Politikolog Boban Stojanović kaže da i ove godine svedočimo da izbori u Srbiji nisu pošteni, čak ni u procesu kandidovanja, gde imamo problem lažnih izjava podrške birača na nekim listama, što su utvrdili neki članovi Gradske izborne komisije.
„Često se čuje da izborni rezultati zavise od onog ko broji glasove, a ja bih rekao da izborni rezultati zavise i od onog ko ima mogućnost da različitim fantomskim listama prikupi potpise potrebne za kandidovanje, a onda taj neko uzme određeni procenat glasova, pa to ode u one bačene glasove, pa se to proporcionalno rasporedi strankama, najviše naravno onoj koja je osvojila najviše glasova“, pojašnjava Stojanović za N1.
Dodaje da je problem nastao posle vanrednog stanja 2020, kada je odlučeno da osim javnih beležnika, izjave birača mogu da overavaju i gradske uprave, odnosno opštinski overitelji.
„Mislim da kod javnih beležnika ne postoje nepravilnosti, oni uzimaju ogroman novac na overavanje izjava podrške, tako da mislim da ne bi to rizikovali“, ocenjuje Stojanović.
S druge strane, kaže da opštinski overitelji, odnosno „opštine imaju bazu naših podataka, i oni mogu da uzmu birački spisak, da izvuku 100, 200, 300 imena, da upišu njihove podatke“.
„Ti ljudi postoje, njihovi JMBG su ispravni i onda budu prihvaćeni“, dodaje.
Međutim, navodi da je ove godine situacija malo bolja, jer ni na jednoj listi nema 2.000, 3.000 ili 5.000 lažnih potpisa, kao što je bio slučaj na prošlogodišnjim izborima.
„Ove godine mi deluje da su počeli da budu oprezniji, ali ove godine su ljudi u GIK prepoznali neke ljude koji nisu dali svoje potpise podrške. Kad vidite da su izjave podrške na nekoj listi samo opštinski overitelji overavali, verujte mi da ta lista ima nešto problematično“, ocenjuje.
Ističe da to sve govori u kakvom sistemu živimo.
„Ovde nema ni ‘d’ od demokratije, ‘s’ od slobodnih izbora, ‘p’ od poštenih izbora“, zaključuje.
Dodaje da su razne kalkulacije u igri i da je stvar sa fantomskim listama, zapravo, pokušaj da što više njih ostane ispod cenzusa, pa da se onda ti glasovi raspodeljuju.
Dodaje da je od suštinske važnosti za opoziciju da „svi koji su blizu cenzusa da ga preskoče, a bilo bi dobro da se ove fantomske liste nisu kandidovale, ali ne možete nikom zabraniti da se kandiduje“.
Predstojeći izbori će biti peti izbori od dolaska naprednjaka na vlast, četvrti vanredni, i za sada je proglašeno 13 lista na republičkom nivou, još nekoliko čeka na potvrdu i 12 lista na beogradskom.
„Iskreno, pretpostavljali smo da će nešto manje lista biti ove godine, ali to se nije desilo. Opet ćemo imati skoro 20 lista na nivou republike, i više na beogradskom nivou nego prošle godine“, ukazuje.
Komentarišući sinoćnje gostovanje predsednika Aleksandra Vučića na TV Pink, kada je najavio novu pomoć za srednjoškolce i studente i kritikovao inicijativu viđenih intelektualaca i javnih ličnosti ProGlas, Stojanović kaže da ne zna zašto je Vučić izabrao proglas kao nekakvog političkog protivnika, „posebno što je u to ubacio (glumicu) Svetlanu Bojković i (glumca i reditelja) Dragana Bjelogrlića, jer stanovnici Srbije vole njihove uloge“.
A kada se o deljenju pomoći radi, kaže da ugrubo u Srbiji ima 250.000 srednjoškolaca i kada se to pomnoži sa 85 evra odnosno 10.000 dinara pomoći, koju će zapravo dobiti njihovi roditelji, dolazimo do cifre od 2.500.000.000 iliti oko 21,3 miliona evra, što je daleko više od pet miliona evra, koliko država godišnje izdvaja za omladinsku politiku.
„To nije briga o srednjoškolcima, to je briga o njihovim roditeljima… Vučić kad ne može da reši problem, on hoće da stvori percipciju da on brine o ljudima i da pokušava da im reši problem. Njegova ciljna kategorija su 45+, čija deca hoće da odu iz zemlje. On hoće da stvori percepciju da radi na tome da mladi ostanu u Srbiji“, zaključuje Stojanović.
BONUS VIDEO Koliko je bizarna predizborna kampanja u Srbiji?