uslove je izmena zakona i nemogućnost glasanja na novoj adresi, ukoliko je ona promenjena u periodu od 3. jula prošle godine.

„Ali i to samo ukoliko ministar za državnu upravu zaista dosledno sprovede zakonske izmene i ljudima koji su promenili prebivalište nakon 3. jula rešenjima opredeli da glasaju na starim biračkim mestima. I to ćemo da posmatramo da li se događa ili ne“, poručio je programski direktor Crte.

Po njemu, tri su ključne stvari koje su preduslov „da možemo da govorimo o razgovorima o izbornim uslovima“.

„Prva je odgovornost, druga je dubinska kontrola biračkog spiska koja sada nije urađena, i treća – promena pre svega načina na koji javni servisi i televizije s nacionalnom pokrivenošću sprovode zakon tako što će istinito i pravovremeno informisati građane“, rekao je gost N1.