Oko sebe je prvo okupio bliske saradnike Zorana Đinđića, potom je postao pragmatičan zagovornik EU i prijateljstva sa Nemačkom, citirao je Maksa Vebera, a gotovo nijednu priliku i dalje ne propušta da kaže da ne spava, da radi i vikendima i praznicima… I ovo nisu jedini pokušaji lidera SNS i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da sebe predstavi kao nekog ko liči na Zorana Đinđića, čak i u onom najtragičnijem delu kada govori o sopstvenoj ugroženosti od strane mafije. Sagovornici portala Nova.rs, od kojih su neki bili bliski saradnici Đinđića, kažu da je takvo porođenje nemoguće, a citiranje Vebera nije dovoljno ni da bi se zaličilo na Đinđića.
Zoran Đinđić zauvek će ostati upamćen kao prvi demokratski premijer u Srbiji, nakon pada režima Slobodna Miloševića. Važio je za pragmatičnog političara koji svoju ideju o evropskoj i slobodnoj Srbiji nije uspeo da sprovede u delo, jer su ga ubili.
Bio je i veliki filozof, nemački đak sa odličnim kontaktima u toj zemlji, sa velikim ugledom i u svetskim naučnim krugovima.
Svi njegovi saradnici su ga opisivali kao čoveka sa velikom energijom, koji je, umesto da hoda – trčao. To je tražio i od njih. Građanima je poručivao da nema spavanja, da nema subota, nedelja i praznika, ukoliko žele da postignu veliki cilj, te da će spavati kad odu u penziju.
Sve to je, čini se, pažljivo slušao i aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, tada njegov veliki politički protivnik. Nekada je kao radikal na tablu sa imenom ulice Bulevar Zorana Đinđića lepio plakate sa imenom Bulevar Ratka Mladića. Danas bi rado, čini se, da zaliči baš na njega.
Sada Vučić ne propušta nijednu priliku da građanima objasni kako ne spava, kako nema slobodnih dana, ne ide na odmor.
„Mora da se radi. Nemojte spavati, nemojte ustajati kasno. Potrebno je da radimo vikendom, da radimo više kako bismo stigli najrazvijenije zemlje Evrope… Ne može neradna nedelja. Ne dam. Ko hoće da ne radi nedeljom, nek ide u neke druge zemlje“, rekao je on nedavno.
Voli da priča i o prijateljstvo sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koja mu, kako je nedavno rekao, nekad zamera što je ne zove češće. U jednom periodu gotovo prilikom svakog obraćanja citirao je Maksa Vebera, baš onog čije je knjige prevodio Zoran Đinđić.
A potom su na scenu stupili njegovi saradnici, baš oni koji su nekad bili bliski pokojnom premijeru. Neumesno su govorili da Vučić na Đinđića podseća po energiji, odlučnosti, posvećenosti…
Najnoviji pokušaj čini se dolazi nakon hapšenja grupe Veljka Belivuka, koju je vrh vlasti poredi sa zemunskim klanom. I baš u tom periodu objavljeno je da je pripreman atentat na Vučića, a pominjan je i snajper.
A kako sve ovo izgleda njemu bliskim ljudima?
Upitana da li je primetila pokušaje aktuelng predsednika da liči na Zorana Đinđića, Gordana Matković, nekadašnja ministarka u Đinđićevoj vladi za Nova.rs kaže:
„Iskreno, ne pratim sve to dovoljno da bih mogla to da kažem sa sigurnošću. Ali, ako me pitate da li je to uopšte moguće, rekla bih da nije“.
Zoran Gavrilović, istraživač Birodija, navodi za Nova.rs da je priča o jednačenju Vučića sa Đinđićem pokušaj aktuelnog predsednika da sa Zapada dobije legitimitet.
„Značajna komponenta u pravcu tog imaginarijuma je političko prijatetljstvo sa Čedomirom Jovanović, koji se predstavlja kao politički naslednik Zorana Đinđića“, smatra Gavrilović.
On navodi da se Vučićevi pokušaji da kopira Đinđića, ogledaju u tome što se poziva na zapadnu racionalnost i protestantsku etiku.
„Ta protestantska etika, koja polazi od posvećenosti radu i kulturna politika oličena u farmama i zadrugama ne idu zajedno. Sa druge strane, imamo pokušaje da zagovara puno rada, što nekad prelazi u sagorelost“, navodi Gavrilović i dodaje da misli da Vučić Vebera nije ni čitao.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare