Saracin: Nemačka želi da se Srbi vrate u kosovske institucije

"Treba da se organizuju bezbednosne i državne institucije za ljude koji žive na severu, a za to je potrebno da se kosovski Srbi vrate u institucije", izjavio je Saracin na virtuelnoj diskusiji "Put napred za inicijative regionalne integracije na Zapadnom Balkanu", koju je organizovao Evropski centar Atlantskog saveta.Saracin je rekao da treba iskoristiti evropski predlog za dijalog Beograda i Prištine."Evropski predlog je šansa da se pokaže da umesto kopanja rupa jedni drugima i upadanja u njih možemo da stvorimo nešto pozitivno", kazao je Saracin.Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević saglasila se da je važno da se nađe drugi izlaz i da se kriza iskoristi kao "prilika da se nastavi sa dobrim razvojem".Ona je međutim istakla da su Srbi napustili kosovske institucije jer se njihov glas nije čuo.Ova sedmica, kako je dodala, biće posvećena šatl diplomatiji sa predstavnicima EU i neklim članicama Unije, kao i SAD.Kada je u pitanju usklađivanje Srbije sa sankcijama EU Rusiji, Miščević je naglasila da se Srbija uskladila sa mnogim rezolucijama, odlukama i deklaracijama UN i EU, ali ne i sa sankcijama jer ne postoji mogućnost izbora."Kada odlučite da se uskladite s jedom merom onda prihvatate ceo paket ili svih devet paketa sankcija, a onda je i naša industrija pod sankcijama", kazala je Miščević.Ministarka je rekla da Srbija nije nesuklađena kada u u pitanju rat u Ukrajini i da je njena strateška odluka da postane članica EU, a pre toga da uspostavi dobru saradnju i zdrave odnose sa susedima.Saracin je izrazio nezadovoljstvo stavom Srbije o ratu u Ukrajini, rekavši da se nadao i očekivao više."Lično mislim da postoji šansa za srpsko rukovodstvo da objasni svom narodu bolje da Srbija nije samo proruska, nego i proukrajinska i da više priča o poziciji Ukrajine, ukrajinskom narodu i njegovoj patnji", kazao je Saracin.Govoreći o regionalnoj saradnji, Saracin je rekao da je samit Berlinskog procesa u novembru dao dobar momentum i da su sporazumi koji su tada potpisani važni mali koraci koji sada treba da budu primenjeni.

Miščević je ocenila da su samit u Berlinu i samit EU – Zapadni Balkan u Tirani dali opipljive rezultate i da će najbolji dokaz vrednosti potpisanih sporazuma biti kada počnu da se koriste u praksi.Miščević je ocenila su sve regionalne inicijative za bolju saradnju važne i da Berlinski proces i Otvoreni Balkan nisu u koliziji."Naprotiv. To su inicijative drugačijih formata, ali nisu drugačije u pogledu krajnjeg cilja koji se želi postići", kazala je ministarka.Bivši ministar Albanije za Evropu i evropske poslove Ditmir Bušati izjavio je da u regionu ima 70 ili 75 inicijativa različitih formata ali da je važno osigurati inkluzivnost inicijative.Istakavši da sporazumi potpisani u okviru Belrinskog procesa neće dovesti do toga da više doktora iz Tirane ide u Beograd ili obrnuto, jer svi oni žele u Nemačku, Bušati je rekao da je vrednost tih dokumenata u približavanju ljudi, ublažavanju tenzija i stereotipa i pripremama za članstvo u EU.Bušati je kazao da je posle perioda stagnacije u procesu evropskih integracija samit u Tirani bio simboličan gest i da je tome prethodilo obnovljeno angažovanje EU i Nemačke u regionu, što se podudarilo sa ratom u Ukrajini.To pokazuje, dodao je, osećaj hitnosti u pogledu regionalne saradnje, procesa pomirenja i evrointegracija.Prema njegovom mišljenju, region je još daleko od onoga gde bi terbalo da bude i gde bi trebalo da stigne."Ovih dana optimizam je luksuz, pesimizam nas nigde ne vodi. Moramo da budemo realisti i da radimo na realnističnm rešenjima koji će region približiti EU", kazao je Bušati, ocenivši da je neophodno zemljama Zapadnog Balkana dati neki predvidiv vremenski sled.BONUS VIDEO: Helikopteri KFOR-a nadleću sever Kosova

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=helikopterkosovoam-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4848880"]