Država do danas nije obelodanila koliko je građane Srbije tačno koštao projekat Beograd na vodi, kolika su ulaganja arapskog partnera a kolika Srbije. O tome javnost saznaje posredno i povremeno, na osnovu troškova koji su nastali upravo zbog realizacije projekta Beograd na vodi. Poslednji takav projekat u nizu je uređenje zelene površine buduće autobuske i železničke stanice za koje je iz budžetskih rezervi odlukom Vlade izdvojeno čak 1,8 milijardi dinara, odnosno oko 15 miliona evra.
Izmeštanje Železničke i autobuske stanice u centru Beograda, rašćišćavanje i rekonstrukcija zgrade stare stanice – sve to su građani Srbije platili kako bi se napravio prostor za izgradnju Beograda na vodi.
I to je samo deo troškova. Odgovor na pitanje koliko je ukupno potrošeno na raščišćavanje i infrastrukturu za ovaj projekat, država i grad Beograd do danas nisu dali.
Poslednji u nizu troškova kojima se može ući u trag odnosi se na uređivanje zelenih površina buduće autobuske i železničke stanice. Odlukom Vlade, objavljenoj u Službenom glasniku, iz tekućih budžetskih rezervi biće izdvojeno za te namene 1,8 milijardi dinara.
Država samo za eksproprijaciju potrošila 50 miliona evra
Zvanično, za eksproprijaciju objekata i zemljišta koji se nalaze na prostoru Beograda na vodi iz državnog budžeta izdvojeno je više od 50 miliona evra. I to je podatak koji je medijima dostavilo Državno prvobranilaštvo. Dodatne informacije javnost je dobila zahvaljujući izveštaju Državne revizorske institucije, ali ni sa tim spisak troškova nije kompletiran.
Kako je objavio Insajder, samo za kompaniju BAS, koja zbog projekta Beograd na vodi seli autobusku stanicu na Novi Beograd, krajem 2018. izdvojeno je skoro 11 miliona evra.
U Izveštaju DRI za 2018. navedeno je da je za eksproprijaciju zgrade Eurosalona izdvojeno oko 16,2 miliona evra.
Za zgradu Simpa, u iste svrhe, izdvojila oko 12 miliona evra, dok je objekat slovenačke kompanije “Iskra” plaćen oko sedam miliona evra.
Plaćana je i restauracija zgrade stare Železničke stanice u Beogradu koja je izmeštena u Prokop. Posao vredan dva miliona evra dodeljen je firmi koto berz tendera, u pregovaračkom postupku. To znači da nije bilo konkurencije zahvaljujući kojoj se dolazi do najpovoljnije cene.
I za ovaj projekat je novac obezbeđen iz sredstava budžetskih rezervi, oko 2,8 miliona evra.
Kada se sve sabere, troškovi eksporprijacije, restauracije i uređenje zelenih površina, dođe se do iznosa od gotovo 70 miliona evra.
Rušenje u Savamali
Ugovor o gradnji projekta „Beograd na vodi“, zaključen na osnovu međudržavnog sporazuma Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, potpisan je pre šest godine, a javnost još nije upoznata koliko je tačno novca građana Srbije do danas uloženo u ovaj projekat.
Prema ugovoru najmanje 50 odsto projekta mora da se završi u narednih 20 godina, a komplet za 30 godina.
Arapska firma Igl Hils ima obavezu da uloži 150 miliona evra i obezbedi kredit u istom iznosu, a Srbija da izgradi infrastrukturu, raščisti teren i uloži zemljište od 100 hektara.
Za projekat Beograd na vodi vezana je jedna od najvećih afera aktuelne vlasti – bespravno rušenje u Savamali. Za to do danas niko nije odgovarao, osim policajaca Gorana Stamenkovića koji je u maju 2018. godine priznao krivicu za nesavestan rad jer se policija nije odazvala na pozive ugroženih građana.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare