Pred beogradske izbore: Mogući kandidati opozicije

Od kada je 2012. godine Srpska napredna stranka došla na vlast, izbori za gradski parlament u Beogradu održani su tri puta i to sva tri puta u proleće. Prvi put 16. marta 2014, drugi put 4. marta 2018, treći put 3. aprila 2022. Sva tri puta su pobedili naprednjaci formirajući vlast nakon izbora sa SPS-om. Sada bi gradski izbori trebalo da budu u decembru: očigledno je da – rečeno košarkaškim rečnikom – Vučić posle 11 godina na vlasti mora da razmatra nove taktike uz sve rizike koje takva promena igre donosi, objavio je nedeljnik Vreme.Naime, ovi izbori su posebni po tome što građani na njima neće glasati za opoziciju, nego protiv Vučića i SNS. Glasanje “protiv” je uvek snažniji pokretač od glasanja “za”. Za opoziciju je to srećna okolnost, jer u ovom slučaju oni ne moraju da imaju kandidata koji će svojom pojavom i harizmom motivisati građane da izađu na birališta – dovoljno je da imaju onog koji ih svojom pojavom neće demotivisati. Zato će i birati opciju koja nudi najizglednije šanse da Vučića obori sa vlasti u Beogradu.Prema istraživanjima u koje je “Vreme” imalo uvid, jedinstvena lista proevropske opozicije mogla bi da ima između 45 i 50 odsto glasova Beograđana, što bi značilo kraj vlasti SNS u glavnom gradu. Kada je 2000. ujedinjena opozicija DOS tražila najboljeg kandidata koji će izaći na crtu Miloševiću, izabrali su onog koji je imao najmanje negativnih bodova u istraživanjima, a to je bio Vojislav Koštunica. Njegova “običnost” tada je bila njegova prednost, jer on nije izazivao oprečna mišljenja kod ljudi. Zato je uspeo da pomiri stranačke razlike, artikuliše nabujalo nezadovoljstvo i usmeri ga prema Miloševiću. Ukratko, Koštunica je bio prihvatljiv i za deo Miloševićevih birača koji po prirodi stvari nisu mogli da prave radikalan zaokret, ali su tražili drugu opciju jer su bili prezasićeni dotadašnjom vlašću.Skupština grada ima 110 odbornika koji su izabrani na izborima održanim 3. aprila 2022. godine. Najbrojniju opozicionu odborničku grupu “Za dobar grad – Moramo”, (13), predvodi Dobrica Veselinović.

Rođen je 1981. u Beogradu, završio je Fakultet političkih nauka, a skoro 15 godina je aktivista koji se bavi širokim rasponom tema od ekologije do prostornog planiranja. On je u intervjuu za list “Danas” poručio kako je spreman da bude gradonačelnik i da bi mu bila “velika čast da bude zajednički kandidat opozicije”. “Naša vizija je godinama jasna, mi smo spremni da gradimo grad u kome se od kuće do posla stiže za 30 minuta, grad gde postoji gradski vrtić za svako dete, grad koji ne rasipa svoju energiju, diše čist vazduh i nudi vam budućnost i razlog da u njemu ostanete”, poručio je tom prilikom Veselinović.Drugi mogući kandidat ujedinjene opozicije je Mila Popović, predsednik gradskog odbora Stranke slobode i pravde u Beogradu i šefica odborničke grupe “Ujedinjeni” (12 članova).

Nju je Aleksandar Šapić, tokom rasprave o budžetu u Skupštini grada Beograda, optužio da krije svoju biografiju. “Moja biografija je javna”, poručila je Mila Popović i dodala da Šapić namerno pokušava da je diskredituje. Ona je navela da je završila državni Filozofski fakultet u Beogradu i da je “radila u internacionalnim kompanijama”.“Naprednjačka gradska vlast već 10 godina uništava naš grad. Oni ga ne grade, oni ga ruše, prave ga po svojoj meri, ubijaju mu dušu, upleli su nas u spiralu nasilja iz koje ne možemo da izađemo jer oni ne žele da se bore protiv nasilja, zato tražimo ostavku Aleksandra Šapića jer Beograd treba da preuzmu judi koji ga vole, koji ga poznaju i koji znaju kako da naprave grad po meri građana”, navela je nedavno Mila Popović.Treći mogući kandidat je Đorđe Miketić, Narodni poslanik i predsednik beogradskog odbora stranke Zajedno.

To je postao kao pobednik prvih stranačkih predizbora organizovanih u Srbiji. U zvaničnoj biografiji navodi se da je rođen 1978. godine u Beogradu i da je posle završene srednje škole u Americi, završio Stomatološki fakultet u Beogradu, a kasnije i specijalizaciju u Švajcarskoj. Pokazao je da nije “salonski” političar jer je više puta do sada predvodio aktiviste na terenu i prekidao Šapićeve konferencije za štampu. Zahvaljujući njemu, javnost je prošle nedelje saznala da Šapić, osim vile u Trstu, ima i stan u Barseloni.“Sva istraživanja, građani na ulici, angažovani pojedinci i intelektualci, govore da jedna lista proevropske opozicije konačno ima šansu da ugrozi vladajući režim”, rekao je Miketić u intervjuu za Novu S, a upitan da li bi mogao da bude zajednički kandidat opozicije, odgovara da će bilo koji kandidat koji povede listu proevropske opozicije imati njegovu podršku.Nestranački kandidatiKada je reč o nestranačkim kandidatima, za sada se izdvajaju dva imena od kojih je jedno više poznato kulturnoj, a drugo političkoj javnosti.Kao potencijalni nestranački kandidat u opozicionim krugovima pominje se Ivan Medenica (1971), bivši umetnički direktor Bitefa, pozorišni kritičar i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti.

U svojim ranijim izjavama isticao je da su ekološki pokreti alternativa vlasti pre opozicije. U februaru ove godine napustio je mesto selektora Bitefa nakon što mu je gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihajlović saopštila da, prema njegovim rečima, ne može da mu garantuje novi mandat jer je to politička odluka. “Ja nisam politička žrtva, mene niko nije smenio, politička sam žrtva utoliko što sam simptom neprofesionalnog i politikantskog vođenja ustanova gde se ljudi konstantno drže u nekim vanrednim okolnostima da bi lakše mogla da se uteruje disciplina”, kaže Ivan Medenica.Jedan od mogućih kandidata je i Vladimir Obradović (1977), narodni poslanik i profesor na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.

Na listi opozicije za grad Beograd, na kojoj se kao nestranačka ličnost našao na predlog Dragana Đilasa, zauzeo je visoko drugo mesto, odmah iza tadašnjeg kandidata za gradonačelnika, profesora Vladete Jankovića. Obradović je prvi profesor Fakulteta organizacionih nauka koji je još pre dve godine govorio o plagiranom doktoratu ministra finansija Siniše Malog, kao i o ulozi ove visokoškolske ustanove u toj aferi. Označen kao disident, uprkos urednoj kandidaturi, nije mogao da bude izabran za člana Saveta za borbu protiv korupcije. Njegov izbor sprečili su iz kabineta premijerke Ane Brnabić, odakle je Savetu stiglo pisano obaveštenje da Obradović “kritikuje vladu, da ima političke stavove, subjektivno mišljenje i da se zato traže podobniji kandidati koji bi učestvovali u radu Saveta”. “Sve to pokazuje da Savet očigledno nije nezavisno telo, što bi trebalo da bude, jer da jeste, vlada bi prihvatila njegove predloge bez obzira da li se sa njima slaže ili ne. Posle svega, u takav Savet ne bih ni ušao”, rekao je Obradović.Da li će Vučić predložiti ŠapićaKako sada stvari stoje, najbliži tome da ponovo bude kandidat SNS za gradonačelnika je Aleksandar Šapić. “Autsajder” u redovima SNS, koji je svoju političku organizaciju SPAS stavio u stanje mirovanja iako ga zlonamernici na platformi X optužuju da svake subote drži Glavne odbore SPAS-a u svečanoj Sali opštine Novi Beograd.

Šapić čuva SPAS u rezervi, ako Vučić na kraju ipak odluči da kandiduje drugog, lojalnijeg kandidata. Da ova teza nije bez osnova, pokazuje Šapićeva samostalnost u donošenju političkih odluka koje često ulaze u Vučićevu “interesnu zonu”. Svoje populističke odluke o besplatnim vrtićima, besplatnim vaučerima od 6.000 dinara u Sportvisionu i besplatnim udžbenicima, opasno liče na Vučićev “helikopter mani”, ali i opasno konkurišu Vučićevom kultu ličnosti, koji je pre pojave Šapića jedini u stranci, pa i u državi, imao monopol da nešto učini besplatnim.Predsednik Srbije sigurno ne gleda blagonaklono na ovo razmetanje autoritetom gradonačelnika Beograda. Jasno je da se Vučić i Šapić, ljudi sličnih karaktera, približavaju krešendu tog tihog međusobnog konflikta, koji bi u finišu mogao da rezultira izlaskom Šapića iz SNS i pravljenjem “rodoljubive” koalicije odmrznutog SPAS-a sa Zavetnicima, Dverima i/ili umerenijim Novim DSS-om, a o čemu je već bilo reči u medijima. Vučićev adut u toj tihoj borbi su Šapićeve afere kojih je za nepunih godinu dana mandata nakupio kao što neki naprednjaci nisu za 11 godina vlasti – od toga da je kao gradonačelnik bez dozvole zidao vilu na Bežanijskoj kosi, preko neprijavljene vile u Trstu, snimljenih nameštanja tendera i neprijavljenog stana u Barseloni, sve do snimljenih telefonskih razgovora u kojima iznosi pretnje ženi da su njena “deca ugrožena”. To se sve događa u gradu gde je pre nepunih šest meseci devetoro dece izgubilo život u masakru u jednoj osnovnoj školi. Ove afere su Šapićev kostur u ormaru od kojeg ključ ima predsednik svih građana.BONUS VIDEO Šapić: Nisam odlazeći gradonačelnik, već dolazeći