Država rebalansom preuzela gubitke EPS-a i Srbijagasa

Rebalansom budžeta koji je juče usvojila vlada, tekući rashodi su povećani za skoro devet odsto, dakle manje od inflacije, ali pravi razlog za povećanje deficita je pokrivanje gubitaka EPS-a i Srbijagasa zbog uvoza električne energije i gasa, piše Danas.Iza stavke „Izdaci za nabavku finansijske imovine“, koja je povećana za više od 1.000 odsto u odnosu na plan iz budžeta na 153 milijarde dinara ili 1,3 milijarde evra, stoje najvećim delom „intervencijska sredstva data za prevazilaženje energetske krize“, kako je to opisano u predlogu rebalansa.Kako se navodi u obrazloženju rebalansa glavni razlog za povećanje ovih izdataka je povećano izdvajanje za održavanje puteva, za podsticaje poljoprivredi, železnički saobraćaj, investicije u rudarstvu, turističke vaučere…Više od trećine subvencija namenjeno je poljoprivedi, za drumski saobraćaj 18 odsto, za železnice je otišlo 10 odsto, a za subvencije u privredi 11,25 odsto.Za kapitalne investicije je povećano davanje sa 407 na 423 milijarde dinara. Ovaj novac je uglavnom namenjen infrastrukturnim projektima poput pruge Beograd–Stara Pazova i Novi Sad–granica sa Mađarskom, izgradnju deonica Preljina – Požega i Novi Beograd – Surčin, izgradnju beogradske obilaznice, puta Požarevac – Golubac, ali i za nagradnu igru „Uzmi račun i pobedi“.Veliki rast potrošnje je i u okviru stavke „Ostali tekući rashodi“, za 35,69 milijardi dinara. Ovih 300 miliona evra se najpre odnosi na ublažavanje posledica kovida 19, ali odavde je isplaćena i pomoć mladima, novac za izbore, kao i za isplate po osnovu izgubljenih sporova pred sudovima.Za socijalnu zaštitu povećani su rashodi za 15,7 milijardi dinara, uglavnom za isplatu pomoći za decu.Na rashodnoj strani inflacija je dovela do povećanja izdataka za robe i usluge za devet odsto ili 14,3 milijardi dinara.Zahvaljujući pre svega inflaciji u budžet će se ove godine sliti skoro 193 milijarde dinara više nego što je planirano originalnim proračunom. Sa 1.516 milijardi planira se povećanje prihoda na 1.709 milijardi dinara.Poreski prihodi će biti veći za 13 odsto. Najveći procentualni rast zabeležiće porez na dobit od čak 41 odsto ili za 54 milijarde dinara.U obrazloženju se kao glavni razlog za ovoliku korekciju navodi opreznost prilikom planiranja budžeta krajem prošle godine.Ipak najveći nominalni doprinos došao je i od najizdašnijeg poreza, poreza na dodatu vrednsot (PDV) koji je povećan za 13,6 odsto ili 93 milijarde dinara.BONUS VIDEO: Zorana Mihajlović o tome koliko ćemo morati da uvozimo struje

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zoranamihajloviotomekolikoemomoratidauvotiostruje-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4352350"]