Protić: Đinđića sam samo dva puta video opuštenog

Pored političkog prijateljstva, negovanom kroz različite koalicije, Protić i Đinđić su neretko vreme provodili razgovarajući o temama koje nemaju veze s politikom, stanjem u zemlji, Slobodanom Miloševićem…Kad smo upitali kako pamti prvog demokratski izabranog premijera Srbije, on je naveo da se seća ozbiljnog, odgovornog čoveka, uvek vrhunski koncentrisanog na svoj zadatak i plan.“Prvi put kad sam video njegovu pravu ličnost, odnosno osobine sakrivenog beogradskog dečaka, kad smo zajedno boravili u Beču. Ne mogu da se setim kojim smo se povodom našli u glavnom gradu Austrije, ali se vrlo dobro sećam njegovog predloga da krenemo u šetnju gradom i da provedemo bezbrižno vreme koje nam je bilo na raspolaganju”, navodi Protić, nastavljajući da opisuje kako je izgledalo njihovo druženje tog dana.“Zoran se pojavio u farmericama, duksu i patikama. Kako smo izašli na ulicu on je počeo da se zeza, koristeći beogradski žargon, kojim je on inače govorio. To se pretvorilo u neviđeno smejanje nas dvojice na razne teme, ljude i dogodovštine. Bilo je to nekoliko sati tokom kojih nijedan od nas dvojice nije pomenuo politiku, Miloševića, Srbiju... Ali već te večeri, kad smo imali zvaničnu večeru, pojavio se onaj ozbiljni, strogi Zoran, fokusiran na razgovore koje smo imali sa predstavnicima austrijske vlade”, objašnjava naš sagovornik.Druženje u Parizu: Zoran je hteo da upozna skrivene znamenitosti gradaProtić dodaje da je drugi put video Đinđića u opuštenom raspoloženju tokom njihovog zajedničkog boravka u Parizu.“Tad smo se našli zajedno na nekim pregovorima. Sa njim je tada bila i njegova supruga Ružica, koja je neverovatno šarmantna i vesela osoba. On je meni pokazivao ranije Beč, u kome je živeo, a u Parizu smo se našli u obrnutim ulogama. Puna dva dana smo šetali glavnom gradu Francuske, a tokom tih šetnji Zoran je tražio da mu pokažem skrivene znamenitosti Pariza. On je voleo da sluša o francuskoj istoriji o kojoj sam ja mnogo toga znao”, objašnjava Portić.

Interesantna scena, dodaje on, dogodila se kad su tokom šetnje naišli na pantomimičarsku uličnu trupu.“Oni su bili sa akademije Marsela Marsoa. Ja mu kažem: ‘Zorane, ovo je Komedija del arte, više nigde na svetu nema da ti na ulici i za male pare igraju predstavu’. Nakon toga smo nas dvojica sakupili novac, a bilo je tu još ljudi koji su pomogli da se održi predstava. Tako smo mi na ulici, u najstarijem delu Pariza, gledali predstavu i sve je izgledalo kao da se doba renesanse obnovilo. To su mi najlepša sećanja na Zorana i tu smo se mi prepoznali kao ljudi sa beogradskog asfalta koji imaju slične afinitete, estitiku i humor”, objašnjava Protić, dodajući da su pomenuta dva događaja nešto po čemu najradije pamti Đinđića.“On je tada imao priliku da se sasvim opusti, što je, koliko ja znam, u krugovima u kojima smo se mi kretali, on vrlo retko činio. Zoran je bio čovek koji je diktirao ozbiljnost i fokusiranost na ono što je tema i zadatak”, podvlači Protić.“Zoran je u svemu bio umeren”Protić kaže da će Đinđića pamtiti i po njegovoj umernosti, navodeći da je u pitanju čovek koji je sam sebe stvorio.“Zoran je bio u svemu umeren. On ako popije čašu crnog vina, to znači da je bio krajnje opušten. Mogli ste ga ponekad videti da popije čašu piva, nikad kriglu. Zašto je bio takav? Zato što je krenuo iz pozicije koja nije mnogo obećavala i bio mu je potreban ogroman napor i životna disciplina da bi se ostvarilo ono što je on ostvario. Vrlo su retki slučajevi ljudi koji krenu iz vrlo nepovoljne situacije, a stignu do nemačkog doktorata, vrhunske intelektualštine, vrha političke stranke i države. On je tu svoju disciplinovanost, strogost i vrednoću pretvorio u karakterne osobine”, zaključuje Milan St. Protić.https://www.youtube.com/watch?v=nT6T7JjCXew&feature=emb_titlePratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram