Uoči nedavnih izbora srpska opozicija delila se na "pravu" i "lažnu", na onu koja je za bojkot i onu koja izlazi na izbore, na "Vučićevu" i onu koja to nije... Sada su podele na toj strani političkog spektra, čini se, još vidljivije. Uz juče formiranu Udruženu opoziciju Srbije, koju čini desetak političkih organizacija, aktivno je još bar toliko opozicionih stranaka i pokreta - deo kao cilj takođe postavlja rušenje Vučićeve vlasti, a deo će bar do narednih izbora biti “konstruktivan”.
Ideologija i stranački programi odavno u Srbiji više nisu ključni kriterijum po kojem stranke ulaze u saveze ili koalicije, kako za vlast tako i za opoziciju.
PROČITAJTE JOŠ...
I dok čekamo formiranje nove vlade, među opozicijom dolazi do novih pretumbacija – jedan veliki savez se ugasio, drugi je formiran, a deo stranaka i pokreta pripremaju se za stranačke izbore i još je nepoznato kakvu će ulogu u budućnosti imati na srpskoj političkoj sceni.
Udružena srpska opozicija
Savez za Srbiju i definitvno više ne postoji, a gotovo sve stranke i pokreti koji su bili njegov deo formirali su Udruženu srpsku opoziciju (UOS). Sve sem pokreta Dveri.
Taj prilično labaviji savez formirali su Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Narodna stranka, Građanska platforma, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, Državotvorni pokret Srbije, Narodni pokret Srba sa KiM, Pokret za preokret, Pokret slobodna Srbija, Udruženi sindikati Srbije Sloga i Šumadijska regija, a potpis na sporazum potpisao je kao pojedinac i Đorđe Vukadinović, bivši poslanik.
U UOS-u neće biti Boška Obradovića i pokreta Dveri, ali kako je najvljeno, postojaće saradnja među njima.
Kako su najavili lideri nove organizacije, njihov cilj je rušenje Vučićeve vlasti, zajedničko učešće na svim budućim izborima i zajednički predsednički kandidat.
Bojan Klačar programski direktor CESID-a navodi da UOS pokušava da se predstavi kao centar opozicionog okupljanja i da se nameće kao ključni opozicioni stub za izbore 2022.
„Opozicija bez dinara iz budžeta“
Bojan Klačar kaže da je na srpskoj političkoj sceni ogroman broj opozicionih stranaka i pokreta i da svi imaju prostor, kao i da su ih izbori vratili na nulu.
„Oni su sada slabiji nego pre izbora. Kompletna opozicija ulazi u kampanju bez ijednog dinara iz budžeta. U prednosti su Stranka slobode i pravde i Narodna stranka koji su i do sada funkcionisale bez pomoći države. Imaju bolju infrastrukturu i finansijske resurse. Ne govorimo o zavidnoj poziciji, ali je svakako bolja nego ona u kojoj su Dveri i PSG“, zaključuje Klačar.
„Nameću se kao centar okupaljnja kojem svi treba da priđu. Videćemo da li će njima druge opozicione stranke da se pridruže ili će se napraviti neka druga koalicija. Savez za Srbiju nije imao sinergijski potencijal i sve stranke koje su ga činile imali su pojedinačno jače rejtinge nego svi zajedno“, navodi Klačar.
Razjedinjena srpska opozicija
Van ovog bloka ostao je niz stranaka sa kojim je sad već bivši Savez za Srbiju blisko sarađivao i u ovom trenutku deluje malo verovatno da bi te političke organizacije mogle da postanu deo UOS-a.
Među njima je Pokret slobodnih građana, koji se priprema za izbornu skupštinu u septembru, a aktuelni predsednik PSG Sergej Trifunović najavio je da će ponuditi svoju ostavku, a nakon izbornog neuspeha. On je nedavno javno optužio Dragana Đilasa, jednog od lidera UOS-a, da je kriv za gašenje protesta i da je čuo da se „dogovara sa Vučićem“.
Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs, Ivan Dinić/Nova S, Zoran Lončarević/Nova.rs
Tu je i Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, koji trenutno ne samo što se sukobljava javno sa Zoranom Lutovcem, predsednikom DS-a i jednim od lidera UOS-a, već otvoreno „koketira“ i sa njegovim unutarstranačkim protivnicima.
PROČITAJTE JOŠ...
Na svi prethodnim izborima solirala je i Inicijativa Ne davimo Beograd, koja je do sada odbijala da ulazi u opozicione saveze i koalicije.
U ovoj grupi opozicionih partija je i Nova stranka Zorana Živkovića, koji je posle katastrofalnog rezultata na izborima izjavio da više neće biti predsednik te partije.
Nepoznato je i kako će ubuduće nastupati Dveri. Više nisu deo velikog opozicionog saveza i u ovom trenutku ne nazire se njihov mogući koalicioni partner.
„Sve ove stranke su veoma slabe i finansijski i infrastrukturno. Pitanje je koliko će moći samostalno da budu ozbiljan akter na sledećim izborima. Oni će ili tražiti novi način ukrupnjavanja izvan UOS-a ili će im se približiti i stati iza njihovog kandidata za predsedničke izbore“, smatra Klačar.
Konstruktivna srpska opozicija
Ovoj grupi stranaka svakako pripadaju one koje su izašle na izbore i koje su uspele da bar na nekom od tri nivoa izbora da pređu cenzus.
Među njima je za sada i SPAS Aleksandra Šapića, bar do trenutka dok se ne bude znalo da li će ta partija biti deo vlasti. U slučaju da ne bude, kako je i sam Šapić rekao, biće konstruktivna opozicija. To bi trebalo da znači da će podržavati odluke vlasti, koje ocenjuju kao dobre.
Još je nepoznato šta će se desiti sa nizom drugih stranaka i pokreta, koje su praktično formirane pred izbore, poput organizacije Srbija 21, koja u okviru Ujedinjene demokratske Srbije nije ušla u parlament. U toj organizaciji je još Građanski demokratski forum, potom Stranka moderne Srbije, kao i Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja je uspela da pređe cenzus na nivou pokrajine.
Konstruktivan odnos prema vlasti očekuje se i od POKS-a, koji su ušli u Pokrajinsku skupštinu, kao i niz lokalnih parlamenata.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare