9
„Šta ti želiš, moj dobri i pošteni, Ivice? Pa, ja želim ponovo policiju, to je moj uslov! Evo, može, bićeš ministar policije...“ – da li, danas u Srbiji, postoji bilo ko, elementarno politički pismen, ko veruje da je na ovakav način dogovoren povratak Ivice Dačića na čelo MUP-a?
Autorski tekst advokata Ivana Ninića za portal Nova.rs
Ko još veruje da je, u Vučićevoj latifundiji, lider SPS imao tu privilegiju da bira i dobije „najvažnije“ ministarstvo, tzv. „resor sile“? Da li neko uopšte ima dilemu zašto je za Vučićevu budućnost privremeno „sigurnije“ rešenje Dačić, nego neki „sin Brut“ iz sopstvenih redova?
Mnogi se čude – kako to da Bratislav Gašić nije ostao ministar policije i zašto SNS, preko noći, „prepušta“ najznačajnije ministarstvo svojim konkurentima – socijalistima?
Dok čekamo da vreme pokaže šta se iza brda valja i pratimo dešavanja u susednoj Crnoj Gori, jedna stvar je sasvim izvesna – Vučić je procenio da mora da prepakuje, povrati i osigura apsolutnu kontrolu nad policijom.
Autoritarnog lidera skupo je koštalo eksperimentalno iskustvo sa dr Nebojšom Stefanovićem, na čelu policije, iako je iz te epizode, nesporno, izašao kao apsolutni pobednik. Dakle, poučen time, Vučić je morao u korenu da saseče kumulciju dalje političke i ekonomske moći Bratislava Gašića, kome srdačno tepa „Bata“. I, to pre nego što, kako narod kaže, vrag odnese šalu.
PROČITAJTE JOŠ:
Poznavaoci prilika, iz redova naprednjaka, tvrde da je Bata Gašić, po dolasku iz BIA u MUP pustio korenje i duboko zagazio u Vučićev politički i ekonomski zabran. Prešao je tu, podrazumevanu, crvenu liniju, koju je glavni šef Oskar davnih dana svim saradnicima nacrtao. Zli jezici kažu da je čak, u poslednje vreme, pomislio da je stvarno ministar polcije, a što glavni šef nikome ne prašta.
Kako god bilo, to danas, svakako, nije više onaj „Bata Santos“ iz 2011. godine, sa blokiranim računima i predstečajnom kataklizmom, koja mu lebdi nad glavom, kao Damoklov mač. Postao je ozbiljan „napredni“ igrač, koji mnogo zna, mnogo sme i može, a što je najopasnije – mnogo ima. Najgore po njega, kako upućeni tvrde, su kontakti i simpatije koje je, za vreme boravka u sektoru bezbednosti, pridobio od stranaca. To je nešto što kod Oskara, kažu ljudi, odmah „pali alarm“.
Nakon Stefanovića i Gašića, prvom čoveku u državi i pasioniranom ljubitelju šaha, ništa drugo nije preostalo nego da na naprvi sebi svojevrstan blickrig i to tako što će sopstvenoj partiji „preoteti“ MUP.
Postaviće sebe ne čelo policije i to na jedini mogući način – preko Ivice Dačića.
Zato Dačićev formalni povratak u MUP neće ništa lekovito i delotvorno doneti, ni policijskim službenicima, ni građanima Srbije, a ni njemu samom.
Dačić je umoran od dnevne politike, a posebno je umoran od Vučića i potrebe da mu permanentno demonstira lojalnost. S druge strane zna da mu Vučić ništa ne veruje i da socijaliste doživljava kao nejveće lopove, veće čak i od lopova iz sopstvenih redova, koje je sam proizveo.
Ne vraća se u MUP onaj stari raspojasani „muzičar“, iz perioda 2008 – 2012. godine, napumpan „helijumom“ iz strahnih ambasada i zakićen bakšišom od pojedinih tajkuna, iz vremena kada je potpisao „istorijski“ sporazum o „vansudskom poravnanju“ sa Demokratskom strankom.
Podsećanja radi, u to vreme Dačić dolazi u MUP sa ostvarenim rezultatom koalicije oko SPS od 7,50 odsto i 20 poslaničkih mandata (2008), a iz MUP-a odlazi sa dupliranim rezultatom od 14,51 odsto i 44 mandata (2012).
Čak i dve godine kasnije, kada je Dačić obavljao funkciju premijera i pride, bar formalno, bio na čelu policije (2012-2014), njegov SPS ponavlja perfektan rezultat od 13,49 odsto i 44 mandata. Doduše, nominalno i nepovratno gubi oko 83.000 glasova, koje sebi u „džak“ tada preliva suštinski, nekrunisani, ministar policije – tadašnji koordinator službi bezbednosti Aleksandar Vučić.
Sada, deceniju kasnije, „prvi pendrek Srbije“, po drugi put, biće čovek koji je, zbog servilnosti i straha od Vučića, sopstvenu partiju doveo do gašenja i utapanja u SNS.
Svoje obrazovanje, političke veštine i nesvakidašnji politički pragmatizam, sveo je na apsolutnu zavisnost od Vučića, koji suvereno odlučuje o njegovoj političkoj sudbini.
Krajem prošle godine izborni rezultat SPS-a bio je 6,73 odsto i osvojenih 18 poslaničkih mandata, što je oko 63.000 glasova nominalno manje nego 2008. godine, odnosno oko 235.000 manje glasova nego 2014. godine, kada je Dačić otišao iz MUP-a.
Šta nam sve ovo govori?
Pa, da trenutak u kome je Vučić odučio da rukopoloži Ivicu Dačića u MUP uopšte nije slučajan, jer SPS samo formalno, još uvek, vegetira kao „samostalan“ politički subjekt.
Kao ministar policije, Ivica Dačić će biti Vučićev „politički pozornik“, lišen svake efektivne moći za donošenje bilo kakvih kadrovskih odluka u svom resoru. Pristajanjem na to, lider socijalista, se miri sa činjenicom da će mu Vučić, u svakom slučaju, zapečatiti političku sudbinu.
Nažalost, sve je ovo bila jedna uobičajena Vučićeva partija šaha šaha, nakon koje slede još crnji dani za srpsku policiju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
