3
Nijedan od ključnih uslova koje je opozicija ispostavila vlastima u međustranačkom dijalogu bez prisustva stranaca ne nalazi se u ponuđenom predlogu sporazuma o izbornim uslovima. U tom dokumentu ne pominje se razdvajanje izbora, ukidanje funkcionerske kampanje, ni promene na RTS-u i sastavu Saveta REM-a. Najviše što je vlast ponudila opoziciji je zabrana funkcionerima da svečano otvaraju puteve i fabrike, ali svega sedam dana pre izbora, što pre deluje kao vic, a manje kao ozbiljan ustupak.
Kao što je dobar deo javnosti i pretpostavljao, vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem nije bila spremna da pregovara o suštinskim promenama u izbornim uslovima. Bez obzira na razlike među opozicionim strankama, gotovo sve one su u svojim platformama mesecima unazad kao ključne zahteve izdvajale razdvajanje izbora, zabranu funkcionerske kampanje i oslobađanje medija.
Ipak, ništa od navedenog ne pominje se u predlogu sporazuma koje je vlast ponudila opoziciji koja pregovara bez posredovanja stranaca. Naprotiv, u tom dokumentu navodi se da će svi izbori – redovni predsednički i beogradski, kao i vanredni parlamentarni izbori, biti održani istog dana, odnosno 3. aprila.
Vlast je izignorisala i uslov da nosioci liste na lokalnim izbori ne mogu da budu lideri stranaka, a sudeći po onom što smo mogli da čujemo, vrata RTS-a, odnosno javnog servisa, i dalje će ostati zatvorena za svako drugačije mišljenje. Promena u Savetu REM-a, tela koje treba da kontroliše šta se i kako emituje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, takođe neće biti. U REM-u će i dalje ostati kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, koji tolerišu gotovo sve zloupotrebe koje idu u prilog vlasti.
Ono što bi potpisivanjem sporazuma opozicija mogla da “dobije” su pre svega tehnički i finansijski ustupci – 10 odsto više novca za kampanju pre izbora, članstvo u Radnoj grupi koja bi kontrolisala birački spisak, povećanje nakanade za biračke odbore sa 1.500 na 2.000 dinara, slobodno korišćenje sala mesnih zajednica… Sve to ide u prilog i vlasti i nije nešto što su opozicione stranke, ali i stručna javnost, isticali u prvi plan.
Savo Manojlović, član Skupštine slobodne Srbije, navodi za list “Nova” da je u fokus pregovora trebalo staviti običnog čoveka, onog za koga je realnost ono što mu se servira na Dnevniku RTS-a.
“… istog onog koji upisuje porodicu u kapilarne glasove kako bi zaposlio sina ili odlazi na mitinge vlasti da bi zadržao posao. Opozicija može postojati samo ako dopre do tog čoveka i obezbedi mu slobodu. Sloboda tog čoveka i opozicija mogu postojati samo zajedno”, kaže Manojlović.
On navodi da se deo opozicije (koji je pregovarao bez stranaca) bavio tehničkim detaljima i procentima koje će dobiti za finansiranje sopstvenog izbornog debakla.
“Pregovaraju o kvalitetu hrane na sopstvenom političkom sprovodu i maštaju o tome kako će se najesti. Niko se nije najeo na sopstvenoj sahrani, ma koliko hrana bila obilna. Ako deo opozicije nije želeo da se bori za ‘malog’ običnog čoveka, neka se ne čudi što se sutra taj običan čovek neće boriti za opoziciju”, ističe Manojlović.
Navedene “ustupke” vlasti ispregovarala je većim delom opozicija koja je izašla na prethodne izbore. Međi tim strankama su pokret DJB, zatim DSS, SRS, POKS…, kao i pokret Dveri koji učestvuje u dijalogu na oba koloseka.
O pomenutom predlogu sporazuma opozicija treba da se izjasni do 11. Septembra, pojedini opozicionari su izjavili da ovo nije konačna verzija i da ponuda vlasti može da se unapredi.
Za to vreme predstavnici takozvane bojkot opozicije SSP, DS, NS,i PZP, NDBG…, kao i PSG, ZZS Nebojše Zelenovića, NOVA, SDS Borisa Tadića… čekaju predlog sporazuma koji će im dostaviti evroparlamentarci. Kako je objavio Danas, taj dokument će biti dostavljen Ivici Dačiću, predsedniku Skupštine, a nakon njegovh konsultacija sa Aleksandrom Vučićem i odobrenja sporazuma, i opoziciji koja je učestvovala u dijalogu posredstvom EP.
BONUS VIDEO Nesvakidašnja kontrola izbora u Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
