Stadion, park, spomenik: Vučićeva megalomanija nema kraja

Najava izgradnje Nacionalnog stadiona u koji će sledeće godine biti uloženo 150 miliona evra i parka ispred Hrama Svetog Save koji će koštati čak 7,5 miliona evra predstavljaju nastavak postavljanja monumentalnih spomenika ove i ovoj vlasti.Nasušna potreba Javnost je o ovim projektima obavestio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i okarakterisao ih kao nasušnu potrebu države i njenih građana. On je istakao da će srpski Nacionalni stadion biti pandan engleskom Vembliju, te da će gradnja početi naredne godine. Projekat novog stadiona, prema njegovim rečima, "nasušna je potreba" države, koja će doneti brojne sportske, ali i finansijske benefite.Kad je reč o parku ispred hrama, Vučić je rekao:"Biće velelepan park ispred, koji će mnogo da košta, pravu šumu ćemo da napravimo, predivan park. Prva faza će da košta 1,5 miliona, ukupno 7,5 miliona evra”.Na spektakularan način najavljivano je i postavljanje 23 metra visokog spomenika Stefanu Nemanji."Kome bismo ga napravili ako ne Stefanu Nemanji? Ja mislim da to nije stvar ukusa, nego odnosa prema svojoj zemlji i svom gradu", rekao je Vučić odgovarajući na kritike da je reč o jednom kičastom i bespotrebno velikom projektu.Oštre kritike javnosti imali smo i nakon izmeštanja spomenika Dimitriju Tucoviću sa Slavije i postavljanja pevajuće svetleće fontane, da ne govorimo kakav je haos izazvala seča stabala na Kalemegdanu kako bi se postavila gondola. Istu reakciju veliki deo srpske javnosti imao je i na najavu postavljanja jarbola na Ušću visine 120 metara...U pokušaju da saznamo koje su to karakterne osobine koje krase aktuelne srpske neimare, pitali smo za mišljenje psihologa, ali i dobrog poznavaoca političkih marifetluka.Umišljanje veličine Psiholog Ana Mirković za Nova.rs kaže da postoji svojevrsna simbioza između političara i arhitekture.

"Ako posmatramo istoriju kao učiteljicu života, onda možemo da naučimo da postoji korelacija između politike (političara) i arhitekture. Neki diktatori grade svoj kult ličnosti kroz arhitektonska dela koja su velika, megalomanska, na neki način vanvremenska i koja imaju za cilj da pokažu uticaj i moć pojedinca ili grupe na vlasti. Ne moramo se vraćati duboko u istoriju, pogledajte diktatore 20. veka - Hitlera, Staljina, Musolinija - svi su imali težnju da gradeći grandiozne objekte pokažu sopstvenu veličinu. Opet, istorija nam je, takođe, pokazala da je ta veličina bila samo u njihovim glavama i plod mašte svakog tog malog čoveka da bude veći nego što jeste", obrazlaže Mirković.Govoreći o estetskim kriterijumima koju aktuelna vlast pokazuje u svojim projektima poslednjih nekoliko godina Mirković dodaje:"Na primeru svega što se dešava u našoj zemlji i u glavnom gradu - evidentno je da se radi o nedostatku bilo kakvog estetskog kriterijuma. Postoje ljudi prefinjenog ukusa i ljudi bez ukusa i mi smo svedoci vremena u kom pripadnici ove druge grupacije zlopuotrebljavaju poziciju koju imaju da oskrnave sve simbole grada, zamene ih megalomanskim projektima koji su reprezentativni primerci kič kulture. Kič je, kao što znamo, niskovredno stvaralaštvo sa umetničkim pretenzijama koje podilazi širem krugu manje obrazovanih ljudi. Kič povlađuje nerazvijenom ukusu i potrebama ljudi koje su na granici vrednosne i moralne neprihvatljivosti, a koju veliki broj sociologa izjednačava sa kulturom najnižeg nivoa nazivajući je vulgarnom. Vulgarni ljudi u vulgranim vremenima, veličajući sopstvenu ličnost posežu za gradnjom megalomanskih zgrada, spomenika, stadiona i parkova da bi kompenzovali sve malo čime nisu zadovoljni", navodi Mirkovićeva.Arhitektura autoritarnih režimaGledano kroz prizmu politike, analitičar Zoran Stojiljković kaže da su grandiozne građevine po pravilu i kroz čitavu istoriju dizali autoritarni režimi."U ovom stanju u kojem se država trenutno nalazi, kada bi socijalni i ekonomski prioriteti trebalo da budu priritet, ova vrsta arhitekture neoimperijalizma, građenje spomenika jednom režimu, nema nikakvo opravdanje, pogotovu kad je izražena ovolika grandomanija. Podseća na arhitekturu autoritarnih režima koji sami sebi dižu spomenike, a cilj je zamajavanje naroda po rimskom principu "hleba i igara"", objašnjava Stojiljković za Nova.rs.

Ovakvi projekti, ističe Stojiljković ostavljaju gorak ukus u ustima građana."Pošteno priznajmo ovako se derogira ukus i stvara određeni mentalitet i to će dugo potrajati. To što oni prave ostaće lice ovog grada. Šta posle njih, da skraćujemo Stefana Nemanju ili izmeštamo fontanu? Šta reći, što manji ljudi to veći spomenici", zaključuje Stojiljković.