VIDEO INTERVJU Beširi: Zašto odjednom Srbi toliko vole Kinu

Politika 17. apr. 202121:55 > 09:04
Podeli:
Stav Srba prema Kini
Autor: Branko Gavrić Stav Srba prema Kini

"Mi i dalje nekog molimo ili očekujemo pomoć. Nažalost, politička elita koja je već devet godina na vlasti, uspela je da ubedi građane Srbije da evropski put više nije tako važan. Ubedili su građane Srbije da se pomoć koja dolazi od EU očekuje i da su oni dužni da nam pomažu, a s druge strane, kada pomoć dolazi sa neke druge strane, recimo Kine, mi moramo biti ekstremno zahvalni", govori u velikom intervjuu za Nova.rs direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi, objašnjavajući razlog zbog kojeg građani Srbije veruju da je upravo Kina najviše pomagala našoj državi tokom pandemije koronavirusa.

U prvom delu velikog, ekskluzivnog intervjua za portal Nova.rs, direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi govorio je o odnosu koji građani Srbije imaju prema Kini i Evropskoj uniji. Njegovi odgovori najviše su se bazirali na istraživanju javnog mnjenja koje je nedavno sproveo Institut za evropske poslove u saradnji sa NinaMediom. U razgovoru za naš portal objasnio je da članovi vladajuće većine pokušavaju, i mahom uspevaju, da ubede građane Srbije da se udalje od evropskog puta, te navodi da smo tokom 2020. godine bili „neukusno mnogo“ izloženi narativu da je Kina naš najveći prijatelj i najbolji spoljni saradnik.

Takav narativ, govori, nije u skladu sa činjenicama i javno dostupnim podacima. Zabrinjavajuće je to što, kaže, sve više mladih u Srbiji veruje da je komunistički režim zapravo dobar režim.

Institut za evropske poslove je nedavno radio istraživanje javnog mnjenja koje se tiče odnosa Srbije i Kine. Da li je percepcija građana u skladu sa činjenicama? 

„Institut već pet godina radi istraživanja javnog mnjenja zajedno sa NinaMediom na više političkih tema – odnosu građana Srbije prema SAD, EU, odnosu građana prema Rusiji i prema Kosovu, ali i o odnosu građana Srbije prema drugim političkim pitanjima. 2018. godine se, prvi put u okviru istraživanja o Rusiji u vezi sa donatorima, na listi pojavila Kina. Prošle godine je bilo evidentno koliko je politička većina u Srbiji forsirala odnose sa Kinom i želeli smo da vidimo kakav je stav građana. Ove godine smo prvi put uradili samo istraživanje o odnosu Srbije i Kine. Podaci su vrlo zanimljivi. Pored nama vrlo zanimljivog podatka da skoro polovina ispitanika govori da ima pozitivan stav prema komunističkom režimu u Kini… “

Naim Leo Beširi
Naim Leo Beširi. Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Da li vas to zabrinjava?

„Može se reći da su to recidivi prošlosti. Ipak smo mi živeli u socijalizmu, pa ljudi to verovatno povezuju sa tim. Međutim, kada pogledamo druge delove istraživanja, gde se građani informišu o Kini, da li putuju u Kinu, koji je to političar koji najbolje radi na odnosu Srbije i Kine, dobijate neku širu sliku i razumete da se ne radi o incidentu ili događajima, već da je reč o mogućoj propagandi. Mi vidimo iz rezultata da se ogromna većina, nekih 40 odsto građana Srbije, o Kini informiše preko televizije, više od 23 odsto preko portala. To znači da se više od 60 odsto građana informiše o Kini putem medija – na ta dva načina. Kada to uporedite sa onim šta se dešavalo u poslednjih godinu dana, videćete da je enormno prisustvo Kine jer je forsira vladajuća većina zajedno sa predsednikom, a to utiče na mišljenje građana Srbije. Onda ne čudi kada u istraživanju pitamo ko je političar koji najviše doprinosi odnosima te dve zemlje, a dobijemo odgovor da je to Aleksandar Vučić.

Dobri odnosi Srbije i Kine nisu sami po sebi problematični. Ono što je problematično je što nemamo nikakve podatke o toj saradnji. Institut za evropske poslove već neko vreme pokušava da dobije relevatne informacije i podatke o saradnji Kine i Srbije od relevatnih izvora, ali te podatke ne dobijamo od državih institucija. Svi ti ugovori o investicijama koje Kina ima u Srbiji, takođe se drže pod velom tajni. Treća stvar su krediti koje Srbija uzima od Kine, a koji Srbiju stavljaju u potencijalno dužničko ropstvo jednoj nedemokratskoj državi kakva je Kina.

Srbija je dobila ekstremno mnogo vakcina tokom pandemije koronavirusa. Kako je moguće da ne postoje jasni podaci o tome koliko ih je Srbija platila? Mi i dalje ne znamo da li je medicinska oprema koja je stigla iz Kine plaćena, ili je deo nekog poklona… različiti predstavnici vlasti govore različite, često kontradiktorne stvari u različitim medijima…

„Briga vlasti za zdravlje građana je dobra stvar. Niko vlasti ne bi zamerio kupovinu sredstava za imunizaciju građana protiv pošasti kakva nas je snašla. Problem je u tome što ne znamo koliko je to plaćeno, ali i činjenica da od različitih medija dobijamo informacije da smo mi vakcine dobili od Kine. Srbija, koliko je meni poznato od različitih izvora iz vlade, nije dobila vakcine ni od jednog partnera, uključujući i Kinu. Ako govorimo o nekih dva miliona vakcina koje su stigle iz Kine, po svemu sudeći, Srbija ih je platila.

Nije problem samo to koliko je Srbija platila vakcine, već i koji su to politički troškovi koje će naša zemlja morati da plati zbog ovog ekspresnog dobavljanja vakcina.“

Naim Leo Beširi
Naim Leo Beširi. Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Kakvi mogu biti politički troškovi? 

„Mi to ne znamo, jer nemamo parlament koji može da ispituje vladu. Vladajuća većina potpuno guši civilni sektor i slobodne medije, guši svaki glas koji dovodi u pitanje odgovornost funkcija u zemlji. Sa takvom osobom ili grupom ljudi, vladajuća većina se brutalno obračunava, što kroz parlament, što kroz glasnogovornike … a sve dolazi sa Andrićevog Venca. U nedostatku opozicije i slobodnih medija, vi ne možete dobiti informacije o tome šta je to Srbija obećala Kini. Kakvi su to ekonomski projekti koje ćemo im dati mimo tendera i javnih natecanja? To nije problem samo za Srbiju i demokratiju, građane i njihov standard, već i problem za sve velike i male biznise koji funkcionišu u Srbiji, bilo da su oni domaći ili strani. Ako vi dobijate nekakve ekonomske projekte mimo bilo kakve konkurecije, velika je verovatnoća da ćete time narušiti već postojeću, vrlo krhku ekonomiju u Srbiji. Na to ne gledaju dobro ni veliki investitori iz Nemačke, Italije i Austrije, koji su tri najveća investitora u Srbiji.

PROČITAJTE JOŠ

Posledično, to može uticati i na evropske integracije Srbije, jer u okviru pregovora morate da se držite određenih pravila. Podsećam da Srbija ima važeći pravnoobavezujući ugovor sa EU, a to se zove Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, te postoji velika verovatnoća da može doći do kršenja određenih pravila, pre svega kada je u pitanju konkurencija.“

Šta kažu činjenice iz izvora koji su dostupni javnosti? Ko je bio najveći donator Srbiji tokom pandemije koronavirusa? 

„Bilo je neukusno primetno hvalisanje, zajedno sa bilbordima, jednom komunističkom režimu i predsedniku takve partije širom Beograda i Srbije. Mi smo se kao zahvaljivali nekome ko nam je nešto prodao. Takvu zahvalnost nismo videli nikada kada je reč o EU, koja je ovoj zemlji donirala, znači poklonila više od tri milijarde evra, i to najčešće za infrastrukturu i unapređenje životnog standarda građana. Od tih tri milijarde evra, nekih 450 miliona je uloženo u zdravstvo. Govorimo o ogromnom novcu koji je uložen u sve kliničke centre u Srbiji, u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, uključujući i Torlak, koji će sada proizvoditi vakcine Sputnjik V. To pokazuje da je EU do sada uložila novac u gotovo svaki medicinski centar u ovoj zemlji. Dobili smo preko 200 ambulatnih kola, desetine respiratora, stotine hiljada maski u poslednjih godinu dana tokom pandemije…“

Da li za takve tvrdnje postoje dokazi? Postoji li mesto gde se takve informacije mogu proveriti, a da su dostupne građanima Srbije? 

„Naravno. Kada je EU u pitanju, Vlada i EU su podelili sve podatke za novac i robu koji je u Srbiju došao iz EU. Evropska unija je prošle godine, na početku pandemije, odmah Srbiji stavila na raspologanje 93 miliona evra za borbu protiv pandemije. Od toga, 15 miliona hitne pomoći za 15 aviona koji su dopremali tu robu iz Kine, odnosno Indije. Pored toga, ostatak novca je uložen u zdravstvo, medicinsku opremu, pomoć lekarima i zapošljavanje dodatnog medicinskog osoblja širom Srbije, kako bi mogli da pomognemo građanima obolelim od ove bolesti. Tu govorimo i o sto miliona evra samo u poslednjih godinu dana, koji će biti potrošeni za pomoć privredi i privrednicima koji su izgubili posao ili su morali da smanje obim posla zbog koronavirusa.

Pored tog novca, EU je Srbiji dala vrlo povoljne kredite od 250 miliona evra, a koji su uloženi u infrastrukturu. Renoviranje bolnica i kupovinu kreveta u bolnici, medicinske opreme, itd. To nije dovoljno, ali da toga nema, postavlja se pitanje kako bi naš zdrvastveni sistem uopšte izgledao i da li bi mogao da izađe na kraj sa bolesti koja nas je snašla i pored regularnih bolesti od kojih građani Srbije oboljevaju.“

Naim Leo Beširi
Naim Leo Beširi. Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Vi ste ranije izjavili da su predstavnici vladajuće većine svojim izjavama u medijima narušili odnos Srbije i EU i narušili odnos koji građani Srbije imaju prema EU. Zbog čega ste takvog stava? Šta nam govore činjenice o Srbiji na evropskom putu tokom poslednjih godina? 

„Kada predsednik dočeka neku pomoć ili kupljenu robu, to prenose sve televizije, najčešće u direktnom prenosu. Ako imamo u vidu da se građani Srbije stariji od 35 godina najčešće o dnevno-političkim događajima informišu preko televizije, vidimo kakav uticaj to ima na javno mnjenje u Srbiji, pogotovo na mišljenje građana starijih od 60 godina koji najčešće informacije o društveno-političkim temama dobijaju preko televizije. Kada je dolazila bespovratna pomoć iz EU, to su dočekivali ili ministri, ili eventualno premijerka i možda u jednom slučaju sam predsednik. Pričamo o poslednjih godinu dana. U to vreme je pomoć građanima Srbije gotovo svake nedelje stizala pomoć iz EU. Da li pomoć stiže dovoljno brzo? Verovatno ne. Ali moramo postaviti važno pitanje – do kada ćemo kao društvo biti takvi da nam treba pomoć?

PROČITAJTE JOŠ

Jedan od razloga zašto nam je pomoć potrebna i zašto nam neko daje pomoć, jeste ekstremno visoka korupcija u našoj zemlji. Na godišnjem nivou, korupcija u Srbiji odnese preko 500 kilometara puteva, zbog toga što novac odlazi u džepove političara i nižih službenika u različitim delovima državne administracije. Mi i dalje nekog molimo ili očekujemo pomoć. Nažalost, politička elita koja je već devet godina na vlasti, uspela je da ubedi građane Srbije da evropski put više nije tako važan. Ubedili su građane Srbije da se pomoć koja dolazi od EU očekuje i da su oni dužni da nam pomažu, a s druge strane, kada pomoć dolazi sa neke druge strane, recimo Kine, mi moramo biti ekstremno zahvalni. Bojim se da vladajuća većina nije pokazala zahvalanost prema ekstremno velikoj pomoći koju nam je EU dala u poslednje vreme i razumem srdžbu građana koju osećaju prema EU u ovom trenutku, jer su takvo negativno raspoloženje kreirali upravo političari: predsednik, premijerka i drugi, a negativna atmosfera po pitanju EU sada je dostigla svoju kulminaciju.“

Zbog čega mislite da vladajuća većina ima animozitet prema EU? 

„Kada pomoć dolazi iz Kine, bilo da su donacije ili krediti, Kina ne postavlja pitanja kao što su ljudska prava, vladavina prava, demokratija… ne postavlja pitanja ni kakva je ekološka situacija u Srbiji. Ne pitaju se kako i da li treba da se zaštiti životna sredina, kada na primer gradite fabriku guma. Kinu to ne zanima. Kina se vodi isključivo kamatom koju će dobijati od kredita i poslovima koje će dobijati u Srbiji. Autoput prema Čačku je rađen od strane kineskih firmi, a ljudi koji su tamo radili govore da je čak i cement dovođen iz Kine. To Srbija treba da uzme u razmatranje kada donosi odluku o tome ko su joj prijatelji, a ko manji prijatelji.

Problem sa našom politikom jeste što su nam svi spoljni akteri strateški prijatelji. Mislim da nam samo još Burkina Faso nije strateški prijatelj i partner. Kada su vam svi strateški partneri, onda vam niko nije strateški partner. Kada pogledamo gde bi građani voleli da putuju, gde bi da idu da se leče, gde su im prijatelji, gde bi emigrirali ukoliko bi se odlučili da napuste Srbiju, ako pogledamo gde naši privrednici u preko 70 odsto slučajeva izvoze robu, ili odakle dolazi roba koja se uvozi u Srbiju, potpuno bi prirodno bilo reći da vam je strateški partner Evropska unija. Vladajuća većina očigledno ima drugu kalkulaciju, i meni ne ostaje ništa drugo nego da pretpostavim da je to kalkulacija lične prirode, odnosno lično bogaćenje nauštrb standarda građana.

Jer, ukoliko vi ne prihvatite reforme koje su neophodne, koje EU traži, a građani Srbije insistiraju na njima – od toga da sudovi rade, da su bolnice dostupne građane, da imate puteve, a da ne morate da slomite vozilo istim – jasno je da vi želite da koncentrišete moć, potpuno kontrolišete narativ u društvu, uništite opoziciju, slobodne medije i organizacije civilnog društva, i onda potpuno vladate skupljajući novac što iz državnog budžeta, što od građana. Na taj način se bogate svi oni, SNS se hvali sa 800.000 članova, to je mašina koja mora da se hrani, zapošljava i prima novac. To se najčešće radi suprotno zakonima Srbije, ali vi kontrolišete sve, i sudstvo i policiju. Jedini način da za kršenje zakona odgovarate je da se približite EU, i onda je potpuno jasno da vladajuća većina to istinski ne želi.

To je dokaz da su nekadašnji radikali, koji su promenili odelo i prestali da nose Šešeljeve bedževe, zapravo doveli ovo društvo na ivicu unutrašnjeg sukoba, zbog toga što ne postoji ozbiljan dijalog već devet godina.“

Naim Leo Beširi
Naim Leo Beširi. Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Drugi deo velikog intervjua sa Naimom Leom Beširijem, u kojem je detaljnije pričao o odnosima Srbije i Evropske unije, o pitanju Kosova, ljudskih prava, demokratije u našoj zemlji, LGBT zajednici, govoru mržnje, i drugim stvarima, moći ćete da čitate i gledate sutra na portalu Nova.rs. 

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk Tviter.

Komentari

Vaš komentar