Podrška viznoj liberalizaciji Kosova dolazila i iz Srbije: Proces nije u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine

Dačić je za televiziju Prva rekao da Srbija nije u načelu protiv vizne liberalizacije za Kosovo, ali da je odabran trenutak „kada izgleda kao nagrada za nešto“, iako Kosovo svoje obaveze nije ispunilo, od kojih je prva osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), piše EWB.Pre Dačića, u martu ove godine predsednik Srbije je gostujući na televiziji Hepi naveo da je „Kurti odlučan da ne formira ZSO i da mu je lako mu da to čini pokazuje i odluka o ukidanju viznog režima za građana takozvanog Kosova“.“Pri čemu mi nemo ništa protiv toga iz mnogo razloga i trebalo bi da se radujemo toj odluci. Ali trenutak pokazuje ne da nisu spremni da pritisnu Kurtija nego je to ohrabrivanje da nastavi sa politikom neispunjavanja sopstevnih obaveza. I to je problem”, naveo je Vučić.Ono što niko od medija ali i srpskih zvaničnika nije rekao je da proces vizne liberalizacije za Kosovo nije povezan sa dijalogom Beograda i Prištine i obaveza koje je Priština dužna da u tom procesu ispuni. Pored toga, da će Kosovo sigurno dobiti viznu liberalizaciju bilo je jasno još u novembru prošle godine, kada su države članice posle više od četiri godine uspele da se usaglase oko ovogp pitanja. Za kraj procedure, koja se završila odobravanjem Evropskog parlamenta, koji je od 2018. konstantno pozivao na odluci o bezviznom režimu.Podrška viznoj liberalizaciji dolazila i iz SrbijeZa razliku od kolega iz drugih država regiona, na dan kada je vizna liberalizacija zaista i omogućena čestitke su upadljivo izostale iz Beograda. Ipak, najviši srpski zvaničnici u nekoliko navrata ranije su podržavali proces vizne liberalizacije za Kosovo.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 28. oktobra, nakon saopštenja predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u kom ističe da Kosovo zaslužuje bezvizni režim, izjavio da podržava uvođenje bezviznog režima za Kosovo, kako prenosi Schengen Visa Info.„Što se tiče pohvala Prištini, nemam ništa protiv i veoma sam za to da im se da bezvizni režim i podržavaću to uvek, i u svakom trenutku, kao što sam uvek činio, iz mnogo razloga, ne želim više da objašnjavam“, istakao je s tim u vezi Vučić.Vučić je i 2021. tokom gostovanja u emisiji Ćirilica, a slične izjave imao je i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. “Ako treba i mi ćemo da pomognemo da Kosovo dobije viznu liberalizaciju”, rekao je u novembru Dačić, dodajući da „Srbija nikada nije bila protiv toga da svi građani iz našeg regiona imaju pravo da putuju bez viza u zemlje članice EU“.Da je vizna liberalizacija Kosova dobra i za Srbiju tvrdio je zamenik predsednika Privredne komore Srbije, Nenad Đurđević.“Znamo koliko je važan osećaj da možemo slobodno da putujemo po regionu i da odlazimo u zemlje Evropske unije, što nam je pre svega obezbedila vizna liberalizacija sa Evropskom unijom. Komorski investiocioni forum želeo je da pruži svoju podršku našim kolegama sa Kosova, koji nemaju mogućnost putovanja u EU, a iz političkih razloga ne mogu da putuju ni u BiH, iako su i Kosovo i BiH članice CEFTA, i aktivno učestvuju u Berlinksom procesu”, rekao je Đurđević u novembru 2021. u intervjuu za KoSSev.Dug put Prištine do putovanja bez vizaMapu puta, koja sadrži neophodne kriterijuma za sticanje bezviznog režima, Kosovo je dobilo još 2012. godine. Nakon četiri godine Evropska komisija prvi put je predložila Evropskom parlamentu i Savetu EU da se sa Kosovom uspostavi bezvezni režim, na osnovu ispunjavanja kriterijuma iz date Mape puta.Evropska komisija konačno 2018. godine, kada su bila ispunjena i posledva kriterijuma, potvrđuje da je Kosovo ispunilo sve potrebne uslove za slobodan vizni režim sa EU. Poslednji i najteži kriterijum za Kosovo bila je demarkacija granice sa Crnom Gorom, iako demarkacija sa Kosovom nije na primer bila među uslovima za viznu liberalizaciju Crne Gore.Međutim, bez obzira na ispunjavanje svih kriterijuma, države članice godinama su ovo pitanje sklanjale sa dnevnog reda. Proces su blokirale godinama i države članice EU koje priznaju Kosovo, i one koje to još uvek nisu učinile.Veliki talas migracija 2015. godine, problem tražioca azila, potencijalna zloupotreba šengenske liberalizacije samo su neki od problema koji su kočili viznu liberalizaciju Kosova. Primera radi, Holandija je proces u jednom trenutku blokirala zbog nedostatka vidljivog napretka u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Francuski zahtev bio je da se pitanje vizne liberalizacije uveže sa početkom primene ETIAS-a, sistema Evropske unije za registraciju putnika iz zemalja trećeg sveta kojima viza nije potrebna.Iako proces vizne liberalizacije nije u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine, Španija je uspevala da skine pitanje sa dnevnog reda zbog nedostatka napretka i tenzija u odnosima sa Beogradom. Tako je pitanje vizne liberalizacije za Kosovo često politizovano.Konačno, tokom češkog predsedavanja, krajem 2022. su ambasadori EU (COREPER II) glasali za liberalizaciju viznog režima, što je bio početak interne procedure unutar EU za dodeljivanje bezviznog režima, koja se završila odobrenjem Evropskog parlamenta na plenarnoj sednici u Strazburu 18. aprila.***BONUS VIDEO: Šta vizna liberalizacija znači za Srbe na Kosovu?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=taviznaliberalizacijaznaizasrbenakosovu-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5851905"]