15
Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, pojam “javna ličnost” ne odnosi se isključivo na izabrane ili imenovane zvaničnike, već i na osobe koje su povezane sa pitanjima od javnog interesa, ili se nalaze u sferi javnog života zbog svojih veza, aktivnosti ili položaja.
Iako Andrej Vučić u tom smislu nije samostalno poznata ličnost, njegova “poznatost” proizilazi iz porodične veze sa predsednikom Srbije i potencijalnog uticaja ili koristi koje mogu proisteći iz te veze, pa se takve osobe mogu smatrati javnim ličnostima u meri u kojoj su povezane sa pitanjima od javnog značaja.
To je juče rekla profesorka medijskog prava i dekanka Pravnog fakulteta u Podgorici, Aneta Spaić, upitana da prokomentariše izjavu Andreja Vučića – da nije javna ličnost – datu u sudnici Osnovnog suda u Podgorici, u postupku koji je pokrenuo protiv lista “Vijesti”.
Brat predsednika Srbije tužio je “Vijesti” zbog teksta u kome se, između ostalog, citiraju prepiske sa aplikacije Skaj, u kojima bivši policajac u bekstvu Ljubo Milović i Nikšićanin Miloš Božović komentarišu da kontroverzni biznismen Zvonko Veselinović i on “drže sve konce u rukama” i da su nedavno slavili “prvu zarađenu milijardu evra”.
„Ja sebe ne vidim kao javnu ličnost, već kao metu, kako bi se nanela šteta mom bratu… Jedan od razloga zašto nisam pozvao te novinare je zato što nikada u životu nisam dao izjavu ni za jedan medij, niti sam ikada bio prisutan u medijima. Nikada nisam dao izjavu za medije, bilo da se tiče stranke, privatnog života ili bilo čega drugog“, rekao je Vučić.
On je pred sudijom Jelenom Anđelić naveo da je cilj tog teksta bio isključivo “dehumanizacija i kriminalizacija” njegovog brata.
Dodao je da ga je tekst šokirao i da se nakon objavljivanja obratio svom kumu, lekaru, kako bi mu prepisao terapiju za smirenje i srce. Na pitanje sudije, rekao je da nema lekarski izveštaj o tome.
Na pitanje da li je “Vijestima” poslao demanti, Vučić je odgovorio da nije, jer “nema svrhe – opet će da lažu”.
Tokom izlaganja naveo je da je ranije, kada bi se “iznosile neistine na njegov ili račun porodice”, uvek tužio pojedince i da do sada nikada nije tužio medije – “jer poštujem slobodu medija”.
„Jedino tajkunske medije, odnosno Vijesti i Novu S iz Srbije, jer pišu po nalogu istog gazde“, rekao je Vučić.
Zbog te izjave, sudija Anđelić ga je dva puta opomenula i upozorila na mogućnost novčane kazne ili udaljavanja iz sudnice.
Spaić je pojasnila da su granice dozvoljene kritike i interesovanja javnosti šire za javne ličnosti, uključujući i članove porodica visokih funkcionera, naglasivši da je ne čudi što je brat predsednika Srbije pribegao obrascu ućutkivanja “Vijesti”, jer je, kako tvrdi, Srbija prva u regionu po broju podnetih SLAPP tužbi.
„Kao što je poznato, za javne ličnosti, uključujući članove porodica visokih funkcionera, granice dozvoljene kritike i javnog interesovanja su šire nego za privatna i anonimna lica. Pravo na privatnost se sužava kada postoji opravdan interes javnosti za informacije koje se tiču njihovih aktivnosti, ponašanja ili koristi koje proizilaze iz porodičnih veza“, rekla je ona.
Spaić je istakla da je Srbija prva po broju podnetih SLAPP tužbi protiv medija i drugih aktera na javnoj sceni u regionu, “pa ne čudi što je brat predsednika Srbije pribegao istom mehanizmu i u slučaju ‘Vijesti’, prenoseći negativne trendove i u Crnu Goru”.
„Upravo takve tužbe – SLAPP tužbe – često podnose javne ličnosti ili njihovi srodnici kako bi se obeshrabrilo izveštavanje o pitanjima od javnog interesa, što dodatno potvrđuje da se i članovi porodica visokih funkcionera tretiraju kao javne ličnosti u kontekstu slobode izražavanja i javnog interesa. Da je reč o klasičnom SLAPP-u, na šta ukazuju i zakonodavne inicijative na nivou EU i Saveta Evrope, potvrđuje i činjenica da tužilac nije iskoristio pravo na demanti“, ocenila je Spaić.
Andrej Vučić je juče pred sudijom rekao da se osećao užasno kada je tekst objavljen:
„Kada je tekst izašao, osećao sam se užasno, ljudi su bili u čudu. Niko me od novinara nije zvao da pita bilo šta“, rekao je Vučić.
Tvrdio je da nema nikakve veze sa Milovićem i Božovićem.
„Nije moj nivo da komuniciram sa kriminalcima“, rekao je, naglasivši da nema firme ni biznis, i da je porodičan čovek “koji radi u Narodnoj banci Srbije 28 godina”.
Vučić nije negirao da poznaje Veselinovića, ali ga je opisao kao “poznanika” koga je sreo nekoliko puta na javnim skupovima. Ne priznaje bilo kakvu bliskost ili saznanja o njegovim eventualnim kriminalnim aktivnostima.
Ročištu su, pored novinara, prisustvovali i glavni urednik televizije Prva, Dražen Živković, kao i poslanik i predsednik Demokratske narodne partije, Milan Knežević.
Na prethodnom ročištu u aprilu, advokat Vučića, Tomica Knežević, i advokat izdavača “Vijesti”, Siniša Gazivoda, raspravljali su o Skaj aplikaciji i o tome da li je Andrej Vučić javna ličnost.
Gazivoda je osporio osnovu tužbe i istakao da se sporni tekst oslanja na navode iz Skaj komunikacije između drugih lica, te da novinari za to ne mogu snositi odgovornost. Pozvao se na praksu Evropskog suda za ljudska prava, navodeći da novinari nisu dužni da se distanciraju od citiranih izvora ako jasno prikažu njihov karakter.
„Sudovi u Crnoj Gori su već prihvatali Skaj prepiske kao dokaze. Ako su dovoljne za sud, nisu zabranjene ni medijima“, rekao je Gazivoda i dodao da Vučić ima politički uticaj kao član Izvršnog odbora Srpske napredne stranke (SNS).
Advokat Knežević tvrdio je suprotno – da tekst nije jasno označen kao prepiska iz Skaj aplikacije, niti se čitaocima daje do znanja da je reč o navodima iz kriminalnog miljea.
„Tekst je predstavljen kao da je reč o apsolutnoj istini“, rekao je Knežević, dodajući da to narušava ne samo ugled, već i bezbednost njegovog klijenta.
Gazivoda je sudu predstavio dokaze sa sajta SNS i društvenih mreža da Vučić ima političku funkciju i uticaj, što ga svrstava u javne ličnosti.
Knežević je, s druge strane, tvrdio da Vučić nije medijski prisutan, da se ne izlaže javnosti i da se njegovo pominjanje dešava isključivo zbog porodičnih veza.
Brat predsednika Srbije je, komentarišući poruke sa Skaja, objavljene u tekstu, u kojima Božović piše da su Andrej Vučić i Veselinović zajedno sa tadašnjim ministrom policije Republike Srpske Draganom Lukačem išli u lov helikopterom, rekao da u životu nije video ni čuo za Lukača.
„Nisam lovac, mrzim lov i mrzim svakoga ko ubija životinje. Nikada u životu se nisam vozio helikopterom“, izjavio je Vučić na ročištu.
Sudija je pročitala deo teksta iz „Vijesti“, u kome se navodi da Božović tvrdi da su se „moji momci“ zbog njega i Andreja potukli sa Veljkom Belivukom i policijom.
Andrej Vučić je na to odgovorio da ne zna o kojim momcima je reč.
„…A kao drugo, ti navodi su netačni, jer je upravo taj Velja Nevolja radio o glavi mom bratu po nalogu kriminalnih gazda iz Crne Gore“, naveo je Vučić.
Prema dostupnoj literaturi, SLAPP je skraćenica od engleskog Strategic Lawsuit Against Public Participation, što znači strateška tužba protiv učešća javnosti. Predstavlja oblik zloupotrebe pravosuđa, najčešće od strane moćnih pojedinaca, kompanija ili političkih aktera, s ciljem da zastraše, finansijski iscrpe ili ućutkaju novinare, aktiviste, istraživače, sindikalce ili druge koji se bave temama od javnog značaja.
Namera podnosioca SLAPP tužbe nije pobeda u sporu, već zastrašivanje, jer podnosilac često zna da je tužba pravno neosnovana, ali želi da odvrati tuženog i spreči dalju javnu raspravu.
Takve tužbe su često veoma skupe za odbranu, što tuženog može naterati da se povuče iz javnosti. Postupci se često razvlače godinama, čime dodatno psihološki i logistički opterećuju tuženog.
Najčešći oblik SLAPP tužbi su parnice u kojima se tvrdi da je objavljivanjem mišljenja ili informacija narušen ugled tužioca.
Ciljevi ovakvih tužbi uključuju smanjenje transparentnosti, odgovornosti moćnih aktera i stvaranje efekta “hlađenja” (chilling effect) – odustajanja drugih potencijalnih kritičara od javnog delovanja iz straha od tužbe, piše Vijesti.
