"Pre pet meseci Aleksandar Vučić je rekao da odlazi sa čela Srpske napredne stranke i najavio da će praviti neki novi pokret. Danas je jasno je da Vučić ne pravi ništa novo, već se vraća u staru Srpsku radikalnu stranku koju je onomad napustio. Ovo su dokazi", piše u tekstu za Novu član Predsedništva Stranke slobode i pravde (SSP) Branko Miljuš.
Tekst Branka Miljuša prenosi u celosti:
DOKAZ br. 1
Kada je devedesetih, kao srpski radikal, bio Miloševićev ministar informisanja, Vučić je nametnuo najgori medijski zakon u istoriji. Bilans tog Vučićevog nasilja nad medijima je tragičan. Državni eskadron smrti likvidirao je vlasnika i urednika magazina “Evropljanin” Slavka Ćuruviju, 5 novinara je utamničeno a 250 su bili na informativnim razgovorima. Ugašeni su Telegraf, Naša Borba, Evropljanin a finansijski iscrpljeni mediji od kojih je na osnovu 67 presuda naplaćeno preko 2.5 miliona maraka.
Dvadeset pet godina kasnije Vučić opet uspostavlja zakonski okvir za obračun sa medijima. Namera je jasna, onemogućiti građane da čuju istinu. Umesto fizičke likvidacije i novčanih kazni, na sceni je verbalna satanizacija nepodobnih novinara i finansijsko favorizovanje režimskih medija. Pištolj koji treba da presudi novinarstvu je “Telekom”, meci su novci iz budžeta koji se nemilice troše na osnivanje pararežimskih medija dok država budžete za oglašavanje dodeljuje samo čuvarima lika i dela predsednika. Da skratim, cilj i ideolog zakona su ostali isti, sve ostalo su nijanse.
PROČITAJTE JOŠ...
DOKAZ br. 2
Te 1998. godine donesen je i zakon o visokom obrazovanju koji je trajno narušio autonomiju Univerziteta. Preko 200 profesora je ostalo bez posla. Posledice ovog nasilja u režiji Miloševića, Dačića, Šeselja i Vučića su i kupljena diploma Šapić Aleksandra, prepisani doktorat Malog Siniše i odnos prema obrazovanju koje je za ovaj režim opasnost jer ljude uči da misle, a ne da slušaju.
Tada je Vlada dobila ovlašćenja da postavlja celokupnu upravljačku strukturu Univerziteta od upravnih odbora preko dekana do rektora. I posle 25 godina, Vučić nastavlja da ugrožava autonomiju Univerziteta zloupotrebom Zakona u kome se kaže da predstavnike osnivača u Savete fakulteta imenuje Vlada i to “iz reda istaknutih ličnosti iz oblasti nauke, kulture, prosvete, umetnosti i privrede …“ Za Vučića istaknute ličnosti su Dragoslav Bokan bivši komandant paravojne jedinice koji je osuđen za razbojništvo i krađu, partijski vojnik i nekadašnja urednica “Velike Srbije”, časopisa Srpske radikalne stranke, Jadranka Joksimović, Novak Nedić za koga postoje brojne indicije da je u direktnoj vezi sa kriminalnim klanovima. Svakom dobronamernom čoveku je jasno da se radi o osveti režima zbog podrške koju su studenti dali protestima “Srbija protiv nasilja” i nastavku politike koja umesto znanja, favorizuje partijsku knjižicu. U takvom društvu važni su Toma Mona, Grčić Milorad, Zoran Đordević, Bratislav Gašić a ne profesori matematičke gimnazije čiji đaci su osvojila više od 900 medalja na olimpijadama i takmičenjima u znanju.
DOKAZ br. 3
Simbolično, svoj povratak u zagrljaj crvenog vojvode Vučić je pokazao izborom Hrtkovaca za mesta slavlja povodom otvaranja auto-puta Beograd-Šabac. Proslava sa okretanjem vola je organizovana ispred kuće na kojoj je ispisano ime političkog oca, uzora i kuma Aleksandra Vučića – Vojislava Šešelja. Ko je zaboravio, Hrtkovci su jedno od mesta u kojima je Šešelj držao ratnohuškačke govore nakon čega su ostajale prazne kuće i uplakane žene. Tu politiku suza i crnih marama skrivenu iza lažnog patriotizma vraća nam danas Aleksandar Vučić.
Dakle Vučić pokušava da uništi ono što nije uspeo dok je bio Miloševićev ministar. Majstor destrukcije zarobljen u impresiji o sopstvenoj veličini, tumara po sećanjima i televizijskim studijima u pokušaju da nađe nešto što bi mogao da ponudi građanima i međunarodnim akterima. I jedne i druge već jedanaest godina on obmanjuje i sad nema više gde. Jedni mu ne veruju, drugi ga ne žele. Prošli put cenu tog besmisla smo platili svi.
Danas cenu njegovog zlatnog doba opet plaćamo svi i to sopstvenom budućnošću . Ako Vučić uspe politički da nadživi svoj povratak radikalskim korenima, Srbija neće uspeti da preživi njega. Ugušicemo se u nasilju, kriminalu, korupciji, inaflaciji i izolaciji. Imamo šansu da zaustavimo propadanje naše zemlje i deci ostavimo sigurnu, demokratsku, slobodnu, bogatu, modernu i evropsku Srbiju. Od nas zavisi. Da ne bude da nismo znali.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare