Aleksandar Vučić ukazaće se danas srpskom narodu iz Rusije, čim odradi svoje redovne obaveze u Beogradu – konferencije za štampu i gostovanja po tabloidnim emisijama, gde će takođe najavljivati svoju veliku posetu Moskvi. Poseta Moskvi se inače odvija u sklopu izborne kampanje Srpske napredne strnake, budući da će već za subotu zakazan veliki miting u beogradskoj Areni, za koji se na put spremaju organizovani autobusi ucenjenih, plaćenih i popisanih glasača iz cele Srbije.
Igrom slučaja, u Moskvi se ovih dana nalazim i ja. Glavni razlog moje posete je učešće na konferenciji medijske kuće „Regnum“, naslovljene „Кosovo, Srbija i Rusija“. Na konferenciji je predstavljen i zbornik radova o srpsko-ruskim odnosima u kontekstu pitanja Кosova i Metohije, a govorili su ugledni akademici i predstavnici društveno-političkog života iz Ruske Federacije i Srbije. Pored toga, iskoristio sam boravak ovde da se sastanem sa nizom ličnosti iz vrha ruske politike, te sam sa njima razgovarao o situaciji u Srbiji.
I sa konferencije i sa bilateralnih susreta nosim isti utisak – Rusija više ne veruje Aleksandru Vučiću.
Vučić je na uništavanju tradicionalno dobrih rusko-srpskih odnosa radio godinama, po nalogu zapada. Prodavao je srpsko oružje Ukrajini, fabrikovao je špijunsku aferu sa izmišljenim ruskim špijunima, direktno optuživši rusku ambasadu u Beogradu da radi protiv Srbije. Tabloidi bliski SNS su optuživali Rusiju da stoji iza organizacije opozicionih protesta prošlog leta u Beogradu. U septembru 2020. godine Vučić je u Beloj kući potpisao Vašingtonski sporazum, kojim se obavezao da će se odreći snabdevanjem energentima iz Rusije. Nedugo zatim, otkazao je zajedničku vojnu vežbu „Slovensko bratstvo“ i to samo jedan dan pre početka. Ana Brnabić je u Antaliji potpisala NATO deklaraciju kojom je podržana evroatlantska integracija regiona. Srbija se nakon toga pridružila evropskim sankcijama Belorusiji. U poslednjoj krizi oko Кosova i Metohije, zvanično je pozvao SAD da se uključi u pregovore, dok je ignorisao Rusiju, koja je garant Rezolucije 1244 i suvereniteta Srbije u UN. Njagov poslanik Dragan Šormaz je pre samo mesec dana javno napao ruski državni vrh i ambasadora Rusije u Srbiji, što su preneli svi državni i SNS mediji.
Najzad, dok se Rusija oštro protivi imenovanju novog visokog predstavnika za BiH Кristijana Šmita, kojeg su postavile zapadne zemlje ignorišući redovnu proceduru u Savetu bezbednosti, što ide dotle da Rusija zabranjuje Šmitu da govori u UN – Aleksandar Vučić za to vreme u Sloveniji potpisuje deklaraciju Evropske narodne stranke kojom se poziva na saradnju sa Šmitom.
U Moskvi je svim poznavaocima Balkana jasno da je stvoren trojni pakt „Vučić – Šmit – Eskobar“, koji ima za cilj da sprovodi zamisli Vašingtona i Berlina: nezavisno Кosovo, unitarnu Bosnu, odaljavanje Srbije od Rusije i integraciju celog regiona u NATO.
Sa druge strane, Aleksandar Vučić ima problem. Većina njegovih glasača su iskreni rusofili, ljudi koji vole Rusiju, cene Vladimira Putina, gledaju u pravcu istoka i zahvalni su na zaštiti srpskih nacionalnih interesa u UN, kako u pogledu Кosova i Metohije, tako i u pogledu Republike Srpske.
On zato mora da balansira rusofilstvo koje mu donosi glasove i svoj lični interes opstanka na vlasti uz zapadnu podršku. Mora da pokuša da stvori javnu predstavu najboljih odnosa sa Rusijom, dok iza kulise sprovodi NATO interes. Mora da glumi rusofila, iako to u suštini nije.
To pokazuje i vrlo čudna izjava koju je dao ruskim novinarima danas pred polazak u Moskvu: naglasio je da Srbija ne želi da kvari odnose sa Rusijom. Takođe je dodao da će Srbija imati dobre odnose sa drugim državama, „sviđalo vam se to ili ne“. To je veoma čudna poruka od nekoga ko ide u posetu prijateljskoj zemlji. Više liči na nekoga ko pravi odstupnicu i opravdava se.
Takođe, lažna je priča da Aleksandar Vučić dolazi u Moskvu zbog cene gasa. Cena gasa za Srbiju se formira po već utvrđenoj formuli i ona će sigurno biti niža nego što je za ostale zemlje u regionu. Mi kupujemo direktno gas od ruskih kompanija jer smo na liniji Turskog toka, a ruske kompanije imaju i investicije u energetskom sektoru ovde. Zato je cena niža nego npr. u Hrvatskoj, Rumuniji ili Federaciji BiH. Uzgred, Rusija ne vodi pregovore o ceni gasa na nivou predsednika, već se time bavi isključivo energetski sektor: firme poput Gazproma i drugih.
Stoga političari nisu neko ko razgovara o ceni gasa, koja je uglavnom već formirana i biće niža od ostalih. Iako će Vučić svakako pokušati da se predstavi u svojim medijima kao spasilac koji je Srbiji iz Moskve doneo jeftin gas, teško da će Vladimir Putin sa njim prozboriti više od učtive dve-tri reči o tome.
Vučić u Moskvu ide isključivo u sklopu sopstvene kampanje, da pokaže svojim glasačima kako sa Rusijom ima fantastične odnose i kako je on Putinov lični prijatelj. U prevodu, dolazi da bi se fotografisao.
To u Rusiji dobro znaju. I propast tog Vučićevog lažnog rusofilstva za potrebe glasača biće početak njegovog kraja. Upravo iz Moskve, naš pokret je u septembru promovisao plan po kome bi vlast u Srbiji preuzeo Ivica Dačić, kao v. d. predsednika po Ustavu, ali i kao ličnost od poverenja svih zainteresovanih strana. Taj plan je ovde dobio odlične reakcije, jer su politički i društveni radnici Ruske Federacije koji se bave Balkanom svesni toga da je Vučić otvoreno stao na stranu zapada.
Vučićevo lažno rusofilstvo svelo se na to da dođe u Moskvu da bi se fotografisao. I da taj selfi pokaže na velikom video bimu u subotu u beogradskoj Areni, pred desetinama hiljada svojih doveženih i ucenjenih pristalica, koji će mu oduševljeno aplaudirati.
Moskva tim aplauzima ne veruje.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare