Doktor Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka i Marko Milanović, profesor Međunarodnog prava Univerziteta u Redingu govorili su u Novom danu o ZSO i o najavljenom obraćanju predsednika Vučića. Milanović kaže da će "on skoro sigurno reći da je u konsultaciji za vladom odlučio da potpiše nekakav sporazum", dok se Surlić nada da ćemo "malo više saznati o prirodi tog sporazuma". Prema rečima Milanovića, „preuranjeno je govoriti o modalitetu autonomije ZSO“.
Doktor Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka i Marko Milanović, profesor Međunarodnog prava Univerziteta u Redingu govorili su u Novom danu o ZSO i o najavljenom obraćanju predsednika Vučića. Milanović kaže da će „on skoro sigurno reći da je u konsultaciji za vladom odlučio da potpiše nekakav sporazum“, dok se Surlić nada da ćemo „malo više saznati o prirodi tog sporazuma“.
Prema rečima Milanovića, „preuranjeno je govoriti o modalitetu autonomije ZSO“.
„Mi nismo u fazi da govorimo o tome kako bi izgledala autonomija srpskih opština. Način na koji će se uz zapadno posredovanje doći do nekog modaliteta nije toliko bitan, bitno je da li to žele. Članstvo Kosova u UN nije zamena koja za Srbiju izgleda dobro, ali pitanje je može li Srbija nešto bolje od toga da dobije“, kaže on.
Surlić kaže da se sada samo spekuliše.
„Jer nismo upoznati ne samo sa tekstom ovog sporazuma, nego i sa onim što su spremni da prihvate i Beograd i Priština kao kompromis, jer izgleda da je ZSO na nekom novom čitanju iako je već odavno dogovorena“, kaže on.
Surlić je mišljenja da je za srpsku zajednicu dovoljno da ima takav aranžman u kome „priznaje autoritet vlasti u Prištini, a zadržava pravo da funkcioniše kao i do sada, pre svega u zdravstvu i obrazovanju“.
„ZSO bi trebalo da omogući da su Srbi i dalje naslonjeni na Srbiju, a opet su integrisani u kosovski sistem i imaju tu autonomiju“, kaže Surlić.
Dodaje da „suštinski Beograd želi da zadrži pravni i ekonomski modalitet pomaganja Srbima na Kosovu“.
Milanović ističe da „u diplomatiji reč jeste vrlo vredna“.
„Većina sporazuma su političke, a ne pravne prirode, politički sporazumi imaju veliku težinu, svi sporazumi do sada od Briselskog pa do tablica su bili političke, a ne pravne prirode. Apsolutno je jasno da je ovaj nacrt sporzauma, ako je to ono što smo videli u Danasu, da to nije međunarodni ugovor, da to nije pravno obavezujući sporazum. Oni ga zovu osnovnim sporazumom, ali to je polazna tačka u procesu koji će dalje trajati“, kaže.
Surlić misli da je ideja da se postigne srednjoročni sporazum, koji bi politički doveo do određenih promena, koje bi se odrazile na institucije.
„Nemoguće da se uđe u neku novu fazu bez ostvarivanja onoga što je ranije dogovoreno, jer je to garancija da Beograd i Priština mogu da uđu u neku vrstu sporazuma. U Briselskom sporazumu je napisano da jedna strana drugu neće opstruirati u evropskom putu, a ko može da napreduje sem države, to je prošlo u javnosti potpuno neprimećeno“, kaže on.
Milanović kaže da „ne možemo da budemo sigurni da je predsednik promenio svoj stav“.
„Jer ono što kaže i šta misli nisu nužno podudarne stvari, vrlo je moguće da implementira neku strategiju koju već duže ima. Ne verujem njegovoj promeni mišljenja, niti velikim dramama, to je ona vrsta predstave na koju smo mi od njega odavno navikli. Jedino što njega interesuje je to da li će potpisivanje nekom sporazuma umanjiti njegovu vlast, to je sve što njega zanima“, kaže on.
Ceo tekst možete da pročitate na sajtu N1
BONUS VIDEO: Da li predlog statuta ZSO nemačke fondacije može biti tema razgovora Vučića i izaslanika EU i SAD?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar