Tamara Skrozza najavljuje tužbe zbog monstruozne kampanje režimskih medija: Optužili je da poziva na ubistvo predsednika, armija botova pokrenuta

Protiv Tamare Skrozze, zamenice glavnog urednika Foneta, mentorke u Školi digitalnog novinarstva, članice Saveta za štampu, saradnice Cenzolovke, ekspertkinje za medijsku etiku, koja je mnogo puta nagrađivana za svoj rad, pokrenuta je sinoć kampanja, koju je predvodila Televizija Pink, izmislivši kako je pozivala na masovna ubistva i streljanje (!?) vrha vlasti iz devedesetih, piše Cenzolovka.

Skrozza je u emisiji „Da sam ja neko“, govoreći o Petom oktobru, rekla da su 5. i 6. oktobar trebali da izgledaju potpuno drugačije, odnosno da je Srbija posle toga trebala da izgleda potpuno drugačije, bez ljudi koji su tada bili deo vlasti:

„Da je ta noć bila drugačija i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete“, rekla je Skrozza.

Nakon emisije, usledila je salva tekstova i priloga, čitava vojska je pokrenuta preko režimskih medija da se obračunaju sa jednom od naših najpoznatijih novinarki i sa onim što ona nije rekla, stavljajući joj u usta reči koje nije izgovorila i monstruozno je optužujući za zagovaranje ubistava.

Svi su tekstovi napisani i naslovljeni tako da izgledaju kao da ih je jedan čovek pisao i uređivao.

Identičan naslov „Vučića je trebalo ubiti još u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine!“, sa istim podnaslovom u kome se Skrozza naziva „opozicionom novinarkom“ koja je „indirektno poručila da je ljude iz vlasti trebalo pobiti tokom prevrata 5. oktobra“, našao se redom u režimskim tabloidima Informer i Alo, ali nisu odoleli ni listovi sa dugom tradicijom, kao što su Večernje novosti i Politika, isto tako pretvoreni u propagandna glasila režima.

Morali su da dodaju i da je tada Aleksandar Vučić bio ministar informisanja.

Politika nije imala isti naslov, ali je iskoristila isti tekst, samo ga je prepričala u neznatno izmenjenoj formi.

Kampanja počela na Pinku

U Nacionalnom dnevniku Televizije Pink napravljen je prilog koji je juče išao kao druga vest po važnosti. Spikerka Bojana Lilić, koja vodi dnevnik, prva je izgovorila izmišljotinu koju su posle toga svi ponavljali:

„Monstruozne izjave ne jenjavaju. Opoziciona novinarka Tamara Skrozza poručila je da je Vučića trebalo ubiti između 5. i 6. oktobra 2000. godine.“

Mašta je radila na Pinku – kada su već izmislili kako poziva na ubistva političara iz devedesetih, onda mora da prvi među njima bude Aleksandar Vučić, koji je tada bio ministar informisanja.

Sagovornik u dnevniku bio je, naravno, glavni i odgovorni urednik Informera, Dragan J. Vučićević, za koga je izmišljotina izgovorena u najavi bila previše blaga, pa je otišao nekoliko koraka dalje, izgovorivši da je Tamara Skrozza pozvala na masovno ubistvo i streljanje, kao i da bi tužilaštvo time trebalo da se pozabavi. Naravno, prava „meta“ Tamare Skrozze je, prema rečima Vučićevića – ko drugi nego Aleksandar Vučić.

Strela je sa Pinka odapeta, vojska botova na mrežama je pokrenuta, mantra je stvorena – ponovo se poziva na ubistvo predsednika! Prethodna kampanja, protiv novinara Srđana Škora, završena je i treba pokrenuti novu.

Tamara je postala „monstrum“, pridružili su se stranački vojnici, pa je i Vladimir Đukanović dodao:

„Sve ovo može da izazove nesagledive posledice, ali država mora da reaguje i da privede poznaniju prava ovakve šizofrene likove.“

Skrozza: Ovo je previše. Podneću tužbe

Tamara Skrozza za Cenzolovku kaže da do sada na sve slične optužbe do sada nije odgovarala tužbama, ali da su u ovako ekstremnoj situaciji one jedino ishodište.

„Ovo je sada nešto što ugrožava mene i moju porodicu vrlo konkretno i egzistencijalno i ne može da prođe tek tako. Pri tome, ovo je otvorena laž, nije manipulisanje činjenicama, već mi je stavljeno u usta nešto što nisam izgovorila“, kaže Tamara Skrozza.

Kao i uvek, Tamara Skrozza u svom stilu nastavlja o tome kako se oseća trenutno.

„Videćemo koliko će sada ova kampanja da traje. Prošli put je to trajalo sedam dana u svim vestima, tako da se nadam da će ovaj put trajati malo kraće. U toj kampanji sam tada izgubila jedan kamen u bubregu, jer je krenuo zbog stresa. Ostao mi je još jedan kamen, pa se nadam da će neke vajde i od ovoga da bude.“

Skrozza kaže da se oseća ugroženo, a najviše joj je žao njene ćerke i majke kojima sve ovo veoma teško pada.

„Šalu na stranu, mene muče konkretnije stvari. Brinem za majku, koja je udaljena od Beograda, brinem za ćerku za koju znaju ovde u komšiluku čija je, brinem kako će ljudi da me gledaju na pijaci i tako dalje… i to osećanje je poznato svima koji su prošli ovo što ja prolazim“, navodi Tamara Skrozza.

Ona kaže da su ovakve situacije vrlo nezahvalne da se čovek brani, jer treba da objašnjava da nije rekao ono što nije rekao.

„Ja zaista mislim da bi sve drugačije bilo da je ta noć 5. oktobra prošla drugačije. Pritom nisam mislila ni na kakva ubistva. Mislim da je trebalo pred nadležne pravosudne organe dovesti sve ljude iz tadašnje vlasti koji su zaslužni za događanja 90-ih godina. Ti ljudi nisu odgovarali na bilo koji način. I to je sve što se krije iza moje izjave“, objašnjava Skrozza.

Kaže da nije ništa mudro i pametno rekla, jer su svi koji su živeli u to vreme očekivali da ta decenija ima neko sudsko ishodište.

„Molim lepo, niko nikada nije odgovarao. Odgovarali su pojedinci za ratne zločine, ali ko je odgovarao za zločine prema nama građanima, ko je odgovarao za hiljade ljudi koji su umirali po bolnicama od bede, ko je odgovarao za ljude koji su 1993. umirali od gladi? Ko je odgovarao za deset godina koje je izgubila moja generacija? Niko. Ja mislim da su morali da odgovaraju, a zna se ko je devedesetih bio na vlasti.“

Do sada, navodi ona, bilo je potrebno da nešto kažeš, pa da stradaš od ove medijske mašinerije.

„Ovo sada je apsurd. Ja prvo nisam ni znala šta je u pitanju, pa kada su mi prijatelji i kolege rekli o čemu se radi, nije mi bilo jasno. Sada se ta lestvica podiže ili spušta, zavisi od percepcije. Mi smo sada u atmosferi da svako ko bilo šta kaže može da bude protumačeno na način koji njima odgovara. Tako da ako ja danas kažem da je lep dan, neko će to da interpretira da je danas lep dan za ubistvo Vučića.“

Veći je strah za porodicu

Tamara kaže da se oseća ugroženo, ali da je više zabrinuta za svoju porodicu.

„Ja se osećam ugroženo, ali ne toliko zbog sebe, već se brinem za bezbednost svoje ćerke i majke. Ja sam već oguglala i plaćam cenu svog angažmana i onoga što sam odabrala da radim, ali moja ćerka i majka nisu nikome ništa skrivile niti imaju veze sa onim što ja radim. Mene je dete sinoć pitalo šta će biti sa njom ako mene uhapse, šta će biti sa njom ujutru. I to je ono što je najstrašnije i što se zaboravlja: da pored novinara trpe i njihove porodice i bližnji, a to je strašnije od osećaja straha za sebe“, kaže sagovornica Cenzolovke.

BONUS VIDEO: