7
U osvit 6. oktobra 2000. tada novoizabrani predsednik SRJ Vojislav Koštunica susreo se s poraženim Slobodanom Miloševićem, bez znanja drugih lidera DOS. Detalji sastanka nikada nisu obelodanjeni, a kako tvrdi jedan od lidera Petooktobarskog prevrata Zoran Živković, dogovor koji su te večeri napravili odredio je sudbinu Srbije u danima i godinama posle revolucije.
Petog oktobra, Vojislav Koštunica se krio iz bezbednosnih razloga, i niko nije znao gde je proveo veći deo dana.
“Koštunica nije bio prisutan u štabu 5. oktobra. Nalazio se na tajnoj lokaciji i ponovo je nestao nakon obraćanja građanima. U noći između 5. i 6. oktobra u dva ujutru održano je Predsedništvo DOS na kom se on nije pojavio. Pitali smo ljude iz DSS gde je, nisu imali pojma. Te noći je otišao da se vidi sa Miloševićem. Šta su se dogovorili nikada nismo saznali. Ali već te večeri počela je opstrukcija”, kaže Živković.
“Bilo je razlike šta je ko želeo od 5. oktobra među članicama DOS. Mi smo želeli brze reforme, bez revanšizma, sprovođenjem zakona. Da Srbiju vratimo na pravi put. A kod nekih je to bilo mesto za izigravanje legalizma, samopromociju i politiku Dorijan Grej. Hteli smo da smenimo vojni vrh, Koštunica je sprečio. Hteli smo da smenimo vrh Državne bezbednosti – Koštunica je to sprečio. On je držao Radeta Markovića do januara sledeće godine. Mi smo pola godine imali Miloševićev DB koji kao radi za nas.
Trebalo je da budu raspisani izbori za ustavotvornu Skupštinu, on je to odbio. Pa smo imali izbore po Miloševićevem Ustavu i zakonima. Od samog početka je postajala opstrukcija. Zoran je govorio ‘valjda će da skapira koju ulogu ima i šta mu je obaveza da uradi’ ali nažalost to se nije desilo”.
Živković podseća da je u godinama vladavine Vojsilava Koštunice bilo opstrukcija i kada je reč o saradnji sa Hagom, ali i donošenju zakona o lustraciji.
Delegacije srpskih opozicionara dva puta su boravile u zvaničnoj poseti Vašingtonu, a jedno od najprepričavanijih anegdota je nenajavljeni susret sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom.
Živković se za Nova.rs prisetio susreta u Vašingtonu.
“Prvi sastanak u Vašingtonu je bio krajem 1999. Savez za promene je imao sastanke na visokom nivou – njima su pored mene prisustvovali Zoran Đinđić, Dragoslav Avramović, Goran Svilanović, Milan St Protić. Razgovarali smo o tome šta dalje i kako dalje nakon bombardovanja.
Naš prvi cilj je bio da sprečimo Zapad da nam smeta – rekli smo im vi niste bombardovali Miloševića nego naše ljude, decu, to nam ne pomaže u borbi protiv autokratkog režima”, kaže Živković.
Tog dana su se sreli sa Medlin Olbrajt, senatorima i kongresmenima sa kojima su razgovarali i o ujedinjenju opozicije na koje se blagonakolno gledalo na Zapadu
“Sa Holbrukom i njegovim zamenikom smo večerali. Teme su bile opšte. Pitali su nas da li imamo kandidata protiv Miloševića, za izbore koji su planirani za 2001. godinu. Rekli smo im da ćemo učiniti sve da okupimo zdravu, normalnu opoziciju. Đinđić im je rekao ‘eto, pored vas sedi jedan od kandidata’ – mislio je na Avramovića”, kaže Živković.
“Drugi put u Vašington organizovan je početkom 2000. Kada je napravljen DOS. Na sastanku su bili predstavnici slobodnih gradova Srbije – Velja Ilić, Veroljub Stevanović, zatim gradonačelnik Sombora i ja. Govorili smo o tome da bi bilo dobro da se što pre organizujemo i napravimo dobar odgovor na izbornu kađu. Još uvek smo mislili da će izbori biti 2001. godine.
Tražio sam pomoć, da nam finansiraju ozbiljno istraživanje kako bismo najbolje odredili kandidata – i oni su pristali. To je bio jedini novac koji smo dobili od nji nasuprot tvrdnjama mnogih.
Na pitanje kome je otišao novac sa Zapada Živković odgovara:
“Ide neka bajka o parama koje je Zapad davao – a koja je netačna – političkim strankama u Srbiji. Ni Vašington, ni neko drugi nije dao beli dinar, ali jesu davali za nezavisne medije, sindikate i Otpor. Na jednom sastanku u NED njihov tadašnji predsednik je rekao su nam dali 40 miliona dolara, a na moje pitanje kome ste dali rekao je vama. Tražio sam taj spisak, na kom nije bilo nijedne stranke. Bili su ANEM, Studio B, B92, Otpor, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata i mnogi drugi”.
Novac za istraživanje DOS je dobro iskoristio i došao je do tri kadnidata – Dragoslava Avramovića, Mlađana Dinkića i Vojislava Koštunice.
“Niko sem užeg kruga Đinđićevih saradnika nije znao za istraživanje. Dogovor je bio da ga krijemo do samog kraja. Razmišljali smo o Avramoviću, kao kandidatu, ali on je bio u godinama i bilo je pitanje da li će dočekati izbore zbog lošeg zdravlja. Mlađan Dinkić je bio mlad i prihvatljiv kandidat, ali za razliku od naroda mi smo znali ko je, I tako je Đinđić doneo odluku da to bude Koštunica. I tu odluku smo odlučili da ne saopštimo nikome”, piča Živković.
“Pošto su izbori planirani za sledeću godinu otišli smo svi na odmor. Sećam se da sam sedeo u selu Rose sa prijateljima kada se prekinuo program i Milošević raspisao izbore. Zvao sam Zorana, koji je bio u Grčkoj na moru. Rekao mi je da idem ja za Beograd, a da će on doći za pet-šest dana. Došao sam hitno za Beograd – izgledao sam kao šef obezbeđenja – kratko ošišan, preplanuo u majici na kratke rukave. Odmah smo počeli sa pripremama.
Zoran se vratio nakon nekoliko dana i na Predsedništvu DOS smo otkrili koga želimo za protivkandidata. Reakcije na predlog bile su pozitivne, ali bilo je teško ubediti Koštunicu da mi to mislimo ozbiljno. Trebalo nam je sedam dana da prihvati. Mislio je da se šalimo s njim”.
