0
U blizini Požege, Lajkovca i Požarevca niču desetine kilometara puteva koje na osnovu direktne pogodbe sa državom, bez tendera, grade kineske firme. A na gradilištima, mašine srpskih firmi koje povezuju isti ljudi – Milan Radoičić i Zvonko Veselinović, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kako navodi RSE, njih dvojica su pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Velike Britanije zbog sumnji na korupciju i međunarodni organizovani kriminal. Vlasti Kosova povezuju ih sa kriminalnim aktivnostima.
Pročitajte još...
0
4
6
Međutim, Srbija koja ne priznaje nezavisnost Kosova, ne priznaje ni optužbe kosovskih vlasti. Zvanični Beograd odlučio je i da ne primenjuje sankcije SAD i Velike Britanije, jer za to ne postoje međunarodne obaveze.
U javnosti Srbije, Radoičić i Veselinović se predstavljaju kao poslovni partneri, biznismeni poreklom sa Kosova.
Radoičić je i potpredsednik Srpske liste – partije Srba sa Kosova koja ima podršku aktuelne vlasti u Beogradu, predvođene Srpskom naprednom strankom Aleksandra Vučića.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je utvrdio da su tri firme povezane sa Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem u protekle dve i po godine bile podizvođači na najmanje tri putne deonice u Srbiji.
Zajedničko za te tri saobraćajnice je da su glavni izvođači kineske kompanije – Šandong i CCCC.
Da na gradilišta dođu firme povezane sa Veselinovićem i Radoičićem odobrenje su dale državne institucije, a dva posla su im dodeljena nakon uvođenja američkih sankcija u decembru 2021.
Puteve su gradila preduzeća Inkop iz Ćuprije i Novi Pazar-put, u vlasništvu Veselinovića i Radoičića i na crnoj listi SAD. U trećoj firmi, kamenolom Slovac, njih dvojica bili su suvlasnici.
Angažman je bio izgradnji deonice autoputa Preljina-Požega i brzih saobraćajnica Iverak-Lajkovac i Požarevac-Golubac.
Broj podizvođača kineskih kompanija meri se u desetinama, ali je RSE analizirao samo poslovanje firmi povezanih sa Radoičićem i Veselinovićem, jer su jedine pod inostranim sankcijama.
Obrazac poslovanja izgleda ovako: država za izgradnju puteva angažuje kineske kompanije na osnovu sporazuma Srbije i Kine, posao dogovara direktno sa njima, a da bi obezbedila novac uzajmljuje se kod kineskih banaka.
Kineske kompanije potom biraju podizvođače, a za njihovo angažovanje im je potrebna saglasnost države – putarskih javnih preduzeća i ministarstva građevinarstva.
Izgradnja tri deonice puta, gde sa kineskim firmama učestvuju i Veselinovićeve i Radoičićeve mašine, koštala je Srbiju 950 miliona evra.
Dva najveća zajma uzeta su kod kineske Eksim banke 2019. i 2021. godine.
Zbog zaduživanja i poslova sa Kinom, koji se u izveštajima međunarodnih organizacija opisuju kao netransparentni i da ostavljaju prostor za korupciju, Srbija se našla i na meti kritika Evropske unije, čija članica teži da postane.
„Evropski parlament ponavlja svoju zabrinutost zbog sve veće zavisnosti Srbije od kineskih investicija i obima zajmova…i poziva srpske vlasti da poboljšaju transparentnost i ojačaju zakonsku usklađenost za ulaganja iz kineskih i drugih stranih autoritarnih režima“, piše u izveštaju Evropskog parlamentaza 2021. godinu.
Iz dokumenata koje je RSE analizirao, nije poznato koliko su firme Veselinovića i Radoičića zaradile na građevinskim poslovima sa kineskim firmama.
Odnosno, koliki procenat ugovora ide njima kao podizvođačima.
U privrednom registru nisu dostupni finansijski izveštaji tih firmi za 2022. godinu, ali poslednji dostupni podaci pokazuju rekordne zarade na godišnjem nivou.
Njihovo građevinsko preduzeće Inkop iz Ćuprije zaradilo je 2021. godine 15,3 miliona evra. To je šest miliona više u odnosu na 2020, kada je Inkop beležio dobit od 9,2 miliona evra.
Inkop je u tom periodu bio u poslu sa kineskim građevinskim kompanijama, ali to nisu bili njihovi jedini projekti.
Novi Pazar-put je ćerka firma Inkopa od januara 2020. godine, kada su ga kupili Veselinović i Radoičić.
Sa novim vlasnicima, zarada je uvećana preko 30 puta. Kraj 2020. godine, Novi Pazar-put je dočekao sa 5,8 miliona evra zarade, dok je 2019. godine iznos zarade bio 179 hiljada evra.
A onda je na kraju 2021. godine zabeležen još veći saldo na računu – zarada od 10,2 miliona evra.
Pored saradnje sa kineskim kompanijama, Novi Pazar-put je u ovom periodu i dobijao ugovore od institucija Srbije, za održavanje lokalnih puteva u nekoliko opština – Novom Pazaru, Tutinu, Vrnjačkoj Banji, Kraljevu.
Pošto sankcije Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije nisu obavezujuće za Srbiju, firme Radoičića i Veselinovića posluju nesmetano.
U decembru 2021. godine, komentarišući odluku SAD da Radoičića i Veselinovića stavi na crnu listu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da će nadležni organi ispitati sve ukoliko postoje „neke ozbiljne optužbe“.
U mesecima nakon te izjave, javnost u Srbiji nije saznala da li su optužbe ispitane, niti su Vlada i Predsedništvo odgovorili na to pitanje Radiju Slobodna Evropa. Milan Radoičić se pojavljivao na zvaničnim skupovima, pored Aleksandra Vučića.
U izveštaju Sjedinjenih Američkih Država, kojim su obrazložene sankcije, navodi se da je Zvonko Veselinović lider organizovane kriminalne grupe, kao i da je umešan u šemu podmićivanja širokog spektra.
U koruptivnoj šemipominju se i političari, kojima je Veselinović, kako se navodi, pomagao u izbornoj kampanji, a zauzvrat bi ga oni „nagrađivali najboljim infrastrukturnim ugovorima“.
Nije precizirano o kojim je političarima reč. Zvonko Veselinović se nije oglašavao o sankcijama SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, a u javnosti se ne pojavljuje.
Dok u Srbiji posledica nema, sankcije su pravno obavezujuće za američke i britanske firme i građane, kojima je zabranjeno da posluju sa licima sa crne liste.
„Preduzećima Ujedinjenog Kraljevstva ne bi bilo dozvoljeno da posluju sa pojedincima ili kompanijama koje smo sankcionisali i biće kažnjeni od strane našeg Odeljenja za poslovanje i trgovinu ako se utvrdi da to čine“, odgovoreno je za Radio Slobodna Evropa iz britanske ambasade.
Ali, ako u Srbiji posluju sa Veselinovićem i Radoičićem, zakone matičnih zemalja ne bi kršili drugi strani investitori, poput kineskih.
Beogradska predstavništva kompanija Šandong i CCCC nisu odgovorile na upit RSE o poslovanju u Srbiji, niti o optužbama dela domaće i međunarodne javnosti da poslovi koji su netransparetno dogovoreni ostavljaju prostor za korupciju.
Odgovor nije dala ni Ambasada Kine u Srbiji.
Dok su im mašine i radnici bili na gradilištima zajedno sa kineskim kompanijama, firme povezane sa Veselinovićem i Radoičićem u protekle dve godine i po godine nisu učestvovale na projektima koje u Srbiji izvode firme iz Evropske unije i Sjedinjenih Država.
To se zaključuje iz dokumenata koje je RSE analizirao – saglasnostima za izvođenje radova koje su izdala javna preduzeća „Putevi Srbije“ i „Koridori Srbije“ i Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture.
Niko od njih nije odgovorio na pitanja RSE šta je kvalifikovalo firme povezane sa Radoičićem i Veselinovićem da učestvuju u izgradnji puteva.
Na pitanja nisu odgovorile ni firme u vlasništvu Veselinovića i Radoičića, Inkop i Novi Pazar-put, kao ni firma u kojoj su do 2022. bili suvlasnici, kamenolom Slovac.
Šta poručuje EU?
Evropska unija u odgovoru za RSE nije komentarisala kineske infrastrukturne projekte u Srbiji i podizvođače koje oni angažuju.
Poručili su da se Srbija obavezala da će primenjivati pravila EU o javnim nabavkama i ekološke standarde prilikom izgradnje infrastrukture i da Evropska komisija prati poštovanje tih obaveza.
„Između Evropske komisije i Srbije održane su važne rasprave u okviru poglavlja 5 pristupnih pregovora (javne nabavke), u pogledu izuzeća od primene zakona o javnim nabavkama. Srbija se obavezala da će rešiti probleme“, dodaje se u odgovoru.
Slučaj 1: Veselinovićeva i Radoičićeva firma na putu Požarevac-Golubac
Brza saobraćajnica od Požarevca do Golupca na istoku Srbije za 337 miliona evra.
To je dogovoreno sa kineskom kompanijom Šandong (China Shandong International Economic and Techincal Cooperation Group Ltd) u avgustu 2021. godine.
Ugovor je sklopljen u prisustvu predsednika Srbije, koji je tada izjavio da je to „izuzetno korektna ponuda kineskih partnera“, koji „uvek uzimaju i domaće radnike“.
Vučić je tri meseca kasnije ozvaničio početak radova. Najavljeno je da će Dunavski koridor, kako se naziva taj put dug oko 70 kilometara, biti završen do novembra 2024. godine.
Dok mašine i radnici praše istokom Srbije, među saradnicima kineske firme pojavila se i domaća grupa firmi, konzorcijum NI.
A jedna članica konzorcijuma, pod američkim je sankcijama – firma Inkop iz Ćuprije čiji su vlasnici Milan Radoičić i braća Zvonko i Žarko Veselinović.
Druga članica konzorcijuma je firma Nukleus iz Lazarevca čiji je vlasnik Vladimir Jevtić, sa kojim su Veselinović i Radoićić radili i na drugim projektima. Jevtić i njegova firma nisu pod sankcijama.
U dokumentima se navodi da je Ministarstvo građevinarstva dalo saglasnost da oni budu podizvođači u februaru 2022. godine, dva meseca nakon što je Inkop stavljen na sankcije.
Nije navedeno šta konzorcijum radi na tom gradilištu, niti koja je cena ugovorenih radova.
Slučaj 2: Dve firme Veselinovića i Radoičića na putu od Valjeva do Loznice
Od Beograda do Valjeva za 35 minuta. To su najavili zvaničnici Srbije kada su otpočeli radovi na brzoj saobraćajnici Iverak-Lajkovac.
Radove je u junu 2020. godine ozvaničio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Obećao je da će deonica duga oko 18 kilometara, koja povezuje Valjevo sa Koridorom 11, biti gotova do kraja 2022. godine. Ipak, još nije puštena u saobraćaj.
Ugovor za ovu deonicu, vredan 158 miliona evra, potpisala je šest dana pre početka radova tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović sa direktorom kompanije kineske kompanije Šandong (Shandong Foreign Economic & Technical Cooperation Ltd).
Najveći deo poslova finansira se zajmom Eksim banke, od 134,3 miliona evra.
Na izgradnji puta od Iverka do Lajkovca kineska kompanija je u leto 2022. predložila da joj podizvođač bude firma koja je nekoliko meseci ranije stavljena na američku crnu listu, Novi Pazar-put.
U junu 2022, javno preduzeće „Putevi Srbije“ je dalo saglasnost da Novi Pazar-put bude angažovan kao podizvođač na izgradnji asfalta, uz obrazloženje da ispunjava uslove.
Nakon toga je saglasnost otišla na višu instancu, Ministarstvo građevinarstva, koje im je konačnu dozvolu dalo u septembru 2022. godine.
Na istom gradilištu se pre uvođenja sankcija našla još jedna firma Veselinovića i Radoičića, Inkop iz Ćuprije.
Tada je Inkop bio deo konzorcijuma NCI, čiji su deo još i Nukleus iz Lazarevca i C&LC iz Beograda.
U oktobru 2020 godine javno preduzeće „Putevi Srbije“ saglasili su se sa predlogom kineske firme da se konzorcijumu dodeli posao.
Na deonici od Iverka do Lajkovca, pored ostalog, povereni su im pripremni i zemljani radovi, drenaža i odvodnjavanje, regulacija vodotokova i uređenje zelenih površina.
Iz dokumentacije dostavljene RSE nije poznato koliko je konzorcijum NCI profitirao od radova na putu Iverak-Lajkovac.
Nešto više od godinu dana nakon što je Inkopu dodeljen ovaj posao, ta firma se našla pod sankcijama SAD, ali je nastavila nesmetano da posluje.
Slučaj 3: Šljunak iz kamenoloma Slovac za deonicu Preljina – Požega
Međunarodni Koridor 11, koji Srbiju treba da spoji sa Jadranskim morem, predstavljen je kao ključni projekat koji država gradi već duže od decenije.
Izgradnja autoputa do Crne Gore, dugog 269 kilometara, podeljena je u etape.
Deonicu na zapadu Srbije, od Preljine do Požege, gradi kineska kompanija China Communications Construction Company Ltd (CCCC).
CCCC je do posla, vrednog 450 miliona evra, došla direktnom pogodbom sa državom. Da bi Srbija obezbedila novac za izgradnju puta, novac je pozajmila kod kineske Eksim banke.
Kineska firma CCCC, inače, bila je na crnoj listi Svetske banke zbog sumnji na korupciju i uništavanje životne sredine na Filipinima i u drugim državama gde su imali projekte. SAD su ovu firmu stavile na crnu listu 2020. godine.
U Srbiji, kineska firma CCCC se suočila sa optužbama za ugrožavanje životne sredine tokom izgradnje puta, ali slučaj nije rešen.
A onda je u Srbiji firma CCCC našla saradnika – firmu čiji će se suvlasnici nešto kasnije takođe naći pod američkim sankcijama.
Dve godine od početka radova, u leto 2021. godine, kineski izvođač obratio se institucijama Srbije – javnom preduzeću „Putevi Srbije“ i Ministarstvu građevinarstva da odobre kao podizvođača kamenolom Slovac.
Zadatak kamenoloma, koji je tada bio u suvlasništvu Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, bio je da obezbedi tucanik – drobljeni kamen koji se koristi za izgradnju puteva. Država im je dala saglasnost da budu dobavljači materijala u novembru 2021.
Mesec dana kasnije, SAD su uvele sankcije Milanu Radoičiću i Zvonku Veselinoviću.
U dokumentima koje je RSE analizirao, ne precizira se koje je količine materijala kamenolom Slovac trebalo da dostavi, niti po kojoj ceni.
Navodi se da je procenjena vrednost podizvođačkih radova 0,09 posto od ugovora. To bi, u ovom slučaju, bilo 405 hiljada evra.
Veselinović i Radoičić su u međuvremenu izašli iz suvlasništva kamenoloma Slovac.
U julu 2022. godine, stopostotni vlasnik tog preduzeća postaje firma Nukleus iz Lazarevca, Radoičićev i Veselinovićev poslovni partner.
Kako država daje saglasnost za podizvođače?
Ugovori o izgradnji autoputeva, koje kineske kompanije imaju sa Srbijom, njih obavezuju da traže saglasnost državnih institucija prilikom angažovanja podizvođača. To se zaključuje iz dokumenata koje je analizirao RSE.
Saglasnost prvo treba da izda javno preduzeće zaduženo za posao – u ovom slučaju „Putevi Srbije“ ili „Koridori Srbije“.
Kada javna preduzeća daju svoje odobrenje, konačnu odluku daje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Ministarstvo je, inače, do juna 2020. godine, ocenjivalo rad građevinskih firmi registrovanih u Srbiji i na svaka tri meseca objavljivalo „bodovnu listu dobavljača i izvođača“. Gotovo tri godine, ažurirana lista nije objavljena.
Lista sadrži nekoliko informacija o građevinskoj firmi – koliko ima zaposlenih, da li su inspekcije na gradilištu pronalazile radnike na crno, da li je bilo lakše ili teže povređenih radnika i da li imaju dugovanja.
Firme sa najmanje prekršaja su na vrhu, „belom“ delu liste. One sa najviše prekršaja su pozicionirane na dnu, odnosno na „crnom“ delu.
Lista je trebalo da pomogne državnim institucijama prilikom angažovanja firmi na građevinskim poslovima.
Preporuka je bila da pre donošenja odluke provere kako se preduzeće kotira na „crnoj i beloj“ listi i da se izbegne da se poslovi dodeljuju loše rangiranim firmama.
U „crnu i belu“ listu ministarstva, ipak, nisu uključena sva preduzeća koja grade po Srbiji.
Na poslednjoj objavljenoj u junu 2020, među 508 preduzeća, kineski Šandong je na 131. mestu, а negativni poeni upisani su im zbog dugovanja. Kineske firme CCCC nema na listi.
Od firmi povezanih sa Veselinovićem i Radoičićem, Novi Pazar-put ima dobre ocene, dok je na „crnom delu“ liste bilo građevinsko preduzeće „Granit Peščar“, do skoro u suvlasništvu Veselinovića i Radoičića.
Građevinska firma čiji su vlasnici braća Veselinović i Milan Radoičić, Inkop iz Ćuprije, nije bodovana na listi ministarstva.
BONUS VIDEO: Bil Brauder o sankcijama Radoičiću, Veselinoviću i Tešiću
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare