Šapić preuzima "glogov kolac" kao štafetu od Šešelja i kreće u juriš na Kuću cveća

"Pokrenuću inicijativu da jednom za svagda završimo sa tom Kućom cveća i da Josipa Broza vratimo tamo u Kumrovec, odakle je došao, a da Kuća cveća bude mesto gde će počivati najveći srpski velikani, da to bude muzej srpske istorije", obećao je Šapić.

I trebalo bi da ga držimo za reč, jer gradski problemi su dosadna stvar, zar ne? Zašto bismo se uopšte obazirali na točkove koji otpadaju s autobusa i od kojih stradaju ljudi na ulicama kad možemo da uživamo u raspravama o nacionalnom identitetu?

Ima li šta bolje od priče ko je pravi Srbin, a ko to nije, ko je pomalo ustaša, a ko je istinski ustaša kog je potrebno hitno proterati i zatvoriti.

Dobro, nije baš moguće nekoga istovremeno proterati i zatvoriti, ali bar jedno od ta dva bi trebalo uraditi, jer nama takvi nisu potrebni. Beograđanima je potreban "srpski gradonačelnik" koji rešava važne nacionalne probleme.

I zato, manite nas priče o divljoj gradnji, neka cveta i treba da cveta, što je bilo koga briga za urbanizam kad imamo porodičnog čoveka na čelu grada?

I ne samo porodičnog čoveka, već i vizionara koji je spreman da se vrati unazad i prihvati ideje iz dobrih starih vremena kad su se političari zaista bavili bitnim stvarima, kao što je izmeštanje posmrtnih ostataka drugih političara.

Da, sećate se Šešeljevog legendarnog juriša sa glogovim kocem na Kuću cveća kad je hteo da se obračuna sa Josipom Brozom Titom? Čisti politički performans, sa mnogo dreke i malo smisla.

Da, baš tada je i mladi i neiskusni Vučić shvatio i prihvatao tu viziju i pridružio se ekipi radikala. Ostalo je, što se kaže, istorija.

Danas, kad su se naprednjaci vratili korenima jedino ostaje pitanje: Hoće li ovaj genijalni potez Šapića izazvati simpatije kod starijeg, mudrijeg Vučića?

Pa, s obzirom na to koliko su se stvari promenile ili, ako budemo iskreni, nisu promenile u poslednjih 30 godina, šanse su prilično dobre.

Ah, politika, večno ciklično ludilo.

BONUS VIDEO: