Bilčikov izveštaj ima vrlo jasne amandmane. Pregovori vlasti i opozicije ne kreću od nule, već je vrlo jasno šta su ključni problemi. Evropska unija ne može da nam donese demokratiju bez lokalnih aktera i ne treba od njih očekivati čudo", kaže za N1 vanredni profesor FPN Dušan Spasojević.
On kaže da nema baš mnogo elemenata za optimizam da dijalog vlasti i opozicije biti uspešan.
„Sve strane su poluspremne. Ovo podseća na ono od pre godinu-dve sa Fakulteta političkih nauka. Slažem se sa onima koji ne očekuju promenu, mada ima prostora za napredak, jer sve tri strane imaju podsticaj za promene“, ocenjuje Spasojević.
On kaže da vlast u Srbiji ima problema sa kritikama iz Brisela i da se to vidi po usporavanju procesa evrointegracija.
„SNS je dobio da napravi neke ustupke i da da nešto opoziciji da bi poboljšao svoj položaj. Opozicija je žrtvovala parlamentalni status i to je visoka cena koju su platiti. I njima treba uspeh pregovora, da se vrate na budžetsko finansiranje“, kaže on i dodaje da ishod zavisi pre svega od vlasti.
„Takođe, zavisi i od Evropske unije, oni su drugi akter po snazi, oni mogu da izvrše pritisak na Beograd. Opozicjia je dosta pasivna, a kako se pregovori budu razvijali, možda će biti i pritiska iznutra“, dodao je Spasojević.
Komentarišući ulazak opozicije u dijalog bez jedinstvene platforme i zajedničkih pregovarača, kaže da je to pitanje dosta komplikovano.
„Imamo dve plaftorme. Razlike nisu velike, ali postoje animoziteti. Nužno je da se opozicija dogovori oko jedne platforme. Ne znamo ni format pregovora, ako budu politički pregovori na najvišem nivou, onda je najbolje da opozicija ima jednog, dva ili najviše tri predstavnika“, rekao je profesor FPN-a.
On dodaje da je taktika vlasti da rasteže dijalog i da će biti dobro ako s početka jeseni budemo imali jasan dogovor koji će se primenjanivati.
Kaže da je sada u Briselu bolja „postavka“ jer sada ima članova koji imaju legitimitet.
„Evropska unija je uključena u naš politički život kroz razne procese, tako da zahtev nekih stranaka da se iz dijaloga isključe posrednici neće mnogo uticati na neke promene“, navodi Spasojević.
Ocenjuje zahtev opozicije da izbori budu razdvojeni kao pitanje taktike. „Izbori nisu po prirodi spojeni, ako ih spajamo, spajamo ih političkom voljom, znači da se lako mogu i odvojiti.“
Spasojević kaže da je veliki problem opozicije stranačka infrastruktura.
„Oni koji su učestvovali na prošlim izborima nisu mogli da „izguraju“ kampanju, da pokriju sva biračka mesta. To jeste veliki problem, jer mnoge stranke nemaju budžetsko finanasiranje i borba je onda neravopravna“, navodi.
Dodaje i da je bojkot uvek opcija za opoziciju.
„Jednom kada ga sprovedete, morate uvek da budete spremni za bojkot i to ne samo kao pretnju, već to mora biti i realna opcija. Njime se krnji legitimitet koji ima vlast, pojačava se pritisak na SNS da da neke ustupke, ali je dosta to komplikovana jednačina“, kaže on.
Govoreći o ravnomernoj medijskoj zastupljenosti, Spasojević kaže da je to realno teško zamisliti.
„Ono što možemo da zamislimo je da se RTS donekle promeni i da se dodeli nacionalna frekvencija nekom ko nije režimski orijentisan, mada je scena tako postavljena da se ne može lako promeniti bez agilnog REM-a“, rekao je Spasojević.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar