Vlada je preživela, šta sad sledi? Najrealnije je da zatraži raspuštanje Skupštine i raspisivanje izbora

Petrov je i pre održavanja sednice ocenio da je malo verovatno da parlamentarna većina glasa za nepoverenje Vladi koju je sama izabrala, navodeći da bi takav potez značio da se većina praktično sama razvlašćuje. To se i dogodilo - Vlada je zadržala podršku parlamentarne većine.

Polazeći od pretpostavke da vlada “preživi” glasanje o nepoverenju, Petrov je u autorskom tekstu za list Politika ukazao na četiri moguća dalja razvoja događaja.

Prema njegovim rečima, prvi scenario podrazumeva da Vlada nastavi redovno da funkcioniše do kraja mandata, bez raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora. Međutim, Petrov je ovaj ishod ocenio kao najmanje verovatan, imajući u vidu političke najave da bi izbori mogli da budu održani na jesen.

Druga mogućnost jeste da Vlada sama podnese ostavku, nakon čega bi u roku od 30 dana bila izabrana nova vlada. I ovaj scenario Petrov smatrao malo verovatnim, jer bi parlamentarna većina time praktično priznala da je prethodno izabrala neadekvatnu vladu.

Treći scenario predviđa ostavku predsednika Vlade, čime bi pala cela vlada. Ukoliko u ustavnom roku od 30 dana ne bi bila izabrana nova izvršna vlast, Skupština bi bila raspuštena, a raspisani prevremeni parlamentarni izbori. Petrov je ocenio da bi ovakav rasplet bio ustavnopravno opravdan, jer bi građani na izborima imali priliku da potvrde ili uskrate poverenje parlamentarnoj većini.

Kao četvrti scenario Petrov je naveo mogućnost da Vlada ne podnese ostavku, već da predsedniku Republike Aleksandru Vučiću predloži raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora. U tom slučaju Vlada bi nastavila da obavlja tehnički mandat do izbora nove izvršne vlasti. Petrov je upravo ovo označio kao “ustavnopravno najlogičnije rešenje“.

Koji je najrealniji scenario?

Komentarišući eventualne scenarije koje je naveo Petrov uoči sednice o nepoverenu Vladi, politikolog Aleksandar Ivković za Nova.rs kaže da je i nakon zasedanja stvoren utisak da vlast želi da održi parlamentarne izbore pre predsedničkih, u nekom trenutku do početka sledeće godine.

“Verujem da je data naredba da se za te izbore priprema i da je logika da vlast ima bolje šanse na parlamentarnim nego na predsedničkim izborima. Međutim, da li će zaista sprovesti tu strategiju ostaje da se vidi, i to će zavisiti od procene rejtinga i spremnosti vlasti u narednim mesecima”, kaže Ivković i dalje objašnjava:

“Ako se odluči da je sprovede, vanredni izbori se mogu raspisati tako što će Vlada prosto da zatraži od predsednika da raspusti parlament, što je onda proces koji može da se završi za jedan dan, a može i da podnese ostavku i onda da se 30 dana čeka da se vidi da li će biti izbora nove Vlade. Ovaj drugi scenario mi nije nezamisliv kao još jedna od taktika vlasti da unese neizvesnost među opozicione redove i da ih nekoliko nedelja drži u povećanom iščekivanju izbora u nadi da će neko „izleteti“ sa taktički pogrešnim potezom. Međutim, ipak mi deluje verovatnije da će, ako bude vanrednih parlamentarnih izbora, oni biti raspisani na „uobičajeni“ način, tj. kao i svi prethodni od 2012, zahtevom Vlade upućenom predsedniku”.

Sednicu o nepoverenju Vladi koja je iza nas, Ivković opisuje kao odsustvo iznenađenja.

“Sve je prošlo onako kako je bilo očekivano, i ne verujem da je iko među građanima zbog nje promenio svoj stav o tome da li podržava ili ne podržava aktuelnu vlast. Moguće je da je unutar grupe protivnika vlasti Miroslav Aleksić pokupio političke poene zato što je, zahvaljujući položaju ovlašćenog predstavnika, bio najistaknutiji opozicioni govornik na sednici. Međutim, ukoliko se taj efekat ne nadogradi daljom kampanjom sa njegove strane, on ne mora nužno da bude dugoročan”, zaključuje Ivković.