1
Više od 24 hekatara državnog građevinskog zemljišta na kojem se sada nalazi “Beogradski sajam”, krajem 2018. procenjeno je na svega 17,1 milion evra. Imajući u vidu tržišnu cenu kvadrata u neposrednoj blizini, ali i onu koja je objavljena u Službenom listu grada Beograda, te parcele ne bi smele da budu prodate po ceni nižoj od 100 miliona evra. Najmanje toliko morala bi da ga plati kompanija “Beograd na vodi”, koja planira širenje upravo na tu lokaciju.
Preduzeće “Beogradski sajam” je sada i u svojim poslovnim knjigama “izbrisao” zemljište i objekte iz svog vlasništva. Naime, Zaključkom Vlade Srbije naloženo je tom preduzeću izvrši usaglašavanje svoje dokumentacije sa činjeničnim stanjem u katastru. U tom registru Sajam se ne pominje više čak ni kao korisnik zemljišta, ali ni objekata koji se na njemu nalaze.
To je suštinski i dobra vest, jer u tom slučaju budući kupac tog preduzeća neće postati vlasnik parcela na kojem se nalaze hale, što bi se inače desilo po tek usvojenim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji kojima je ukinuta naplata konverzije.
Ovo usklađivanje poslovnih knjiga sa “stvarnim stanjem” mogao bi da znači i uvod u privatizaciju Beogradskog sajma, koja se već neko vreme najavljuje, ali i odvojenu prodaju zemljišta i to “Beogradu na vodi”. Baš toj kompaniji, jer je predviđeno da se upravo to “elitno” naselje proširi i na parcele na kojima se sada nalazi Sajam.
I dok je “Beograd na vodi” do ostalog zemljišta uz Savu došao besplatno zahvaljujući leks specijalisu, ovo bi morao da kupi. Naime, taj zakon, kao i tada važeći prostorni plan, nije predviđao širenje na parcele na kojima je Sajam.
Cena svakako ne bi smela da bude ona na koju je procenjena na dan 31. decembra 2018. Kako se navodi u napomenama finansijskog izveštaja za prošlu godinu, procenjena fer vrednost zemljišta iznosi 2.012.417.900 dinara ili svega 17,1 million evra. To bi bila nedopustivo niska cena za parcele koje se nalaze na beogradskom priobalju, u centru grada. Procena je urađena sa stanjem na dan 31.12.2018, a uradio ju je procenitelj “Modern building concept”.
Ta cena po kvadratu bila bi drastično niža, od one koju je Beograd na vodi platio u slučaju parcele Jugopetrola u Radničkoj ulici, koja je praktično preko puta Sajma. Tada je 55.169 kvadratnih metara plaćeno 3,178 milijardi dinara ili oko 27 miliona evra. To znači da je jedan kvadrat koštao 57.604 dinara.
2
5
36
Ako bismo tu cenu pomnožili sa 243.233 kvadrata, kolika je površina građevinskog zemljišta Beogradskog sajma, dobili bismo vrednost od 14.011.193.732 dinara ili oko 119,2 miliona evra. To je i skoro sedam puta veći iznos u odnosu na procenu iz 2018.
Cena bi bila još skuplja, ukoliko bi se gledale prosečne cene kvadrata po zonama koje su objavljene u Službenom listu grada Beograda. Ulica vojvode Mišića nalazi se u prvoj zoni, gde je cena građevinskog zemljišta po kvadratu 71.957 dinara. Kada se to pomnoži sa 243.233 kvadrata Beogradskog sajma, dolazi se do cifre od 17.502.316.981 dinara ili oko 149 miliona evra. To je opet osam puta veći iznos od procenjene vrednosti.
Jasno je da će selidbom Beogradskog sajma u Surčin, što je i zvanično najavljeno, svi objekti na prostoru Sajma biti srušeni, izuzev Hale 1 koja je pod zaštitom države. Ona je odlukom Vlade Srbije iz 2009. godine dobila status spomenika kulture.
Kako su najavili gradski funkcioneri, taj prostor biće pretvoren u kreativni centar.
BONUS VIDEO Most na Savi stao na put „Beograda na vodi“: Rušenje samo što nije počelo
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
