Velika čistka u sektoru energetike: Ova trojka prva je na "listi za odstrel"

Pozivajući se na energetsku krizu u Srbiji, koja je eskalirala krajem prošle godine nakon kolapsa u EPS-u, a koja je dodatno produbljena zbog rata u Ukrajini, Vlada Srbije je donela odluku da angažuje konsultanta za rešavanje “energetskih izazova“ koji čekaju našu zemlju.O tome su u oktobru ekskluzivno pisale novine “Nova”, kada smo otkrili da je sklopljen tajni ugovor između Vlade Srbije i norveške firme "Rystad Energy" i to direktno, bez raspisivanja javne nabavke. Potpisao ga je ministar finansija Siniša Mali, a do 15. novembra, kako je predviđeno dogovorom, Srbija se obavezala da norveškoj firmi plati najmanje 1,55 miliona dolara, i to samo za deo posla.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ponedeljak je objavio da su Norvežani svoj predlog saželi na svega nekoliko stranica sa vrlo konkretnim uputstvima.Jedno od njih je i smena rukovodstva u javnim preduzećima iz oblasti energetike.

Vučić je tim povodom rekao da su Norvežani samo za jedno od naših četiri ili pet glavnih preduzeća u sferi energetike rekli da nije neophodna promena rukovodstva.“Za sve ostale su rekli da moramo da promenimo ljude, da dovedemo ljude sa različitim načinom razmišljanja”, kazao je Vučić napomenuvši da je s ovim trebalo da se počne “juče”.U tom kontekstu verovatno bi trebalo posmatrati i nedavni sastanak nove ministarke Dubravke Đedović sa direktorima sedam preduzeća iz oblasti energetike.

Gubitaši i ljudi pod istragom

Sagovornici novina “Nova” ocenjuju da je jasno ko bi od njih mogao da se nađe na prva tri mesta “liste za odstrel”. To su rukovodioci Elektroprivrede Srbije, Srbijagasa i RB Kolubara.Na čelu EPS trenutno se nalazi Miroslav Tomašević. On je na mesto v.d direktora postavljen nakon što je ostavku dao Milorad Grčić - čovek kojeg je predsednik Srbije javno označio kao glavnog krivca za prošlogodišnji kolaps u ovom preduzeću.

Generalni direktor Srbijagasa od 2008. godine je socijalista Dušan Bajatović, uprkos stalnim gubicima koje ovo preduzeće beleži.

Kad je o Kolubari reč, na mestu direktora nalazi se Milan Petrović, koji je kako je svojevremeno pisao BIRN bio u pritvoru od oktobra 2011. do marta 2012. godine. Na teret mu se stavljalo da je od novembra 2007. do juna 2009. prihvatao mašine iz 12 privatnih firmi, a zatim nalagao upravniku polja koliko će se radnih sati upisivati određenoj mašini i tako tim firmama omogućio da naplate najmanje 489.9 miliona dinara od Kolubare.

Istorijski (ne)rad

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže da je činjenica da javna preduzeća uglavnom služe za partijsko zapošljavanje.

“Naravno da bi njihova profesionalizacija dovela do poboljšanja poslovanja, ali da budem iskren na osnovu dosadašnjeg iskustva imam skepsu da će do toga zaista doći, zato što vlast veliku moć vuče upravo uz tih javnih preduzeća. U svakom slučaju, jasno je da su promene u ovom trenutku neophodne u Elektroprivredi Srbije, Srbijagasu, ali možda i u Elektromreži Srbije. Kod ovog poslednjeg možda ne po pitanju rukovodstva, ali da u samom načinu poslovanja”, kaže Kapor za novine “Nova”.S njim se slaže i Miloš Zdravković.

“EPS je tu na prvom mestu, jer u istoriji nije bilo takvog menadžmenta, zbog čijeg (ne)rada sada imamo uništene kopove. Ovo preduzeće sad radi sa 70 odsto kapaciteta, jer nemamo dovoljno uglja. I nije tu odgovornost samo na samom rukovodiocu, već i u Nadzornom odboru. Samo što pitanje odgovornosti njegovih članova niko ne postavlja, iako su to naše “vedete” koje decenijama sede na tim pozicijama”, kaže za novine “Nova” ovaj stručnjak za energetiku.

Pogrešna politika Vlade Srbije

Na spisku preduzeća koja su zakazala prema mišljenju naših sagovornika su i RB Kolubara, Srbijagas, a delimično i Elektromreža Srbije. Za gubitke na mreži ovog preduzeća, napominju stručnjaci, odgovornost ne snosi u velikoj meri rukovodstvo, već pogrešna politika Vlade Srbije.“Ona se ogleda pre svega u tome što nije bilo dovoljno ulaganja u ovo preduzeće, ali i u odluci Vlade da cenu elektične energije drži relativno nisko, što je bio signal građanima da u izrazito hladnim periodima koriste struju za grejanje. Većina domaćinstava u Srbiji koriste drva i ugalj za grejanje, a njihova cena je toliko porasla da su u tim najhladnijim mesecima građani prešli na ono jeftinije, a to je struja. Zbog toga su nastali veliki gubici na mreži. Sad oni recimo iznose 14 ili 15 odsto, dakle trošimo jedan blok u TE Obrenovac samo da bi nadoknadili te gubitke”, zaključuje Kapor.BONUS VIDEO: Zašto je Vlada mimo procedura sklopila tajni ugovor o energetici sa norveškom kompanijom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zatojevladamimoprocedurasklopilatajniugovoroenergeticisanorvekomkompanijom-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4324824"]