Pred Dan D za Kosovo, Nova otkriva: ZSO do kraja aprila, konačni sporazum do juna

Kao što je Nova ranije objavila, dve ključne tačke spoticanja u razgovorima dve strane su formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), što ne odgovara Prištini, dok je Beogradu glavni problem odredba francusko-nemačkog predloga kojom se od Srbije traži da ne blokira ulazak Kosova u međunarodne organizacije.Konkretno, takva tačka "evropskog predloga", koji je glavni okvir za pregovore, značila bi i potencijalni ulazak Kosova u Ujedinjene nacije, što je za Srbiju crvena linija u pregovorima. O crvenim linijama govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Paralelno, evropske i američke diplomate veoma su zainteresovane da 2023. godine konačno dođe do sporazuma. Nedavna poseta visokog savetnika Stejt departmenta Dereka Šolea, ali i „velike petorke“ na čelu se specijalnim izaslanikom SAD Gabrijelom Eskobarom i specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom samo je zapadni partneri očekuju nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa, te da je potrebno da strane što pre sednu za pregovarački sto i to u okvirima francusko-nemačkog predloga.

Kako Nova saznaje iz dobro obaveštenih izvora, rok za formiranje ZSO je april, a očekuje se da će sporazum dve strane biti potpisan do juna.Milica Rakić Andrić iz “Nove društvene inicijative” kaže za Novu da je u ovom trenutku prioritet stvaranje Zajednice srpskih opština (ZSO), te da je bez dogovora oko implementacije ove tačke Briselskog sporazuma neizvesna sudbina sporazuma o normalizaciji odnosa.

“Očekujem sporazum koji kratkoročno namerava da stabilizuje odnose na Kosovu i razreši neke probleme, ali ne treba očekivati da će to biti konačni sporazum. Nedavne posete visokih zvaničnika samo pokazuju da je SAD i Evropi veoma stalo do napretka u dijalogu dve strane, konkretno da se primeni ono što je potpisano Briselskim sporazumom 2013. godine. Smatram da je sada prioritet primena ovog sporazuma, stvaranje ZSO na proleće, nakon čega će se dalje razgovarati o normalizaciji”, objašnjava naša sagovornica.Ona podvlači da su SAD i Evropa veoma zainteresovane za sporazum, te napominje kako je očigledno da pregovori idu u dva toka.“Jedan tok je dogovor o ZSO, čije osnivanje bi trebalo da znači i povratak Srba u kosovske institucije. Ovaj deo pregovora očigledno preuzima SAD, koja je primarno odgovorna za to. Drugi tok su paralelni pregovori o sveobuhvatnom sporazumu. U ovom trenutku prioritet je ZSO, jer sa ovom preprekom nije mogući postići nikakav eventualni sporazum na leto. Dodatno, ne treba zaboraviti da će ZSO biti veliki izazov za Kurtija. To je za njega noćna mora”, zaključuje Rakić Andrić.Da je ZSO prioritet, te da će morati da se realizuje, Nova je ekskluzivno objavila. Javnost smo upoznali da SAD ulaze aktvinije u ovu u političku arenu koja je ranije bila rezervisana za EU, te da joj je cilj da na sebe preuzme brigu oko ZSO i tako „otkoči“ ovu spornu tačku.Pored toga, objavili smo i da će ZSO biti formirana sa ili bez Aljbina Kurtija, koji je glavni protivnik primene ove tačke Briselskog sporazuma. U više navrata spominjao je kako je to za njega neprihvatljivo, te da neće dozvoliti još jednu Republiku Srpsku na Balkanu. Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar potvrdio je nedavno za Glas Amerike (VOA) kako ZSO mora da se formira, bez obzira ko bude na vlasti u Prištini, čime je potvrdio naša pisanja.

„Mi ćemo to uraditi, ja ću to uraditi tako što ću naći partnere, ima mnogo ljudi koji bi želeli da vide bolje odnose između Srba na severu i u ostatku zemlje. Ovog meseca ćemo početi da pričamo sa ljudima koji imaju dobre ideje“, izjavio je Eskobar.I izvršni direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa u Prištini Fatmir Šeholi nema dilemu da je pritisak SAD i EU počeo posetom „velike petorke“ Beogradu i Prištini, te da je realno očekivati da će on biti još jači u narednom periodu.U izjavi za Novu, Šeholi napominje kako se nada da ćemo do kraja godine imati „finalni dogovor“.„Pritisak će biti još jači u narednom periodu. Nadamo se da uz veliku podršku pre svega SAD, da ćemo do kraja ove godine imati finalni dogovor u dijalogu. Ako ne uspemo da postignemo rezultate koje očekuju SAD i EU, onda nažalost Srbija, ali i Kosovo će biti mnogo daleko od integrativnih procesa u EU. Nikome ne bih priželjkivao izolaciju, jer izolacija države sa sobom nosi veliki teret koji se uglavnom završava velikim demonstracijama na ulicana", podvlači Šeholi.Bonus video: Milica Rakić Andrić - Šta konkretno donosi dogovor Beograda i Prištine?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=milicarakiandritakonkretnodonosidogovorbeogradaipritinetuberippercom-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4024827"]