Rusija iznela zahteve za pregovore sa SAD o Ukrajini, tvrde izvori

Nije jasno šta tačno Moskva traži niti da li je spremna da pregovara sa Kijevom pre nego što njeni zahtevi budu prihvaćeni. Ruski i američki zvaničnici razgovarali su o ovim uslovima tokom poslednje tri nedelje, kako putem ličnih sastanaka, tako i putem video-poziva. Opisani su kao široki i slični ranijim zahtevima koje je Moskva upućivala Ukrajini, SAD i NATO-u.

Među tim ranijim zahtevima nalazili su se: garancija da Ukrajina nikada neće postati članica NATO-a, zabrana razmeštanja stranih trupa na njenoj teritoriji i međunarodno priznanje ruskih tvrdnji da Krim i četiri ukrajinske oblasti pripadaju Rusiji.

Takođe, Rusija je godinama insistirala da SAD i NATO razmotre takozvane "korenske uzroke" sukoba, među kojima je, po Moskvi, širenje NATO-a na istok.

Američki predsednik Donald Tramp trenutno čeka odgovor od ruskog predsednika Vladimira Putina o tome da li će pristati na 30-dnevno primirje, što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u utorak ocenio kao prvi korak ka mirovnim pregovorima. Ipak, Putinova posvećenost potencijalnom prekidu vatre i dalje je neizvesna, a detalji sporazuma nisu finalizovani.

Neki američki zvaničnici, kongresmeni i analitičari strahuju da bi Putin mogao da iskoristi primirje kako bi produbio podele između SAD, Ukrajine i Evrope i tako oslabio pregovaračku poziciju Zapada.

Ruska ambasada u Vašingtonu i Bela kuća nisu odmah odgovorile na zahteve za komentar.

U međuvremenu, Zelenski je sastanak ukrajinskih i američkih zvaničnika u Saudijskoj Arabiji ove sedmice ocenio kao konstruktivan i naglasio da bi potencijalno 30-dnevno primirje moglo da posluži kao osnova za širi mirovni sporazum.

Stari zahtevi u novom kontekstu

Moskva ponavlja slične zahteve već dve decenije, pri čemu su neki od njih bili deo formalnih pregovora sa SAD i Evropom. Poslednji put, ovi zahtevi su razmatrani u razgovorima sa administracijom Džoa Bajdena krajem 2021. i početkom 2022. godine, dok su desetine hiljada ruskih vojnika bile raspoređene na ukrajinskoj granici uoči invazije.

Među tadašnjim zahtevima nalazili su se ograničenja za američke i NATO vojne operacije, od Istočne Evrope do Centralne Azije. Iako su SAD odbacile neke od ruskih zahteva, Bajdenova administracija je pokušala da kroz dijalog sa Moskvom spreči invaziju. Međutim, taj napor nije uspeo i Rusija je 24. februara 2022. godine započela rat, prenosi Rojters.

U poslednjim nedeljama, američki i ruski zvaničnici spominjali su nacrt mirovnog sporazuma koji su Vašington, Kijev i Moskva razmatrali tokom pregovora u Istanbulu 2022. godine kao mogući početni okvir za nove pregovore. Ipak, taj sporazum nikada nije realizovan.

Tokom tih pregovora, Rusija je zahtevala da Ukrajina odustane od ambicija za ulazak u NATO i da se trajno obaveže na nenuklearni status. Takođe je tražila pravo veta na odluke zemalja koje bi u budućnosti želele da vojno pomognu Ukrajini u slučaju rata.

Trampova administracija još uvek nije jasno predstavila svoj pristup pregovorima sa Moskvom. Trenutno se vode dva paralelna procesa – jedan o redefinisanju odnosa između SAD i Rusije, a drugi o postizanju mira u Ukrajini.

Američka administracija je podeljena po ovom pitanju. Specijalni američki izaslanik za Bliski istok, Stiv Vitkof, koji učestvuje u razgovorima sa Moskvom, nedavno je na CNN-u opisao istanbulske pregovore kao "sadržajne i suštinske" i sugerisao da bi mogli da posluže kao smernica za postizanje mirovnog sporazuma. Međutim, Trampov glavni izaslanik za Ukrajinu i Rusiju, penzionisani general Kit Kelog, prošle sedmice je rekao da ne vidi istanbulski sporazum kao polaznu tačku.

Nema znakova da je Rusija spremna na ustupke

Stručnjaci smatraju da ruski zahtevi nisu usmereni samo na postizanje dogovora sa Ukrajinom, već i na redefinisanje odnosa sa Zapadom.

„Ne postoje znakovi da je Rusija spremna na bilo kakve ustupke“, kaže Angela Stent, viši saradnik u Institutu Brukings i bivši vodeći američki obaveštajni analitičar za Rusiju i Evroaziju. „Zahtevi su isti kao i ranije. Mislim da oni zapravo nisu zainteresovani za mir ili značajno primirje“.

Američki obaveštajni zvaničnici zaključili su da je invazija Rusije bila neminovna, pa su visoki predstavnici Bajdenove administracije pokušali da kroz pregovore odgovore Moskvu od napada. Dokumenti američke vlade, koje je pregledao Rojters, pokazuju da su SAD bile spremne da razmotre tri ruska zahteva – zabranu vojnih vežbi NATO-a na teritoriji novih članica Alijanse, zabranu raspoređivanja američkih raketa srednjeg dometa u Evropi i zabranu vojnih vežbi NATO-a u Istočnoj Evropi, na Kavkazu i u Centralnoj Aziji.

„Ovo su isti ruski zahtevi koje slušamo još od 1945. godine“, kaže Kori Šake, bivša zvaničnica Pentagona i direktorka odseka za spoljne i odbrambene politike u Američkom institutu za preduzetništvo. „Zbog ponašanja Trampove administracije u poslednjim nedeljama, Evropljani nisu samo zabrinuti da ih napuštamo – oni se boje da smo prešli na stranu neprijatelja“.