Vlasti u Srbiji šalju jasnu političku poruku da je dijalog sa civilnim društvom bitan, ali je realnost potpuno drugačija, ocenjeno je danas na panelu "Izgubljeni u prevodu - dijalog civilnog društva i javnih vlasti u Srbiji".
Član Delegacije Evropske unije u Srbiji Dirk Lorenc je istakao da Evropska unija podržava transparentan i otvoren dijalog civilnog društva i vlasti te da mu posvećuje posebnu pažnju.
„Dijalog i kompromis su krucijalni u donošenju važnih odluka. Interesne grupe treba da podele svoja iskustva i predlože rešenja, ali je važno da se zajednički dodje do konstruktivnih odluka“, rekao je on.
Pomoćnik ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Žarko Stepanović je rekao da je dijalog okosnica tog ministarstva.
„Ministarstvo je otpočelo sa radom i javnim konsultacijama, raspravama za tri zakona koja su veoma važna za civilno društvo. To su Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Izmene i dopune Zakona o antidiskriminaciji i Zakon o istopolnim zajednicama“, rekao je on.
Dodao je da je prethodnih meseci realizovano sedam dijaloga, a započeta je i izrada Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.
„Ja očekujem da će dijalozi bez obzira na njihov stepen opštosti dati rezultate. Ja zaista očekujem da kroz sektorske dijaloge civilno društvo uključimo i damo priliku da kroz dijalog kaže ono što su izazovi te tako komunicira sa organima javne vlasti“, rekao je on.
Dijalog je, dodao je, alat bez kog se ne može ići dalje i postići kultura kompromisa i komunikacije.
„Mi moramo kao javna vlast prihvatiti da nema demokratskog društva bez prepoznavanja uloge i značaja civilnog sektora“, rekao je pomoćnik ministarke.
Zamenica direktorke Ureda za udruge Vlade Hrvatske Vesna Lendić Kasalo je istakla da je uloga Ureda da posreduje između civilnog društva i javnih vlasti, a da je najistaknutiju ulogu imao u procesu evrointegracija Hrvatske.
„Postoji više metoda učestvovanja zainteresovane javnosti u kreiranju javnih politika da bi postigli najviši nivo učestvovanja, a to je partnerstvo u oblikovanju, sprovođenju, praćenju i vrednovanju javnih politika“, rekla je ona.
U Hrvatskoj se insistira, dodala je, da predstavnici učestvuju u radu radnih grupa za izradu propisa i savetodavnih tela državne uprave.
Programska direktorka Građanske inicijative Bojana Selaković je istakla da je poslednjih meseci „esencijalna potreba“ pokrenuti dijalog o dijalogu.
„Imajući u vidu da u javnom prostoru nema ni zajedničkog razumevanja o pojmu dijalog, teško da će biti pomaka ako ne znamo u čemu učestvujemo i kako to treba da izgleda i da se završi“, rekla je Selaković i dodala da „nikad više pominjanja dijaloga nije bilo, a ujedno i nikad više govora mržnje u javnom prostoru“.
„Nikad manje nije bilo suštinskog razumevanja uloge i važnosti nedržavnih aktera u procesima kojima upravlja država“, rekla je ona.
Istakla je da ne vidi stvarnu želju državnih aktera da učestvuju u dijalogu već da samo žele da „održe reputaciju kod međunarodnih partnera“.
Direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladen Jovanović je rekao da je neophodno izbeći da dijalog bude „hermetički odvojen proces od društva“.
„Nijedno živo biće ne možemo da definišemo bez okruženja u kom živi. Kad govorimo o dijalogu ne možemo da govorimo o njemu kao odvojenom procesu u osnosu na druge procese. Ako želimo svrsishodni dijalog mislim da je neophodno da svi akteri pre svega iz vlasti dokažu da jesu za taj dijalog“, rekao je Jovanović.
Dodao je da politički akteri „kroz javne nastupe svesno stvaraju izuzetno nepovoljno okruženje za rad civilnog društva“ te da u takvom okruženju ne „postoji nijedna strategija koja okruženje može da učini povoljnim“.
Izvršni direktor Foruma civilne akcije Forca Miroslav Tamburić i generalna sekretarka Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju Gordana Savić su na panelu sa učesnicima podelili pozitivne primere prakse dijaloga na lokalnom nivou.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar