0
EU je ponovo dala "perspektivu članstva“, novo prazno i beznačajno obećanje, bez datuma ulaska našeg komšiluka u EU. Doduše, treba reći da je obećan neki novac kao pomoć Balkanu, bremenitom korupcijom i malim dikatatorima koji ne haju za "tričave“ vladavine prava i medijske slobode. Odlučila je Evropa još jednom da udeli neki novac i time kupi svoju savest, recept koji je funkcionisao toliko puta, piše u autorskom tekstu potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović.
Tekst Stefanovića prenosimo u celosti.
Na Brdu kod Kranja je zavšen još jedan samit Evropske unije i Zapadnog Balkana. Pojavili su se lideri država regiona, pojavila se na oproštajnom događaju i kancelarka Angela Merkel, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen. Zlonamerni bi rekli da se dogodio još jedan lep izlet u nekom od evropskih zamkova i palata. Šta je rezultat još jednog samita ohrabrenja i podrške zemljama Zapadnog Balkana i šta je EU imala da nam poruči ovaj put? Ukratko, ništa.
Dok smo ponovo posmatrali Mila Đukanovića, Kurtija, Vučića kako se guraju na povoljnije pozicije za fotografisanje, mogli smo posvedočiti blamantnoj situaciji, sličnoj onoj kad je bivši predsednik SAD Tramp odgurnuo premijera Crne Gore Duška Markovića. Ovaj put, protokol je došao i kao lošeg učenika našeg predsednika Vučića odveo u ćošak tokom zvaničnog fotografisanja učesnika Samita. Vučić nije uspeo da se zadrži na željenom mestu pored svog uzora i partnera Đukanovića, već je protokolarno skrajnut u ugao nasmejane fotografije. Za njega to i nije nova situacija, on je navikao da ga državni protokoli pomeraju sa mesta. Setimo se samo blamaže u Parizu, kad je pomeren u četvrti red, iza Hašima Tačija.
No, nije problem ovog Samita fotografija prepuna uskoro bivših ljudi, fotografija koja najavljuje buduća ružna sećanja na likove koje će samo na ovakvim fotografijama pronalaziti i po kojima se ništa u Evropi i njihovim zemljama neće zvati. Problem je u zaključcima i dometu još jednog Samita. Naime, Evropska unija, umorna od proširenja i stalnog procesa usaglašavanja, donela je odluku da ponovo, dvadeset godina nakon Samita u Solunu, Zapadnom Balkanu ponudi jedno veliko ništa. Ulazite u Evropsku uniju jednom.
Kad? Videćemo.
EU je ponovo dala „perspektivu članstva“, novo prazno i beznačajno obećanje, bez datuma ulaska našeg komšiluka u EU. Doduše, treba reći da je obećan neki novac kao pomoć Balkanu, bremenitom korupcijom i malim dikatatorima koji ne haju za „tričave“ vladavine prava i medijske slobode. Odlučila je Evropa još jednom da udeli neki novac i time kupi svoju savest, recept koji je funkcionisao toliko puta.
U 28 tačaka Deklaracije koja je usvojena, može se videti podrška nastavku evropskog puta Zapadnog Balkana ali kao „perspektiva“, bez datuma i bilo kakvog vremenskog okvira.
Ono što upada u oči je i član koji kaže da se pozdravlja „ponovna posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana demokratiji, fundamentalnim pravima i vrednostima i vladavini prava, kao i očuvanju napora u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala,…“. Uvek se prijatno iznenadim kako se to mogu „očuvati napori“ i obradujem kad vidim ovakvu poruku iz EU o borbi protiv korupcije, borbi za demokratiju, ljudska prava i vladavinu prava, jer znam da makar na sekund, nekoliko prisutnih „lidera“ država Zapadnog Balkana gledaju u pod znajući da toga nema već godinama u njihovim zemljama. Ili gledaju u pravcu kancelarke Merkel, setnim pogledima koji govore „Zašto si nas ostavila?“
Podrška EU će i dalje biti povezana sa „opipljivim napretkom u oblastima vladavine prava i društveno-ekonomskim reformama, kao i prdržavanje evropskim vrednostima, pravilima i standardima“. Ova tačka Deklaracije je naročito ozbiljno pogodila Aleksandra Vučića, koji mora da se ipak u onom ćošku u koji je gurnut glasno smejao, znajući da niti on želi da ispuni te obaveze, niti želi da Srbija uđe u Evropsku uniju, ali niti EU želi da pusti autokrate, nasilnike, Gebelsove učenike, korumpirane i bahate lažove koji vode neke od država Balkana. Cinici bi rekli-svima dobro, ili „Oni nas kao žele tamo, a mi se kao borimo da uđemo“.
Niko od njih na Bledskoj fotografiji nije bio zabrinut, osim možda Vučića i gospođe Von der Lajen. Ona se na čelu nejake Evropske komisije suočava sa kritikama, neefikasnošću i gledanjem kroz prste raznim Vučićima, Orbanima, Kačinjiskima i Janšama, dok njena CDU odlazi u opoziciju u Nemačkoj. Dakle, nema više moćnih leđa mutti Merkel. Vučić je bio zabrinut, ne zbog guranja u ćošak – navikao je on na to, već što zna da je sve manje autokratskih drugara i partnera prisutno na sličnim događajima i da po modelu domina padaju jedan za drugim. Nije tako? Možda da pita gospodina Kurca, kancelara Austrije zašto je morao hitno natrag za Beč, pritisnut upadom policije i poreskih organa u sedište njegove partije i stanove.
Sve u svemu, Samit na Bledu ostavio je više nego bled utisak. Nema ulaska Balkana u EU, nema datuma, ima famozne „perspektive“, dakle – ništa. Iako je jasno da EU jeste naš cilj i strateški interes, kao i to da oni koji glasnim ćutanjem odobravaju kriminal, mafiju, gušenje medijskih sloboda i vladavine prava, nasilje, kapilarne glasove, ogromnu korupciju i fašizaciju srpskog društva, neće svojim postupanjima ugroziti ove nekrofilne radikale na vlasti u Srbiji, mi moramo svoju slobodu izboriti sami, narod Srbije, za sebe i svoju budućnost. Tako nećemo nikome ništa dugovati i tako će i naša sloboda i pravda koja dolazi u Srbiju biti slađa. I samo naša.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
