Profesor emeritus Alfa univerziteta Ljubomir Madžar saglasan je sa ocenom Fiskalnom saveta Srbije da će u narednoj godini biti neophodna kontrola rasta penzija i zarada u javnom sektoru, gde bi i zamrzavanje bilo opravdano, navodeći da on smatra da bi i sa penzijama trebalo nešto učiniti.

Ne mogu da se setim da Fiskalni savet u nekoj krupnijoj stvari nije bio u pravu sa svojim konstatacijama i dijagnozama, tako da i sada mislim da je to upozorenje sasvim umesno, rekao je Madžar za Danas.

Ja bih i malo zaoštrio i rekao da će nešto morati i sa penzijama da se uradi, iako sam i sam penzioner, jer će veliki broj zaposlenih ostati ili bez plate ili na minimalcu, upozorio je on.

Predstoji nam jedan period, smatra Madžar, u kome će dohoci zaposlenih značajno opasti u odnosu na penzije i sa stanovišta društva kao celine, to nije dobar oblik neravnoteže.

U krajnjem slučaju, treba postupiti po preporukama Fiskalnog saveta, ali ipak nisam siguran da će to biti dovoljno i da neće morati da se ide i malo drastičnije u kontrolu svih dohodaka, uključujući i penzije.

Sve zavisi od toga koliko će ovaj virus besneti. Ako on nastavi svoju aktivnost i posle jeseni i zadre u zimu, onda će verovatno morati i nešto drastičnije da se preduzima nego što to predlaže Fiskalni savet, predočio je Madžar u izjavi Danasu.

Fiskalni savet Srbije ocenio je u svojoj analizi da država više nema toliko raspoloživih resursa za snažnu intervenciju jer se neracionalno zadužila za više od 600 miliona evra zbog isplate od 100 evra svim punoletnim građanima.

U ovu godinu država je i inače je ušla sa uvećanim javnim dugom zbog neumerenog povećanja zarada u javnom sektoru od oko 10 odsto, ocenio je Fiskalni savet analizirajući efekte zdravstvene krize na fiskalna i ekonomska kretanja u ovoj i narednoj godini.

Naglašeno je da će u narednoj godini biti neophodna kontrola rasta penzija i zarada u javnom sektoru gde bi i zamrzavanje bilo opravdano jer se očekuje da će deficit države iznositi rekordnih sedam odsto BDP, a trebalo bi ga svesti na dva odsto kako bi se sprečio rast javnog duga koji će i inače na kraju ove godine premašiti 60 procenata BDP.

Fiskalni savet je upozorio i da će po svemu sudeći pad BDP iznositi tri odsto, ali ukoliko se kriza sa epidemijom produži, može se očekivati i minus od pet procenata, pri čemu bi bez posla moglo da ostane između 30.000 i 50.000 ljudi.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram