Srbija i Crna Gora su države koje su u 2020. obeležili značajni izazovi iz oblasti ljudskih prava, zaključak je izveštaja koji je u utorak objavio američki Stejt department.
Kako prenosi Glas Amerike, u delu dokumenta o Srbiji, koji obuhvata utvrđivanje stanja u značajnom broju oblasti – notirana su, kako je navedeno, ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, uključujući nasilje, pretnje nasiljem i neopravdana hapšenja i gonjenja novinara.
Takođe se navode i brojni slučajevi korupcije među članovima Vlade, krivična dela koja su uključivala nasilje ili pretnje nasiljem prema osobama sa invaliditeom – kao i zločini počinjeni protiv pripadnika seksualnih manjina – LGBT populacije, ukazano je izveštaju Stejt departmenta.
“Vlada je preduzela korake za identifikovanje, istragu, krivično gonjenje i kažnjavanje zvaničnika koji su počinili kršenja ljudskih prava, kako u policiji, tako i na drugim mestima u Vladi, pošto su u javnosti otkrivene zloupotrebe. Ipak, brojni posmatrači veruju da brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja, napada na civilno društvo i drugih zlostavljanja prolaze neprijavljeno i nekažnjeno”, piše u dokumentu.
Međunarodni posmatrači zabeležili su da je država na efikasan način organizovala parlamentarne izbore 21. juna u teškim okolnostima, ali su, kako je ukazano, dominacija vladajuće stranke, onemogućen pristup opozicije medijima, kao i nedostatak medijske raznolikosti – biračima su ograničili mogućnost izbora.
“Koalicija koju je predvodila Srpska napredna stranka (SNS) predsednika Aleksandra Vučića osvojila je više od 60 odsto glasova. Republička izborna komisija odlučila je da je glasanje porebno ponoviti u 234, od ukupno, 8.253 opštine – zbog grešaka u brojanju glasova i drugih potvrđenih nepravilnosti”, navedeno je u izveštaju Stejt departmenta u kom se podseća i da je aktuelni predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke izabran 2017. osvojivši približno 55 procenata glasova u prvom krugu glasanja.
“Međunarodni posmatrači zabeležli su da su ti predsednički izbori uglavnom bili slobodni, ali da je kampanja vođenja u korist vladajuće stranke”, podseća se u izveštaju za 2020. godinu.
Slučaj braće Bitići
U dokumentu koji je objavo Stejt department navedeno je da u 2020. nije bilo izveštaja da su vlada Srbije ili, kako je ukazano, njeni agenti počinili samovoljna ili nezakonita ubistva.
Međutim, skrenuta je pažnja na sudbinu braće Bitići, američkih državljana, albanskog porekla.
“Tokom cele godine mediji su izveštavali o nestanku i pretpostavljenom ubistvu Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija, koje su srpske paravojne grupe odvele u pritvor i sahranile na terenu policijskog centra za obuku kojim je komandovao Goran Radosavljević. Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za vansudska pogubljenja Agnes Kalamar obratila se vlastima Srbije pismom u kom je navedeno da država prema međunarodnom humanitarnom pravu i domaćim pravnim instrumentima ima obavezu da istraži krivičnu odgovornost komandanata i pretpostavljenih, uključujući komandanta policije Gorana Radosavljevića i Vlastimira Đorđevića za ubistvo braće Bitići”, precizirano je u izveštaju Stejt departmenta, a prenosi Glas Amerike.
U dokumentu je zaključeno da Vlada Srbije nije postigla značajan napredak u obezbeđivanju pravde za žrtve, kao i da je nejasno do koje mere su vlasti Srbije aktivno istraživale slučaj.
Ukazano je i da je u krivičnom postupku, za kako je navedeno, masakr u Srebrenici 1995. u Bosni i Hercegovini (slučaj Srebrenica-Kravica) tokom 2020. održano tri ročišta.
“Krivične istrage i postupci u vezi sa ratnim zločinima devedesetih godina prošlog veka uglavnom su stagnirali. Prema nezavisnim posmatračima, pretresi koji su održani često su rezultirali odlaganjima i ograničenim napretkom”, istaknuto je u izveštaju.
Mučenje i drugi surovi, neljudski i ponižavajući postupci ili kažnjavanje
Uprkos tome što se u izveštaju Stejt departmenta precizira da Ustav Srbije zabranjuje takvu praksu, u dokumentu je ukazano da je policija tukla pritvorenike i maltretirala osumnjičene, obično tokom hapšenja ili pritvora, u nameri dobijanja priznanja privedenh – iako takvi dokaze sudovi ne prihvataju.
“U izveštaju Komiteta Saveta Evrope za sprečavanje mučenja za 2018. navedeno je da je potrebno da srpske vlasti prepoznaju činjenicu da policijski službenici čine zlostavljanja. Nije reč o nekolicini njih, već se radi o praksi u njihovoj kulturi – posebno kriminalističkm inspektorima”, precizirano je u dokumentu.
Ukazano je i da je jula 2020. jedanaest nevladinih organizacija apelovalo na specijalnog izvestioca Ujeninjenih nacija za pitanja mučenja i druga okrutna, nehumana ili ponižavajuća potupanja ili kažnjavanja, tražeći njegovu intervenciju prema vlastima Srbije – kako bi se, kako je navedeno, sprovela istraga policijske brutalnosti tokom antivladinih protesta širom Srbije.
U izveštaju je podvučeno da su nevladine organizacije prijavile prekomernu, neopravdanu i nezakonitu primenu sile protiv demonstranata – preciziravši da su navodni počinioci policajci i druge neidentifikovane osobe.
“Navodno iz neformalnih kriminalnih grupa usko povezanih sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Ombudsman je pokrenuo istragu policijskih akcija i zaključio da policija nije koristila prekomernu silu protiv učesnika, osim u nekoliko pojedinačnih slučajeva, koji bi trebalo da budu predmet istrage. Beogradski centar za ljudska prava podneo je dve krivične prijave protiv policije zbog postupanja tokom protesta”, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.
Primećeno je i da su vlasti Srbije nedovoljno efikasne kada je reč o visokim policijskim službenicima optuženim za krivična dela.
“U tim slučajevima krivične prijave retko u punom smislu odražavaju ozbiljnost krivičnog dela i često su podnete nakon dužih odlaganja. Na primer, 2008. godine izgrednici su napali i zapalili stranu diplomatsku misiju koja je podržala nezavisnost Kosova. 2018. godine, nakon proteka od 10 godina, podnete su prijave protiv pet visokih policijskih službenika, od kojih su tri u međuvremenu otišla u penziju, a koji su optuženi za propust da zaštite misiju, ugrožavanje javne bezbednosti i zloupotrebu službenog položaja. Tokom ove godine održana su tri ročišta u tom slučaju”, precizirano je u dokumentu.
Zgrada američke ambasade u Beogradu, ali i drugih diplomatskih predstavništava u prestonici Srbije napadnute su februara 2008, tokom protesta „Kosovo je Srbija“ – protiv proglašenja nezavisnosti Kosova.
Nakon mitinga ispred Skupštine Srbije grupa ljudi organizovano je došla do američke ambasade i gađala je kamenicama, bakljama i drugim predmetima, nakon čega je ona i zapaljena. Pored Vujovića koji je preminuo, u neredima nakon mitinga povređeno je 78 građana i 52 policajca.
Sloboda izražavanja i medija
U izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima precizirano je da Ustav Srbije predviđa slobodu izražavanja i štampe – što je ugroženo pretnjama i napadima na novinare, nedostatakom transparentnosti vlasništva nad medijima i prevelikom ulogom države u medijskom sektoru.
“U izveštaju ’Zemlje u tranziciji 2020.’ Nevladine organizacije Fridom haus Srbija je svrstana u hibridne režime – navodeći pogoršanje medijskih sloboda kao jedan od najvećih problema u zemlji. U Svetskom indeksu slobode štampe za 2020. godinu, nevladina organizacija Reporteri bez granica primetila je da je Srbija postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar u kojoj lažne vesti velikom brzinom postaju vidljive i popularne. Neuravnotežena medijska pokrivenost i velika količina lažnih ili neproverenih vesti nastavile su da ugrožavaju sposobnost građana da značajnije učestvuju u demokratskom procesu”, konstatovano je u izveštaju Stejt departmenta
U dokumentu je navedeno da nezavisni novinari i medijske kuće objavljuju nekoliko listova, ali sa malim tiražom, koji dodatno opada. Takođe, ukazano je da su tabloidi popularni ali, kako je istaknuto, redovno objavljuju netačne ili neproverene informacije.
“U brojnim medijskim pričama klevetaju se politički lideri opozicionih partija. Te su priče često bile predstavljene lažnim naslovima na naslovnicama. Mreža za izveštavanje o kriminalu i korupciji (KRIK) objavila je 21. januara tvrdnju da su četiri najtiražnija tabloida, Informer, Srpski telegraf, Alo i Kurir, na svojim naslovnim stranicama u 2019. godini objavili najmanje 945 lažnih ili neosnovanih tvrdnji. Informer je vodio sa 317 takvih zahteva, zatim Alo (259), Srpski telegraf (227) i Kurir (142).
U izveštaju se napominje da su ove četiri publikacije negativno izveštavale o političkoj opoziciji i njenim liderima, dok su pozitivno izveštavale o predsedniku Vučiću i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu”, precizirano je u dokumentu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar