Pusti krizu, diži penzije: Vučić krenuo Tadićevim stopama

Nakon što je Srpska napredna stranka preuzela vlast, Vučić je kritikovao ekonomsku politiku svojih prethodnika, a posebno odluku vlade Mirka Cvetkovića da 2008. godine, u vreme ekonomske krize, podigne penzije. Upravo je ovo povećanje bio jedan od razloga zbog čega je 2014. godine tadašnji premijer Vučić, u okviru fiskalne konsolidacije, odlučio da smanji penzije određenom delu građana."Kada sam postao premijer, javni dug izražen u procentima bruto domaćeg proizvoda iznosio je, u zavisnosti od toga koji trenutak uzimate, od 77 do 79 odsto”, rekao je Vučić za Tanjug pre dve godine.Nešto ranije, Vučićev prethodnik na mestu šefa države, Boris Tadić, priznao je da je podizanje plata i penzija u njegovo vreme bila greška, ali da nije samo on kriv, već i koalicioni partneri.Dvanaest godina kasnije - Srbija čeka isti scenarioDvanaest godina kasnije, Srbija doživljava isti scenario - u momentima kad veliki broj stručnjaka najavljuje ekonomsku krizu, u našoj zemlji se najavljuje povećanje penzija. I to ne beznačajno.“Država, ako bi poštovala zakone, onda bi morala bi da poveća penzije, ali ne značajno kao što predsednik najavljuje, nego u skladu sa rastom bruto društvenog proizvoda, koga neće biti, odnosno u skladu sa inflacijom koje će biti”, objašnjava za Nova.rs glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk.

“Formula se zna. Predsednik nema tu šta da se pita - odluku o povećanju donosi se u skladu sa zakonom koji je usvojen Skupštini. Nažalost, zna se kako se u ovoj zemlji donose odluke”, navodi Ćulibrk, dodajući da predsednik Vučić povlađuje svim kategorijama društva.“To čini sa navijačima, najavljujući nacionalni stadion, to čini i sad sa penzionerima i tom najavom o povećanju penzija i to značajno. Iako postoji zakon koji, kad bi se primenio, tog povećanja ne bi ni bilo. Ako sve bude onako kako većina ekonomista predviđa, mi ćemo ove godine imati pad bruto društvenog proizvoda, što znači da nećemo ni imati osnovu za povećanje. Biće dobro, ukoliko ne usledi smanjenje penzija”, napominje Ćulibrk.On smatra da je odluka o povećanju, koju je najavio Vučić, kao i ona koju je sprovela vlada Mirka Cvetkovića u vreme ekonomske krize 2008. godine, i te kako uporedive.“Sećam se da su mi svojevremeno tvrdili Mirko Cvetković i tadašnja ministarka finansija Dijana Dragutivnović da su bili protiv jednokratnog povećanja penzija od 10 odsto. Ta odluka je doneta na političkom nivou, a sprovedena je po želji tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i nekadašnjeg predsednika PUPS-a Jovana Krkobabića. Sad imamo istu situaciju da odluku donosi predsednik ne vodeći računa o javnim finansijama i važećim zakonima”, naveo je glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN.Priprema biračko telo za nezgodne momenteZa sociologa Darija Hajrića odluka da se povećaju penzije predstavlja politički licemeran potez predsednika Srbije, imajući u vidu šta je ranije govorio i kako je kritikovao svoje prethodnike zbog slične odluke.

“Sve što Vučić radi od kako je došao na vlast je populizam. On gleda svoje biračko telo i priprema za neke nezgodnije momente u svojoj političkoj karijeri, kao što je najavljeni dogovor oko Kosova”, smatra Hajrić.On pretpostavlja da je odluka o podizanju penzija unapred osmišljeno “amortivozvanje” nezadovoljstva koje će uslediti nakon što se dogovor Beograda i Prištine formalizuje.“Vučić je sebe demantovao gomilu puta i radio je stvari koje je ranije kritikovao, kao što je kritikovao i stvari koje je ranije radio. Ne možemo očekivati da će on da se zauzme za bilo šta dugotrajno. Ne iznenađuje me ta vrsta licemerja, da Vučić radi isto ono što mu je smetalo kod Cvetkovićeve vlade, jer on to uvek radi”, ističe sagovornik Nova.rs.Ista priča - isti epilogHajrić smatra da Vučić kupuje građane njihovim novcem i pretvara se da ih ‘vadi iz svog džepa’.“Isto je radio kad je delio i respiratore po bolnicama. Nije dobra politika kad se šef države pretvara da je Deda Mraz, jer sve to građane košta. Svaki put kad on izvuče nešto iz ‘džaka’, nešto drugo ostaje u njemu. Neke stvari koje su mogle da se plate time, a koje bi bile pametnije, neće moći da se finansiraju”, navodi on.S druge strane, Ćulibrk podseća da je u decembru 2008. godine, kad je zvanično doneta odluka da se penzije jednokratno povećaju za 10 odsto, a zatim kad je odlučeno da se usvoji još jedno redovno povećanje u skladu sa zakonom, on tvrdio da će najveći gubitnici tog povećanja biti penzioneri.“To se i desilo. Penzija je pre povišice bila 220 evra u proseku, a onda je pala na 180. A evo nas danas, 12 godina kasnije ponovo na penziji od 220 evra. Koliko god predsednik bio svemoguć, on još uvek ne može da pretvara kamen u zlato ili evre i dolare”, objašnjava Ćulibrk.https://www.youtube.com/watch?v=AKh4Pu6zIrw