0
Predsednik pokreta Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš govorio je za Nova.rs o razlozima zbog kojih će pokret SRCE prerasti u stranku, kao i o tome sa kim bi ova opcija mogla u koaliciju na izborima. Govorio je i o pregovorima u Ohridu, da li je Vučić dobro pregovarao u Ohridu kako je sam rekao, ali i tome šta ima da poruči lideru SNS koji mu je rekao da nije prežalio to što je ga je pobedio sa 1,5 miliona glasova razlike.
Najavili ste osnivanje političke stranke i počeli s prikupljanjem potpisa za registraciju nove političke partije. Zbog čega ste se odlučili na ovaj korak? Šta je to nedostajalo pokretu što će sada stranka doneti?
Ovih dana navršava se godinu od predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji. Sve ono što je pratilo te izbore i što je usledilo posle njih motivisali su me da ostanem u politici. Pre nekoliko meseci napravili smo pokret, koji je u tom trenutku bio odgovarajuća forma jer je bio način da se uključe ljudi koji su imali zazor prema krućem vidu političkog organizovanja u smislu političkih stranaka. Kod nas su se uključili dobrim delom ljudi koji nisu imali iskustva u politici i bolje su reagovali na pokret nego stranku. S druge strane, mi smo u hodu mogli tako lakše da odradimo to formiranje pokreta, za stranku bi to bilo mnogo zahtevnije.
S obzirom na to da je sve dobro krenulo, napravili smo solidan rejting, istraživanja javnog mnjenja iz više izvora koja stižu do nas to i pokazuju. Izgradili smo imidž, postali smo relevantan faktor, iako nismo u parlamentu. Vreme je da to s jedne strane kapitalizujemo, a s druge strane prilagodimo da bi ta forma bila prihvatljiva za naredne izbore. Mi nismo ušli u politiku da preživljavamo, već da menjamo stvari. Način za to je da se izađe na izbore, a stranka je odgovarajuća forma.
Ovo što mi radimo je nešto što se dugo nije radilo na našoj političkoj sceni. Pravimo potpuno novu političku stranku od temelja, ne preuzimamo nešto što već postoji. Ništa staro ili neaktivno ne rebrendiramo. Krećemo od temelja, od prikupljanja 10.000 potpisa građana. Ovo je teži put, ali je ispravan. Mi pravimo stranku jer smo spremni da preuzmemo odgovornost, a režim od stranke pravi pokret da bi se oprao od odgovornosti od onoga što je radio pod brendom SNS.
Očekujete li izbore do kraja godine? U javnosti se ponekad „stidljivo“ pominje mogućnost da će birači do kraja godine ponovo na birališta?
Skloniji sam tome da će izbori biti tek za godinu dana, odnosno na proleće sledeće godine. Ima nekoliko razloga za to: jedan je taj što ova vlast svesna da je napravila štetne i nacionalno neodgovorne poteze oko Kosova i da su probali da slažu narod. To je suprotno njihovim predizbornim obećajima. U Srbiji se živi lošije, sve je danas lošije nego kad su pobedili pre godinu dana – i zdravstvena situacija, stanje obrazovnog ili bezbednosnog sektora. Ništa im ne ide kako treba i ja ne verujem da će oni srljati na jesen na izbore. Ima naravno i onaj jedan argument, koji poteže deo analitičara poput Zorana Panovića, a to je „SNS sujeverje“ zbog čega se se trude da im izbori uvek budu na proleće. Kad god da budu, mi ćemo biti spremni. Ne vredi da se opterećujemo onim na šta ne možemo da utičemo.
S kim biste mogli u koaliciju, koje su to političke partije s kojima biste sarađivali?
Ne interesuje nas koncept koalicije čije čija je svrha političko preživljavanje. O koalicijama za pobedu rano je da se govori. Opozicija može da sarađuje na različitim nivoima i formatima. Što se tiče saradnje i borbe za izborne uslove, a i sutra kada dođu izbori pa bude bitno pitanje kontrole izbora, tu je moguća najšira moguća saradnja neopterećena ideološkim razlikama.
Što se tiče programske saradnje, ona je moguća s onima koji nisu daleko od naše pozicije i za koje nemamo nemamo nikakvog razloga da smo podozrivi da li su oni prava opozicija ili ne. Za sada imamo nešto što bi moglo da se nazove konsultativni format ili saradnja s Demokratskom strankom, Zajedno i Ne davimo Beograd. Imali smo zajedničke tribine u Kragujevcu i Pančevu, uskoro ćemo biti u Leskovcu.
S druge strane, s kojim političkim opcijama je saradnja i zajednički front „crvena linija? Da li biste išli pod „jednu kapu“ i da desnom političkom opcijom?
Onaj ko je bio deo ove vlasti, s njim je saradnja Srbija Centra nemoguća. Državi su potrebne radikalne promene, izmene političkog sistema, odgovornost za učinjeno. Ova vlast mora da se smeni u dvokoraku, kako je to bilo u Crnoj Gori. Najpre treba da se pobedi SNS i da se obesnaži Vučić koji je uzurpirao vlast i da se vrati u ustavne okvire. Onda će i on da ode, pa ćemo da vidimo kako će oni da polažu račune.
Što se tiče saradnje sa strankama koje se u ovom trenutku percipiraju kao desna politička opcija ili kako oni sebe zovu državotvorna opozicija, mislim da za rušenje ove vlasti svakako treba biti otvoren za saradnju i s desnim političkim opcijama. Mi ne razgovaramo oko razlike u poreskoj politici, mi razgovaramo o potrebi da se ova zemlja spase jer ide u sunovrat. Da li to podrazumeva saradnju pre izbora, to u ovom trenutku izgleda manje verovatno, ali svi treba da se uzdržavamo od teških reči kako bismo mogli da učinimo moguću saradnju posle izbora kako bi Srbiji skinuli jaram SNS, bez obzira kako će ga rebrendirati. SRCE, imajuću to u vidu, ponaša se veoma odgovorno i ne upućuje teške reči prema onima koje smatramo opozicijom, iako imamo različite stavove i o važnim političkim pitanjima.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da ne možete da prežalite što ste od njega izgubili za 1,5 miliona glasova razlike na predsedničkim izborima, te da je neobično što ste bili kandidat na izborima kao hrvatski državljanin. Kako vi to komentarišete?
Kad bi Sima Spasić imao na raspolaganju Vučićevu mašineriju za medijsku i svaku drugu izbornu manipulaciju, pobedio bi na izborima i samog Vučića. Ovako je odlučio da su bolji izgledi ako idu zajedno. Nije Vučiću problem to što ja uz srpsko državljanstvo imam i državljanstvo koje sam stekao po mestu rođenja, a ne tako sto sam ga tražio. Problem mu je što uspešno skidam smokvin list s njegove sramote – poraznih rezultata njegove vladavine.
Rekao bih da bi Srbiji bilo mnogo bolje da je Vučić čovek koji nema srpsko državljanstvo. Da živimo u neka druga vremena i u nekim drugim državama, imao bi razloga da razmisli da li će ga imati nakon sto bude polagao račune za sve sto je uradio ovom narodu. Nije čudno što ga je najedilo moje pominjanje Svete Jelene. Kad već uporno koristi temu državljanstva da bi prikrio to što je predao Kosovo, da ga nešto priupitam. Kako mu nije smetalo da ministarsku fotelju da osobi koja se bila odrekla srpskog državljanstva? Pred polaganje zakletve navrat-nanos su joj ponovo dali srpsko državljanstvo. Meni to ne smeta, smeta mi što je dovedena da obavi prljav posao za Vučića.
Dijalog Beograda i Prištine je sve dinamičniji, a nedavno je završen sastanak u Ohridu gde su i Vučić i Kurti dogovoril da će prihvatiti aneks sporazuma koji je prethodno dogovoren u Briselu. Vučić je nakon toga izjavio da su dobili više nego što su očekivali i da su odlično pregovarali. Kako vi gledate na te pregovore i da li je Vučić dobro ispregovarao?
Došli smo do te situacije da Vučić ne samo da ostale stvari radi loše, već on sad čak i loše laže. On kaže da je dobro pregovarao, a pre nekoliko dana je rekao da uopšte nije bio u situaciji da pregovara nego da je bilo uzmi ili ostavi, da je stavljen pred ultimatum. Pa o čemu je pregovarao ako je stavljen pred ultimatum? Ne zna se šta je gore. Ako je stavljen pred ultimatum i bilo je uzmi ili ostavi, to govori o njegovom ugledu i snazi u tim razgovorima. Samo nekome ko je irelevantan može da se stavi na sto i da se kaže uzmi ili ostavi.
S druge strane, ako je pregovarao i ovo ispregovarao, onda je bolje bilo da nije nigde ni kretao iz Beograda. Prošli bismo bolje da on nije ni učestvovao u razgovorima, da su to sami rešavali. To što je on ispregovarao, on je kosovski fijasko svoje spoljne politike dodatno „obogatio“ fijaskom srpske evropske politike. Pristao je na takav dil da naš napredak na evropskom putu zavisi od naše kooperativnosti u uspostavljanju kosovske državnosti. To je spektakularan fijasko. Imali smo Poglavlje 35, ali ono je bilo takvo da će doći na kraju procesa priključivanja. Sad je pristao na to da nam je to poglavlje dnevna obaveza. Kad ispregovaramo o ribarstvu ili kako da izgledaju kiseli krastavčići, moraće da se vidi kakav nam je napredak s Kurtijem. To su njegovi pregovori. Ovde postoje elementi za pravnu odgovornost sa strane domaćeg zakonodavstva, ali će on odgovarati tek kad ode sa vlasti. Sad ne postoji insitucija koja bi bila u stanju da pozove na odgovornost.
Vučiću je samo važno da može da se pravda kod svog glasačkog tela pričom da nije hteo ništa da potpiše. A tvorci sporazuma su ispravno zaključili da je Vučić spreman da sprovede ono što nije spreman da potpiše, dok je Kurti spreman da ne sprovede ono što je bio spreman da potpiše.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken poručio je da bi primena sporazuma otvorila put za priznanje Kosova od strane 5 zemalja EU koje do sada to nisu učinile. Da li je to moglo da se izbegne kroz pregovore i očekujete li da će uslediti priznanja, te da će nakon toga dodatno biti olakšan put Kosova i u UN?
To što je Blinken rekao, to je nešto što sam ja protumačio poodavno tvrdeći da je svrha ovog sporazuma upravo tako nešto. Nije sporazum ni zamišljen da dovede do toga da Srbija sad prizna Kosovo, niti da Kosovo sad uđe u UN. Svrha ovog sporazuma je da nepriznavači evropski, od kojih su 4 članice NATO, da mogu kreativno da tumače da Srbija nema ništa protiv da oni propuste Kosovo u NATO. To je jednačina koja se rešava ovde. Glavni motiv, projekat koji je trebalo da se reši je da se uspostavi nova bezbednosna arhitektura regiona i da se skloni ruski uticaj. Da bi to bilo moguće bilo je važno da se na neki način regulišu odnosi Beograda i Prištine. Na ovaj način na koji je on nepotpisano potpisan, Vučić je praktično preuzeo međunarodnu obavezu, to vodi ka tome.
Kad su oni stavili taj predlog na sto, to nije bio evropski plan, već nemačko-francusko papir, ali ako ga Srbija prihvati, oni su rekli da to može da se tumači kao evropski papir. Prvi cilj je da Kosovo uđe u NATO, jer kad uđe, Kosovo više ne mora da čuva NATO kontigent, koji je inače potreban na nekoj važnijoj lokaciji. Tada će Kosovo da čuva član 5. A priča o tome daje važno da taj sporazum ne predstavlja prihvatanje ulaska Kosova u UN, to je samo bila crvena marama za Srbiju, jer to sad niko neće staviti na sto budući da zna da neće proći. Usput, Sjedinjenim državama nije prioritet da Kosovo uđe u EU, već u NATO. Zato eventualno zabušavanje Prištine u sprovođenju sporazuma koje bi se odrazilo na njihov evropski put nije neki problem. Važno im je da sporazumom nije predviđeno da to utiče na njihov evroatlantski put. Zastoj na evropskom putu je realno štap samo za Beograd.
Bili ste u startu protivnik ideje da Srbija dobije 5.000 specijalaca, dok s druge strane vlast tvrdi da je zainteresovanost za konkurs premašila očekivanja? Ima li razloga za optimizam i hoće li Srbija dobiti 5.000 specijalaca?
Neće dobiti, naravno. U ovom momentu, nakon uloženih nešto manje od 100.000 evra u marketinšku kampanju za tu stvar, uspeli su da imaju samo 650 kandidata. Iako su potpuno oborili kriterijume, i psihološke i svake druge, poput nivoa stručne spreme. Ljudi nisu zainteresovani jer ne veruju. Ne veruju ni u tu platu, jer je Vučić sam direktno menjao to obećanje. Krenuo je s 3.000 evra neto, da bi stigao do 2.000 evra, ali da je to 2.000 evra bruto plata. To niti treba Srbiji, niti to može da se napravi, niti ima finansijske ili ljudske kapacitete. Samo neko ko je šarlatan misli da sa specijalnim jedinicama nadoknađuje manjkavost postojeće vojske koja je nepopunjena i o ovom momentu loše obučena jer se na tome ne radi. Ovaj režim vojsku koristi kao manekena vojne industrije i kao nešto za prikazivanje da se odvuče pažnja s drugih stvari.
To samo iscrpljuje vojsku. Zveckanje oružjem oko administrativne linije pre dva meseca, a radeći na sporazumu koji je potpuni fijasko, oni su iscrpeli vojsku. To je potrošilo i pare i energiju i ničemu nije služilo. Priča o specijalcima i s takvim platama pravi štetu unutrašnjoj homogenosti i moralu vojske. Kako će na to reagovati ljudi koji su išli na Vojnu akademiju osam ili 10 semestara, postali inženjeri, koji su briljantni tenkisti ili završili medicinu. Na kraju će neko doći s osnovnom školom i pojaviti se s duplo većom platom. Potpuno urušavaju moral i hijerarhiju u vojsci, vojnu etiku. Ali, to se tako radi kad neko uzme da popravlja državu, a jedinu referencu koju je imao je da je stavljao plastične kantice kad mu je prokišnjavala hala u Zemunu. Vrhunac je kad se čovek koji je predao Kosovo patetično zaklinje u Somboru onima koji su živote izgubili 1999. da će sačuvati Srbiju. Malo znanja, još manje morala.
Bonus video: Ponoš o prerastanju pokreta SRCE u političku stranku
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
